Franja

đène-đène prisl. še kar: to je još đene-đene to še gre

Đúrin pétak m dan, ki ga ni v koledarju: to će se desiti u Đurinu petku to se bo zgodilo ob svetem Nikoli

frȉgati -ām (it. friggere) pražiti, cvreti: frigati na ulju, na masti; nije ni frigan ni pečen ni ne to ne ono, ni krop ne voda; friga mi se ni mi do tega

gȁditi -īm
I.
1. mazati, onečejati
2. gnusiti: nemojte djeci gaditi njihov čisti jezik
3. sramotiti, črniti: gaditi čast naših ljudi
II. gaditi se gnusiti se: gadili mi se ti ljudi; gadi mi se na to (od toga) gnusi se mi to

gȉnuti -nēm
1. giniti, koprneti: ginuti za kim, za ljepotom
2. umirati: kad ginu naša djeca u ratu, neka i mi izginemo
3. hirati: ginuo je sve više i više; on poče naočigled ginuti i malaksavati
4. to mi ne gine ni poslije to mi tudi pozneje nebo ušlo

gláva ž, tož. glȃvu, mn. glâve
1. glava: boli me glava za -u veći; izbiti komu što iz -e; lupati -om o zid
2. glava, oseba: potrošnja po -i raste
3. glava, rep: sto glava goveda
4. glava, življenje: raditi komu o -i streči komu po življenju; to mu je došlo -e to ga je stalo življenje; metnuti -u u torbu nesti glavo na prodaj; zavrtjeti, zavrteti komu -u zmešati komu pamet
5. glava: glava kupusa zelnata glava
6. glava, glavar: tko, ko je glava porodice
7. glavica: glava zavrtnja, čiode, eksera, čavla, cilindra; kabelska glava; glava stapa
8. čelo: glava kolone
9. poglavje: prva glava romana
10. kapitél, glava: glava na stubu
11. glava šećera čok sladkorja
12. mačja glava zool. velika uharica
13. mrtvačka glava zool. smrtoglavec, Acherontia atropos

golìcati -ām
1. žgečkati, ščegetati: to me golica; prestani, nemoj me golicati
2. dražiti: to golica njegov ponos
3. sve me golica da joj večeras kucnem na prozor ima me, da bi ji zvečer potrkal na okno; to golica njegovu taštinu to je nekaj za njegovo nečimrnost

gȕrav -a -o
1. grbav: -i i kljasti i hromi; ovako je to na ovom -om svijetu tako je to na tem puklastem svetu
2. hudoben, slab, naroben: kad bi pakost svijetu pravdu krojila, -a bi pravda nastala

gȕsle gȕsālā ž mn.
1. gusle, ljudsko glasbilo pri Srbih, Hrvatih in Črnogorcih: gusle javorove
2. gosli, violina; to su stare gusle ekspr. to so stare, znane reči

hȁber m (t. haber, ar.) glas, novica, sporočilo: haber učiniti obvestiti; tome sam se -u i nadao to novico sem pričakoval; slati komu haber poslati komu glas; nemati ni -a za koga ne se zmeniti za koga

hȁrač hȁrča m (t. hardž, ar.) zastar.
1. strošek, izdatek: harač za školu
2. snov, iz katere se kaj pripravlja, npr. jedila: ako se stavi lijep harač u pitu, pita je dobra
3. strojilo
4. obšivne vrvice na moški obleki: čohane čakšire sa svilenim -em
5. to mi nije u harač to me ne zanima

háran -rna -o, hâran -rna -o, dol. hârnī -ā -ō (gr.) dial.
1. hvaležen: ja sam joj na tome haran za to sem ji hvaležen
2. voljan, pri volji: ja sam haran dugo boraviti ovdje

hàva ž (t. hava, ar.)
1. zrak: uzdizati se visoko, u -u
2. podnebje: tu je hava dobra za vojnika
3. nič, prazno: sve je to hava što ti govoriš vse je to luft, zrak, kar govoriš

htjȅti hòću hȍćeš (ijek.), htȅti hòću hȍćeš (ek.)
1. hoteti: on hoće raditi on hoče, želi delati; on će raditi on bo delal; oni hoće prisustvovati svečanosti; oni će prisustvovati svečanosti; ja ću raditi bom delal; ja hoću raditi hočem, želim delati; radit ću = radiću bom delal
2. hoće mi se u varoš rad bi šel v mesto; za taj posao hoće se mnogo umješnosti za to delo je treba veliko iznajdljivosti
3. hoće sumrak, a kolo se sve srdačnije razigrava že pada mrak, kolo pa je čedalje bolj razigrano
4. nas dvoje se hoćemo midva se imava rada

ìći ìdēm, oni ìdū, vel. ìdi, aor. ìdoh ìde ìdoše, impf. ȉdāh ȉdaše, del. ìšao ìšla
1. iti: ići pješke, peške; sada idemo kući; kada idete u grad?; skoro će ići vlak, voz; sat ide polagano; poslovi idu slabo; to ide na tvoj trošak; to joj ne ide u glavu; ići u nekoj stvari suviše daleko; ići čijim stopama, čijim tragom iti po stopinjah nekoga; ići s duhom vremena; ići u korak s modom; ići kome uz nos kljubovati komu; ići kome na živce; ići od sebe iti na stran; ići trbuhom za kruhom; idi mi s očiju! izgubi se mi spred oči!; to mi ne ide iz glave; ide mu karta ima srečo v igri, pri kartanju; ide joj san na oči drema se ji; ići dokraja gnati zadevo do konca; ići za svojim očima, za svojom glavom samostojno se odločati; to mu je išlo za rukom to se mu je posrečilo; ići kome na lijepak iti komu na limanice; to mu ne ide od ruke to mu ne gre od rok; ići na tanak led lotevati se negotove stvari; ići svojim putem brigati se za svoje zadeve; ta idi, molim te! beži no, beži!; što ne ide, ne ide kar ne gre, ne gre
2. potovati, peljati se: ići vozom, vlakom na more; ići parobrodom, avionom
3. iti, padati: čitav dan ide kiša
4. prihajati, približevati se: već ide proljeće, proleće
5. vreti na dan: suze joj idu na oči
6. prodajati se: ova roba dobro ide (na pijaci)
7. prizadevati si: on ide za tim da se okoristi situacijom
8. voditi: ova ulica ide kroz čitavu varoš
9. biti: odmah iza mosta, iza kuće ide željeznička pruga
10. hoditi, družiti se: kaži s kim ideš i ja ću ti kazati ko si
11. tikati se: ove riječi tebe idu
12. iti, biti: koliko puta ide pet u deset?
13. nanašati se: na težak zločin ide težak zakon
14. iti, pripadati: sve ćeš dobiti što te ide
15. spadati: Mažuranić ide u red najvećih pjesnika naših
16. dogajati se: sve to ide i dan-danas
17. idi u peršun! pojdi k vragu!; idi u bestragiju! izgini, da ne slišim več o tebi!

ìmati īmam imádēm, imámo imádēmo, ìmajū imádū, vel. ìmāj -te, impf. ìmāh ìmađāh imàđāh ìmadijāh imàdijāh, ìmāše ìmađāše ìmadijāše; ìmao ìmala
I.
1. imeti: nije imao onde ni stope svoje zemlje; imaš li čime da platiš; djeca nemaju od čega da žive; imati više sreće nego pameti; imati volju, ugled, iskustvo, zadatak, sastanak; imati para kao pljeve, kao dubreta; imati čiju kćer za ženu
2. utegniti: imati kad; ja nemam kad da ti pišem
3. morati: tu ima da se radi tu se mora delati
4. biti: uzimajte dok ima jemljite, dokler kaj je; ima li vode? ali je kaj vode, imate kaj vode?
5. imati vremena utegniti; ima vremena ne mudi se
6. ima tome pet dana od tega je minilo pet dni
7. što ima to da znači? kaj naj to pomeni?
8. imati koga rado imeti koga rad; nema od toga ništa iz tega ne bo nič; imati pravo imeti prav; zato se je Karađorđe ovako i čuvao, i imao je pravo da se čuva; imati krivo ne imeti prav, misliti narobe; i nisu imali krivo oni koji su tražili da odmah započne borba protiv okupatora; ne imati kud ni (drugega) izhoda; i Miloš je na to pristao, nije imao kud
II. imati se
1. imeti se: on se ima dobro sa svojim prijateljima
2. biti v razmerju: tri prema pet ima se kao devet prema petnaest

iskíhati ìskīhām, ìskīšēm, iskíjati ìskījām
I.
1. izkihati
2. on će to nedjelo meni iskihati to lumparijo mi bo poplačal
II. iskihati se izkihati se

izdòbriti ìzdobrīm dobro se končati: Ja vam kažem da ne valja što diraju u ćupriju, i neće izdobriti, vidjećete in ne bo se dobro končalo, boste videli; siromaštvo seljaka ne može nikom izdobriti ni trgovcu, ni zanatliji, ni radniku da je kmet reven, to za nikogar ni dobro, ne za trgovca, ne za obrtnika in ne za delavca

izíći ìzīdēm, izídi, izídoh ȉzīde, izìšao izìšla
1. iti: izići u šetnju; izašli su u bioskop, u kino
2. iti (ven, iz), oditi iz: otac je izišao iz sobe vrlo oprezno, gotovo na prstima
3. iziti: izišla je knjiga iz štamparije; izišlo je sunce; mjesec će skoro izići
4. izbruhniti: izišle su boginje
5. končati se: sve će se dobro izići; sve će na dobro izići
6. postati: iz njega je izišao dobar dak; krivo ne može nikad na pravo izići
7. zbledeti: izišla je boja
8. nastati: odatle bi mogao izići veliki istočni rat
9. zrasti: Stojan je izišao lep i ugledan mladić
10. stopiti: žene su izišle na prozore
11. stopiti pred oči: kad sam prolazio ulicom, izicde mi slika vojvodanskih sela
12. miniti: izišla je godina dana; od onoga dogadaja izišlo je deset godina
13. izgubiti se: ovo je izišlo iz običaja
14. izstopiti: izići iz manastira; zbog slabog materijalnog stanja morao je izići iz škole; igrač je morao izići iz igre
15. opraviti s kom: izići s kim na kraj; s njim ću lahko izići na kraj
16. priti: kad je izišao sa robije, čekali su ga novi zadaci ko je prišel iz ječe ..., ko je odsedel ...; izići s kim na mejdan sprejeti s kom dvoboj; izišao je na glas nadaleko na daleč je zaslovel; već su po stranama gdje je bio pijesak i slabija zemlja izišli sa srpom že so v krajih ... začeli žeti; dune vjetar i odnese galiju bogzna kuda, da za tri mjeseca nije mogla izići na svoj pravi put se ni mogla vrniti na pravo pot; ti izidi na visoku kulu povzpni se na visok stolp; izići s predlogom predlagati; izići pred narod stopiti pred ljudstvo; kula je izišla iz svoga temelja stolp je zrasel iz temelja; izići iz noći preživeti noč; koliko izide to sve skupa koliko znaša to vse skupaj; ako bi se ostalo pri usvojenoj praksi, onda bi izašlo da nosioci zemaljskih kandidatskih lista ne mogu učestvovati pri senatorskim izborima če bi se ostalo pri sprejeti praksi, bi to pomenilo, da ...; on je izišao iz naroda on izhaja iz ljudstva

ìzjesti ìzjedēm (ijek., ek. tudi izesti)
I.
1. pojesti: dok čovjek s čovjekom tovar soli ne izjede, ne može ga poznati; ribe su ga u moru izjele; dosta sam ja u vas soli i hljeba izio (i hleba izjeo); u slast izjedoh ovaj komad pogače
2. odjesti, utrgati: izjede mi od zarade
3. izčrpati: ranije su mislili da kukuruz izjede zemlju gore od drugoga žita
4. razjesti: rda s vremenom i gvožde izjede
5. opikati: izjedoše nas komarci, buhe
6. izjesti batine biti tepen; izjesti vatru biti hudo ozmerjan; kuga ga izjela, da bog da daj bog, da bi ga kuga pobrala; izjeo vuk magare volk je raztrgal osla = zgodilo se je nekaj hudega, toda za to se nikdo ne zmeni, nikomur ni mar
II. izjesti se
1. pojesti se, požreti se: najbolje bi bilo sve pauke stjerati u veliku prostoriju, neka se medusobno izjedu
2. obrabiti se: šta vi radite kada se poluga na koturu izjede
3. ekspr. sunce se izjelo sonce je mrknilo