Franja

krîvo prisl.
1. krivo, poševno: toranj u Pisi stoji krivo
2. krivo, narobe, napačno: krivo prevoditi, razumjeti, raditi
3. krivo, vijugasto: rijeka gdje pravo gdje krivo teče
4. krivo se zakleti krivo priseči; meni je krivo što nisi odmah došao ni mi prav, ker nisi takoj prišel; krivo gledati grdo, po strani, nezaupno gledati; činiti komu krivo delati komu krivico

ljȅ členek za okrepitev nikalnice (ijek.): nitko lje zaplakat neće ako se piće istrese i lonac razmrska cijeli nikdo ne bo jokal, če se pijača razlije in lonec razbije, prav gotovo da ne

mâjka ž
1. mati: rođena, prava, sirotinjska majka; biti komu prava majka; gledaj -u, uzmi ćerku
2. časna majka častita mati, redovnica, nuna
3. majka božja
4. došao da otme imanje od naše djece, ali ga neće majci uživati toda prav gotovo ga ne bo užival

mâl mála m (t. mal, ar.)
1. imetje (navadno drobnica): morade noćivati u oboru i toru, da bi sačuvao svoj mal od nezvanih krvožednih gostiju; kita cvijeća mal do podne, mlada moma mal do vijeka
2. mal mu je! prav mu je!

meràklījskī -ā -ō ljubiteljski, uživaški: -e navike; guska je meraklijski ispečena gos je pečena prav za uživača

mȑkac -kca m: ni mrkac prav nič, čisto nič; ona otjera jato gusaka, a meni ni mrkac

mȑva ž
1. drobtina: mrva hljeba, kruha
2. troha: nema ni -e pameti; ni -e = ni -u prav nič, ne trohico

mȑvica ž
1. drobtinica: kupiti -e s tuđeg stola pobirati drobtinice s tuje mize
2. trohica, trošica: ni -e prav nič, ne trohice

neprávo s nepravo: pokojni je bio u -u protiv nas rajni ni imel prav v odnosu do nas

nèpravo prisl.
1. narobe, napak, napačno: ako sam ti što nepravo učinio
2. nepravo mi je ni mi prav

nȉko nȉkoga zaim.
1. nikdo: niko se ne javlja dobrovoljno; nikoga ne obavezuju ova obećanja; nikomu se ne treba približavati; to mu je skresao u brk, pa nikome ništa potem pa nič; ni od koga nisam saznao pravu istinu; ni s kim se ne druži; proveo se kao niko njegov imel se je zelo slabo; niko živi ne zna za ovu tajnu prav nikdo ne ve za to skrivnost
2. niče: pokazaće se ko je niko, ko je prostak, gl. tudi nitko

prâvī -ā -ō gl. prav

prèbiti prȅbijēm, prèbīj, prebìjen -èna -èna in prèbīt -a
I.
1. prebiti, polomiti: prebiti komu rebra; noge su mu kao prebijene
2. prebiti, pretepsti: prebiti koga kao mačku
3. prebiti, preluknjati: nemam ni prebijene pare nimam prav nič denarja
4. prebiti dug poravnati dolg
II. prebiti se pohabiti se: on se ne skida s konjskih leda dok se jednog dana ne prebije

rázlog m
1. razlog: dostatan, dovoljan razlog za protivmjere
2. preudarek, premislek: učiniti nešto bez -a
3. čovjek od -a razumen človek; imati razlog imeti prav; s -om po pravici; podati se -u spoznati, kaj je prav; u razlog se! spametuj se!, pomisli!

rȅda ž vrstni red, vrsta: čija je reda na vodicu poći katera med vami je na vrsti, da gre po vodo; mladić je stražio kad je dolazila njegova reda mladenič je stražil, ko je bil on na vrsti; naš si čovjek, selo si digao za nas, reda je da se pogodimo ... prav je, da se pogodimo; najmirniji da si, reda ti se braniti bodi še tako miren, braniti se moraš

šȕt -a -o
1. brezrog, mulast: teško je -u s rogatim se bosti
2. gol, brez drevja
3. pohabljen: reži nevaljalcu magareće uši, viknu sluzi; i ovaj nije oklevao, u trenutku spopade debeljka i učini ga šutim do veka
4. sve mi to nekako -o izgleda to se mi nič prav ne zdi

tàko, tàkō, tȁko prisl. tako: ne treba tako da se radi; tako postupati s kim; on je tako dobar kao niko drugi; kako-tako nekako; takoreći = tako-rekavši tako rekoč; i tako dalje; tako je!; tako mu i treba! prav mu je!; tako te hoću! prav si rekel!

tálog m, mn. tálozi tálōgā usedlina, gošča: talog od kave, od kafe; ispiti pehar do -a izpiti čašo do dna; ispiti i talog iz čaše izpiti čašo trpljenja prav do dna

tebéka, tebíka dial. tebe, tebi: čuvaj se da tebeka Turci ne prevare; izabrao sam baš tebeka prav tebe sem izbral, izvolil; rekao sam tebika, a ne tvojoj ženi; to se dogodilo baš tebika

tòliko, tolìkō prisl. toliko: nije vrag toliko crn koliko se piše; isto toliko prav toliko; gotovo toliko skoraj toliko; ona je toliko lijepa da se ne primjećuju i neke mane je tako lepa; koliko-toliko kolikor toliko; svako toliko občasno, tupatam, od časa do časa