Franja

bȉti bȕdēm in jèsam, sam, oni bȕdū i jèsu, su, vel. bȕdi, bȉjāh -āše, bȅjāh -āše, bȉh bȋ, bȉo bíla, bȕdūći
1. biti: ne zna se šta će biti od njega; srećan bio!; bit će, biće kiše deževalo bo; on ne bude lijen i skoči na mene on ne bodi len skoči name; on nije znao kako se to zove; juče si bila u gradu, je li? jesi li rado u školi - Jest, rado sam u školi; kad budeš gotov sa zadatkom, dođi k meni u sobu; noćas nisam dobro spavao; preko ljeta bijahu često veliki pljuskovi
2. biti, eksistirati: mnoge stvari jesu i bivaju, ma da mi o njima ništa ne znamo
3. dogajati se: šta bi dolje, čovječe?
4. biti podoben: nešto je na tebe, a nešto ima od mame
5. postati: od šugava praseta zdravo svinjče bude
6. tikati se: što je do mene, ja sam uvijek spreman da pomognem
7. napovedovati, slutiti: ako se krušac soli znoji, opet je to na kišu
8. bilo kako bilo v vsakem primeru; bilo pa prošlo to je bilo, pa sedaj ni več, pa je sedaj končano; biti komu trn u oku biti komu trn v peti; biti s kim na dobroj nozi biti si s kom dober, biti si s kom v komolce; biti s kim na rđavoj nozi grdo se s kom gledati; biti naodmet biti odveč; neka bude tvoja volja zgodi se tvoja volja; biti načistu biti si na jasnem; biti u svakoj čorbi mirođija povsod vtikati svoj nos; još je on bio u riječi, kad se otvore vrata ravno je on govoril, ko so se odprla vrata

ȅmer m (t. emir, ar.) zapoved, ukaz: po carevu -u; božji emer božja volja

gȕša ž
1. ljudsko grlo, golt: oprati -u vinom; meso mu je zastalo u -i
2. dial. golša: guša u ptica, gl. tudi volja, voljka
3. med. golša, struma: guša je teška bolest, nastaje zbog pomanjkanja joda u organizmu
4. ekspr. vrat, grlo: biti zadužen do -e; uhvatiti koga za -u; podmazati -u šalj. kaj popiti

oneraspòložen -a -o nerazpoložen, slabe volje; -ōst ž nerazpoloženost, slaba volja

prȅtežan -žna -o, prétežan -žna -o (ijek., ek.)
1. pretežen: -u većinu sačinjavaju naši ljudi
2. bolj veljaven: njegova je volja u organizaciji uvijek -a njegova volja vedno več velja kot volja drugih

ùshtjeti ùshtijēm, ùshtjednēm (ijek.), ùshteti ùshtēm, ùshtednēm (se) (ek.) zahoteti (se): što god se njemu ushtjelo, vršila je ona bez prigovora; kad god ushtiješ, piši mi kadar boš pri volji, mi piši; sve sam to učinio, i hoću još, ushtjedne li bog in bom še, če bo božja volja

vȍlje ž mn. gl. volja 3.

žènče -eta s, žênčica ž, žènica ž ženica, ženskica: onoliko žgebavo ženče, ko čvarak, a kadro da dva coveka tabana po volji sposobna, da dva dedca vrti, kakor jo je volja