Franja

istrópati ìstrōpām dial. razsekati na večje kose: meso se iseče, izudi na udove i istropa, pa se dobro usoli i slaže

istúrati ìstūrām
1. naprej porivati
2. postavljati na vidno mesto, eksponirati: zašto vi isturate Gogolja

ìsturiti -īm
I.
1. naprej poriniti, naprej pomakniti: nemoj da isturiš trbuh, isturi prsa
2. izobesiti: isturiti zastavu na ulicu
3. postaviti na vidno mesto: isturiti straže
4. izstreliti: isturiti pušku
5. pognati, vreči iz: tuđa zemlja isturiće stranca
6. isturiti riječ spregovoriti
II. isturiti se
1. pokazati se, pojaviti se: u po toga krvavoga jada isturi se delija neznana
2. pomakniti se: isturiti se naprijed, napred

iščèrečiti -īm razsekati, razkosati na četrti: zakolji ovcu, iščereči je i metni u salamuru

ìščimkati -ām izpukati, izruvati, razpukati, razruvati, razrvati, razcefrati, raztrgati na koščke: ribu očistiti pa je onda iščimkati; varnice uhvatiti na iščimkan trud na razcefrano gobo; dete je iščimkalo vrpcu

išétati ìšētām, ìšēćēm
1. iti na sprehod: išetala carica Milica; moj muž neće biti dugo odsutan, malo je išetao; društvo išeta da vidi varoš
2. priti naproti: sve su snahe pred nju išetale; vinogradu na domaku išetali pred nas pudar i pudarica

ìštrickati -ām razrezati, zrezljati na drobne koščke, gl. istrickati

ítala ž itala, najstariji prevod biblije na latinski

iz predl. s gen. pokazuje
1. mjesto odakle se što udaljuje, odakle što izlazi: priti iz hiše; privreti iz srca; potovati Maribora v Ljubljano; piti iz kozarca
piti iz čaše; pismo iz Zagreba; vlak iz Beograda
2. vrijeme otkako nešto traje: spomin iz nekdanjih časov
uspomena iz davnih vremena; to znanje ima iz srednje šole; iz dneva v dan
iz dana u dan; iz mladega
iz djetinjstva
3. način kako se radnja dogodila; iz srca rad ustrežem
od srca rado sam na usluzi; to znam iz glave
napamet
4. uzrok zašto se radnja dogodila: laž iz zadrege
laž u neprilici; to je storil iz obupa
to je učinio u očajanju
5. od čega je što načinjeno: verižica iz čistega zlata
lančić od suhoga, od žeženoga zlata; iz lesa izrezljan kip
od drveta izdjeljan, izdeljan kip; žganci iz ajdove moke
žganci od heljdina brašna
6. iz muhe narediti konja; priti iz dežja pod kap doći sa crniša na goriš

ȉzaglāsa prisl. na vse grlo, na ves glas: izaglasa kukati

izbáciti ìzbācīm, vel. izbáci
I.
1. vreči iz, ven: izbaciti iz sebe; voda je izbacila ovaj panj voda je vrgla na suho ta štor; izbaciti koga iz sobe
2. izmetati: izbaciti zemlju iz rova
3. ekspr. izključiti: izbaciti rdava učenika iz škole, prekršitelja iz igre
4. pognati: izbaciti lišće, pupoljke
5. izpostaviti, postaviti daleč naprej: izbaciti patrole daleko u šumi
6. ustreliti: izbaciti pušku
7. obroditi: koliko može njiva da izbaci u rodnoj godini
8. napeti: izbaciti prsa a uvući trbuh
9. vreči na površje: revolucija je izbacila nova načela
10. odstraniti, izločiti: Vuk je izbacio iz azbuke nepotrebna slova; ako se kobila ni docnije ne pokaže dobra majka, onda je treba izbaciti iz priploda
11. iznesti, povreči: posle četiri meseca, od prilike posle parenja, ženka izbaci izvestan broj jaja; kobila čim oseti da će početi ždrebljenje legne i učesta napone da izbaci ždrebe
12. ekspr. reči, izustiti, ziniti: konačno je izbacio svoju misao obraćajući se sinu
13. postaviti: glavnina je na maršu izbacila četu kao svoje osiguranje; Nemačka je zbog ruske neutralnosti mogla da izbaci sve svoje sile na francuski front
14. postaviti naprej, stopiti naprej: izbaciti nogu, lijevu, desnu
15. z delom doseči določen učinek: rudari su dali obavezu da će dnevno izbaciti dvjesta tona ugljena
16. dovolj obroditi: rijetke su porodice kojima žetva izbaci za čitavu godinu, većinom moraju kupovati žito nekoliko mjeseci prije nove žetve
17. izbaciti iz kolosijeka iztiriti
II. izbaciti se
1. prestaviti se (z nižjega na višje mesto): odred se iz sela izbaci na okolna brda
2. naglo se premakniti naprej: stotinu nogu se izbacilo, potkovani su potplati zatutnjili; izbaciti koga iz sedla vreči koga iz sedla; izbaciti što iz glave: ova upadica izbacila je govornika iz koncepta; izbaciti iz stroja onesposobiti

izbahùljati -ām prilesti na dan, izkobacati se: iz jaruge izbahulja onaj govornik

izbíjati ìzbījām
1. izbijati: izbijati klin klinom; izbijati komu što iz glave
2. biti: časovnik izbija deset
3. pinjiti: izbijati mlijeko, pavlaku
4. poganjati: lišće izbija
5. kliti: usjevi izbijaju
6. predirati: zubi izbijaju
7. vreti, prihajati na površje, na dan: voda izbija u jakim mlazevima; izbijati na površinu
8. začenjati se, prihajati: u selu izbijaju boginje

izbiseríti -im i zbiseríti -im načiniti što nalik na bisere: žarki so izbiserili roso na vrtnicah

ìzbiti ȉzbijēm, vel. ìzbīj; izbìjen -èna
1. izbiti: izbiti klin s klinom; izbiti komu što iz glave; izbiti komu nož iz ruke, komu oko; izbiti dance na buretu
2. odbiti: časovnik izbi dvanaest
3. pretepsti: izbiti koga na mrtvo ime
4. spinjiti: izbiti vrhnje, pavlaku
5. pristužiti: izbiti štogod na nadnici, na radu
6. izbiti, pridobiti korist: iz mutne situacije izbiti svoju korist
7. vreči: izbiti koga iz sedla
8. izbruhniti, začeti se: izbila je kuga, revolucija
9. pognati: izbilo je lišće; izbila je trava
10. predreti: djetetu su izbili zubi
11. priti, privreti na dan: izbila je voda; izbila je istina
12. priti, prebiti se: oko podne izbili smo na planinski greben

izbòsti izbòdēm
I.
1. izbosti, večkrat, na več mestih zbosti: izbode sam sebe i izrani; sva trojica će te noževima izbosti; izbodi pitu viljuškom
2. iztakniti: ako te oko tvoje sablažnjava, izbodi ga; izbosti komu oči
3. pozatakniti: pa mu vajat ulepšan a izmedu brvana izboden bosiljak u kratkim stručićima
II. izbosti se
1. zbosti se: gledaj da se ne izbodu goveda
2. zabrusiti jo komu, zadreti se na koga: jedan iz gomile izbode se oštrim riječima

ìzdanak -ānka m
1. mladika, poganjek: izdanak od mlada drveta
2. potomec: posljednji izdanak jedne porodice
3. rudna žila, ki prihaja na površje zemlje: izdanak gvozdene rude

ìzdig m
1. planina, paša na planini: u kolibama su mlekari i stanovi za planinke i njihovu čeljad za vreme -a
2. planšarija, naselje s pastirskimi kočami: imao je ogromnu livadu više -a
3. odgon živine na planino

ìzdignuti -nēm
I.
1. vzdigniti: izdignuti glavu
2. dvigniti: izdigao je čašu i nazdravio svima
3. povzdigniti: izdignuti glas, vrijednost čega
4. zapeti z močnim glasom: putem je pjevao i stizavao sve hrpe seoskog svijeta što se vraćao s pazara, pa čim koju hrpu promakni, opet prst u uho, izdigni koliko mu grlo može
5. dvigniti: naša borba je izdigla mnoge dotad nepoznate ljude; stranka je izdigla svoga kandidata za ministra prosvjete
6. odgnati živino na planino: izdignuti stoku u planinu radi ljetnje ispaše
II. izdignuti se
1. vzdigniti se, povzpeti se: izdignuti se na prstima; izdignuti se nad druge
2. dvigniti se: pojedini oblasni župani iz ličnih razloga pomagali su prevrate da bi se što više izdigli

ìzdizati -ižēm
I.
1. vzdigovati: opasno je malu djecu za glavu izdizati; izdizati glavu; ona poče izdizati ruke
2. povzdigovati, poviševati: izdizati glas, vrijednost čega; mesari stalno izdižu cijene
3. odhajati z živino na planino: stoku izdižu u proljeće kad počinju poljski radovi
II. izdizati se
1. vzdigovati se: s vremena na vreme domaćica se izdizala i žaračem podsticala nagorele panjeve
2. dvigati se: u ovoj ulici izdiže se jedna velika kuća
3. vstati, povstajati: pošto se svi izdižu, umiju i bogu pomole, piju kavu i rakiju