Franja

nȉko nȉkoga zaim.
1. nikdo: niko se ne javlja dobrovoljno; nikoga ne obavezuju ova obećanja; nikomu se ne treba približavati; to mu je skresao u brk, pa nikome ništa potem pa nič; ni od koga nisam saznao pravu istinu; ni s kim se ne druži; proveo se kao niko njegov imel se je zelo slabo; niko živi ne zna za ovu tajnu prav nikdo ne ve za to skrivnost
2. niče: pokazaće se ko je niko, ko je prostak, gl. tudi nitko

pȅćka ž pečka, pečica: i mala pećka može zagrijati, zagrejati sobu; biti devete -e žarilo biti v daljnem sorodstvu; ne budi svakoj pećki žarilo ne vmešavaj se v tisto, kar te nič ne briga, ne praskaj se, kjer te ne srbi; hladna pećka, mokri obojci v slabih okoliščinah se zadeva slabo konča

písati pîšēm, píši, pîsāh -āše, pīsān -a
1. pisati: pisati pismo, zadatak, račun, knjiga; pisati olovkom, perom, kredom, pisaćom mašinom, pisaćim strojem; lijepo, pogrešno, pravilno pisati; pisati po diktatu; novine opširno pišu o poplavi u Srijemu; krvlju pisati svoja prava s krvjo, z orožjem pisati svoje pravice; lijepa je kao pisana lepa je kot namalana; ovako piše u knjizi sudbine; pisati nekome nešto u zaslugu šteti komu kaj za zasluge; pisati nekome nešto u grijeh, u greh; piše mu na čelu, u očima na čelu mu piše, iz oči mu berem; slabo, crno, zlo mu se piše slabo se mu piše, nič dobrega ga ne čaka
2. slikati: pisati ikone

póći pôdēm, oni pôdū, pódī, pódoh, póde, pòšao pòšla
1. iti, oditi: poći u partizane; vlak, voz je upravo pošao; podoh u boj ljuti; vrijeme je da se pode čas je, da gremo
2. poći za koga omožiti se s kom; Ivanka je pošla za moga brata Ivanka se je omožila z mojim bratom; poći za rukom posrečiti se; to mi je pošlo za rukom; pošao mi posao, pošla mi trgovina delo mi gre, trgovina mi gre; pošla mi karta v igri sem začel dobivati; pošla joj vatra u obraze kri ji je zalila lice; poći za kim slediti, iti v sled za kom; kada si ti pošao u školu kdaj si začel hoditi v šolo; danes je pošla lijevom nogom danes je vstala z levo nogo; sve je pošlo naopako, tumbe vse gre narobe; mi ćemo poći sa svoga stajališta mi bomo startali s svojega stališča; pošlo je sve po starom vse je po starem, nič ni novega

pomòći pòmognēm, pomòzi, pomògoh pȍmože, pòmogao pomògla, pòmognūt -a
I.
1. pomoči, pomagati: pomoći komu u čemu, komu iz vode; pade u postelju, ne pomogoše mu ni trave, ni bajanje, ni molitve; u ono doba ljudi nisu spavali ni sedeli, ali da bog pomože niso spali ne sedeli, bilo je, da bog pomagaj!; oni mi nisu ni rod ni pomozi bog nismo si med seboj čisto nič; pomozi bog (pozdrav), bog ti pòmogao! (odzdrav); on je pomozi bog, čaršijo, na obadvije strane obrača plašč po vetru
2. podpreti: pomoći koga novčano
II. pomoći se pomagati si med seboj

pòsao pòsla m, mn. pòslovi pòslōvā in pòsli posálā in pȍsālā
1. delo: dati se na posao lotiti se dela; posao dobro napreduje
2. opravek: imam tamo još neki posao; putovati -om potovati po opravkih
3. podjetje: uvijek nešto treba, a osobito vama koji imate tako dobro uveden posao
4. kupčija: posao ide labavo; zaključiti trgovački posao s kim
5. naloga: posao kritike nije da literate stvara, nego da ih organizuje
6. zadeva: ministarstvo spoljnih, inostranih, vanjskih poslova; umiješati se u tude poslove; čeljade koje ti ovo piše drži da je tvoja vjeridba već gotov posao
7. skrb: posao dati kome
8. opravek, skupna zadeva: s ovim ljudima neću imati posla
9. batali ćorava posla pusti pri miru, kar ni nič; nisu to čista posla tu nekaj ni v redu; gledaj svoj posao = gledaj svoja posla = gledaj svoga posla brigaj se za svoje zadeve, ne praskaj se, kjer te ne srbi; još mi to treba, taman posla še to bi mi bilo potrebno, to nikakor ne

pŕdina bȁra: potrošiti pare u prdinu baru zapraviti denar za prazen nič

prèbiti prȅbijēm, prèbīj, prebìjen -èna -èna in prèbīt -a
I.
1. prebiti, polomiti: prebiti komu rebra; noge su mu kao prebijene
2. prebiti, pretepsti: prebiti koga kao mačku
3. prebiti, preluknjati: nemam ni prebijene pare nimam prav nič denarja
4. prebiti dug poravnati dolg
II. prebiti se pohabiti se: on se ne skida s konjskih leda dok se jednog dana ne prebije

prìkumak -ūmka m namestnik krstnega botra ali poročne priče: kum ću biti, ali prikumak nikada; nije mu ni kum ni prikumak nič nista v sorodu

pròsuti prȍspēm
I.
1. razsuti, raztresti: prosuti pepeo pokojnika
2. razliti, izliti, preliti: prosuti vodu, suze; prosu obilate suze i krvave
3. zapraviti: prosuti novac, očevu kuću, imanje, zemlju
4. prosuti vatru iz pušaka = prosuti puške, topove, ustreliti iz pušk, topov
5. prosuti kome crijeva, drob, utrobu razparati komu trebuh; prosuti kome krv spustiti komu kri, zabosti koga; prosuti krv za koga preliti kri za koga
6. smuti pa prospi preraešaj pa izlij (ker ni nič vredno)
II. prosuti se
1. razsuti se, raztresti se
2. razliti se, izliti se: znoj mu se prosu po čelu; i najzad prosuše se tihe, krupne suze
3. utrniti se: prosula se zvijezda na nebu
4. razširiti se: prosuše se glasine po gradu
5. raziti se: poslije službe božje narod se prosuo po groblju
6. postati kilav, okilaveti: u boju na Dublju Sima se prosuo tako da je do smrti morao nositi utege od jelenje kože
7. ekspr. prosula se žena peč se je podrla, žena je rodila

pȑsluk m, pr̀sluk m
1. telovnik: ispod kaputa nosio je stalno i prsluk
2. steznik, modrc, prsnik: korzeta ni -a za stas ne beše nikada na njoj
3. to je što me zabrinjava, a za drugo mi puca prsluk vse drugo pa mi ni nič mar; ako bi došlo do kakve istrage, to je njemu uz prsluk, jer mu je savjest čista mu je vseeno

rjȅčkati se -āmo se (ijek.), rȅčkati se -āmo se (ek.) pričkati se: rječkati se ni za što pričkati se za prazen nič

slútiti slûtīm
1. slutiti: slutiti nesreću; sluti mi se imam slutnjo, slutim
2. obetati: to ne sluti na dobro to nič dobrega ne obeta

smétati smêtām
1. ovirati, biti v napoto: smetati komu pri radu, koga u poslu, komu pri poslu
2. motiti: da ti ne smeta ako pušim; svjetlost ne smeta; to ništa ne smeta to nič ne de
3. nadlegovati, ne dati miru: smetati goste = smetati gostima

smútiti smûtīm
I.
1. vznemiriti, razburiti
2. skaliti: smutiti vodu
3. zmešati, zmesti, pretresti: smutiti koga; smuti pa prospi: mi smo odmah kazali da je to smuti pa prospi precej smo rekli, da je to vse skupaj en nič
4. užalostiti: smutiti koga
II. smutiti se
1. zmesti se
2. zmegliti se: smutilo mi se pred očima

sráskida prisl.: ja nisam sraskida ne nasprotujem, nimam nič proti: bio je pametan sagovornik u društvu i ne sraskida da popije poneku

svȁđati se -ām se prepirati se: svađati se ni oko čega prepirati se za prazen nič

šéva ž
1. zool. škrjanček: kukmasta, ćubasta ševa čopasti škrjanček; poljska ševa; šumska ševa
2. svabiti ševa priti na nič; zapjevala mu ševa doletela ga je sreča; tamo pečene -e padaju s neba tam pečena piščeta padajo z neba, tam se živi brez dela; čekaš da ti pečene -e padnu u usta

šȕč-mȕć prisl. sem ter tja: šuć-muć pak prolij poskušalo se je to in ono, iz vsega pa ni bilo nič: to što vi pričate, to je šuć-muć pa prolij

šȕt -a -o
1. brezrog, mulast: teško je -u s rogatim se bosti
2. gol, brez drevja
3. pohabljen: reži nevaljalcu magareće uši, viknu sluzi; i ovaj nije oklevao, u trenutku spopade debeljka i učini ga šutim do veka
4. sve mi to nekako -o izgleda to se mi nič prav ne zdi