Franja

bȉijeg m (ijek.), bêg m (ek.) beg: udariti u biijeg spustiti se v beg; nagnati u biijeg neprijatelja zapoditi sovražnika v beg; nalaziti se u bijègu, u bégu; biijeg kapitala; gl. tudi beg, mn. begovi

bijèda ž (ijek.), béda ž (ek.)
1. beda, revščina, uboštvo: nekada su naši umjetnici umirali u -i
2. nesreča, nadloga, nevolja: moga brata snašla velika bijeda; bijeda i nevolja velika nesreča; koja ti je bijeda kaj se ti je pripetilo; navući -u na vrat priti v nesrečo; izvući se iz -e; skinuti -u s vrata otresti se nesreče; bijeda bi je znala vrag si ga vedi!
3. nadloga, križ: komarci su velika bijeda u blizini močvara
4. beda, ničnost: sjaj i bijeda Hegelove filozofije
5. kriva obdolžitev: što na ljude -e iznosite?

birokràcija ž, birokràtija ž (fr. , gr.) birokracija: žaliti se na -u pritoževati se čez birokracijo, zoper birokracijo

bôg bȍga m, mn. bògovi bog: moliti se -u; u početku stvori bog nebo i zemlju; za -a miloga za božjo voljo; kumiti koga -om rotiti za božjo voljo; bog da mu dušu prosti bog se ga usmili, bog mu grehe odpusti; bog i duša pri moji veri, prav zares; čovjek kaže, a bog raspolaže človek obrača, bog obrne; bog je prvo sebi bradu stvorio; bože sačuvaj bog obvaruj; na pravdi -a brez krivde; vjerovati u boga verovati v boga; triput bog pomaže; bože mili, čuda velikoga! moj bog, kakšno čudo!

bóga m, zval. bôgo bogec: kara se boga, kažu djeci kad grmi (bogec se krega)

bògaz m, mn. bògazi (t. bogaz)
1. golt, žrelo: došlo mi je do -a
2. soteska, klanec: ako je jedna strana s kolima u tesnac ili bogaz već ušla, druga mora pričekati dokle ona prođe; poznavati staze i -e znajti se v težkem položaju

bokalìstika ž iron. bokalistika, vinologija: sav se predao bokalistici čisto se je zapil

bóljak -ljka m gl. boljitak: založiti svoju snagu za boljak naroda; bolest ide na boljak bolezen se obrača na bolje

bòsti bòdem, oni bòdū, bòdi, bòdijāh -āše, bòdoh, bòde, bô bòla; bódūći, bòden bodèna, dol. bòdenī -ā
1. bosti, zbadati: bosti iglom; trnje bode; volovi se bodu; ženo, molim te, nemoj bosti i nasrtati
2. iztikati: bosti komu oči
3. vtikati: bosti nos u svaku sitnicu
4. šut se s rogatim ne može bosti šibkejši se z močnejšim ne more dajati

brȁćēnje s bratenje, gl. bratiti se

brȁšno s moka: brašno od pšenice, kukuruza; pšenično, kukuruzno brašno; riblje brašno; od tog -a neće biti pogače iz te moke ne bo kruha; zna svinja što je poskurno brašno; ni zimi bez ruha, ni ljeti bez -a ne putuj; za babino brašno za prazen nič; smijati se, smejati se kao lud na brašno smejati se brez vzroka

brȁti bȅrēm, oni bȅrū, vel. bèri, brâh brâše in bȅrijāh -āše in bȅrāh -āše; brȁh brȃ, bȅrūći, brȁo brála, brȃn -a
1. brati, obirati, trgati; brati voće, grožđe, cvijeće, cveće, kukuruz
2. nabirati; pčele beru med na cvijeću
3. prejemati: brati plaću
4. držati: zlatna kupa bere deset oka
5. brati lovorike ekspr. dosegati uspehe; ne brati brigu ne se brigati za kaj

brȅ medm. (t. bre, gr.)
1. poudarja vsebino stavka: što činiš bre? kaj vendar počneš?; miči se bre! premakni se no!; ajde bre!
2. poudarja ukaz, prepoved, začudenje, hej: govori bre, što ćutiš! hej, govori, zakaj molčiš!; nemoj bre da nas vrijeđaš!; bre, tri li kase imaš

brȉga ž skrb: briga o čemu, od čega, za što; voditi -u o čemu; budi bez -e; to mu je deveta briga; to mi zadaje -u; materinska briga; roman Gospođa briga; nije me briga to me ne skrbi; brinuti -u skrbeti; nemaj -e! ne skrbi!; skinuti -u s vrata znebiti se skrbi

brȉjati brȉjēm, vel. brîj, brȉjāh -āše, aor. brȉjah brȉjā briti: majstor brije mušteriju; vjetar brije s planina; moj muž se brije triput nedjeljno; tko te pita brije li se vladika kaj se brigaš za stvari, ki ti niso nič mar

brȉtva ž
1. žepni nož zaklepček: rezati zalogaje hleba malom -om po seljačkom običaju
2. britev: brijati -om; obrijati koga bez -e ogoljufati, prevarati koga, potegniti; klanjati se kao britva globoko se priklanjati

bríznuti brȋznēm
1. brizgniti: voda briznu iz izvora
2. zapihati: vjetar briznu po rijeci, po reci
3. briznuti u plač bruhniti, spustiti se v jok

br̂k m, mest. na bŕku, mn. bȑkovi in br̂ci, rod. mn. brkóvā in bŕkā
1. brk, brki: potkresati brkove pristriči brke; skresati kome istinu u brk
2. vitica: brk loze
3. dial. rt, rtič
4. brk mu se smiješi, smeši samo mu se smeje; omastiti brk dobro se napapcati; gladiti brk kazati zadovoljnost; objesiti, opustiti brk postati žalosten; smijati se, smejati se ispod -a skrivaj se smejati

bŕljati br̂ljām
1. onečejati, mazati, onesnaževati: brljati sto mastilom
2. brskati: brljati po pepelu
3. stikati, iskati: štene brlja vlažnom njuškicom za mirisom mlijeka
4. površno, leno delati
5. čofotati, broditi po vodi: patka je brljala po jarku
6. ne zna ni da govori nego brlja jezikom kao pijana baba jezik se ji zatika kot pijani babi

brȏd brȍda m, mest. na bròdu, mn. bròdovi
1. ladja: ratni, ribarski, trgovački, putnički, školski, obalni, svemirski, vasioni, vasionski, kozmički brod; brod svjetionik; kuda brod, tu i barka ravnati se je treba po večini
2. cerkvena ladja: srednji brod i dva bočna -a bazilike
3. brod, plitvina: preći preko rijeke na brodu; Timok se obično gazi na -ovima, a ima i mostova preko njega
4. brod, plovilo: -om se prevesti preko Drine
5. ribolovno mesto v jezeru