Franja

svójko m ljubk. svoj človek, drag sorodnik (ne po krvi)

vtíkati se -am se zabadati svoj nos u tuđe poslove: vtikati se v tuje zadeve

zaplánkati -am
I. ograditi tarabom
II. zaplankati se razg. ograditi se u svoj uzani svijet, svet

znêsti znesem, znesi -ite, znesel znesla
I.
1. snesti, snijeti, sneti: znesti jajce
2. iznijeti, izneti: račun znese 1000 tolarjev
3. noseći skupiti: znesti vse na kup
II. znesti se nad kom iskaliti svoj gnjev na kom; v. i iznesti

znosíti znosim, znosi -ite, znosil -ila
I.
1. snositi, noseći skupiti na jedno mjesto, jedno po jedno: znositi pohištvo iz prvega nadstropja v pritličje
2. donijeti, doneti, odnijeti, odneti jedno po jedno: znositi vse jedi na mizo, posodo z mize
II. znositi se iskaliti svoj gnjev na kom: znositi se nad kom, ispor. i iznositi

bȉti bȕdēm in jèsam, sam, oni bȕdū i jèsu, su, vel. bȕdi, bȉjāh -āše, bȅjāh -āše, bȉh bȋ, bȉo bíla, bȕdūći
1. biti: ne zna se šta će biti od njega; srećan bio!; bit će, biće kiše deževalo bo; on ne bude lijen i skoči na mene on ne bodi len skoči name; on nije znao kako se to zove; juče si bila u gradu, je li? jesi li rado u školi - Jest, rado sam u školi; kad budeš gotov sa zadatkom, dođi k meni u sobu; noćas nisam dobro spavao; preko ljeta bijahu često veliki pljuskovi
2. biti, eksistirati: mnoge stvari jesu i bivaju, ma da mi o njima ništa ne znamo
3. dogajati se: šta bi dolje, čovječe?
4. biti podoben: nešto je na tebe, a nešto ima od mame
5. postati: od šugava praseta zdravo svinjče bude
6. tikati se: što je do mene, ja sam uvijek spreman da pomognem
7. napovedovati, slutiti: ako se krušac soli znoji, opet je to na kišu
8. bilo kako bilo v vsakem primeru; bilo pa prošlo to je bilo, pa sedaj ni več, pa je sedaj končano; biti komu trn u oku biti komu trn v peti; biti s kim na dobroj nozi biti si s kom dober, biti si s kom v komolce; biti s kim na rđavoj nozi grdo se s kom gledati; biti naodmet biti odveč; neka bude tvoja volja zgodi se tvoja volja; biti načistu biti si na jasnem; biti u svakoj čorbi mirođija povsod vtikati svoj nos; još je on bio u riječi, kad se otvore vrata ravno je on govoril, ko so se odprla vrata

cȁr m, zval. cȁre, orod. cȁrem, mn. cȁrevi (rus. car, strus. , got. , gr. , lat. Caesar)
1. car, cesar: turski, etiopski, japanski car; biti car na svome biti sam svoj gospod; blago -a Radovana neizmerno bogastvo; -u uz koljeno sjediti doseči najvišje časti v javnem življenju; dotjerati -a do duvara spraviti koga v brezizhoden položaj; živjeti kao mali car; gorski car hajduk kot gospodar gozdov
2. zmijski car zool. udav, Boa constrictor

čórba ž (t. čorba)
1. juha: od jevtina mesa čorba za plot; biti u svakoj -i mirođija povsod vtikati svoj nos; goveđa, riblja, kisela čorba
2. brozga: dogmatična čorba: Bordoska čorba bordojska brozga

đȉlās m (po imenu razbojnika Đilasa) dial. razuzdanec: pop đilas duhovnik, ki je zapustil svoj stan

đùnija ž (t. gönye, gr. gonía) dial. kotomer: nije zid pod -u zid ni v pravem kotu; dotjerati što na svoju -u urediti kaj po svojih interesih, napeljati vodo na svoj mlin; doći kome na -u priti komu v pest, v roke; sve je to onaj šeret udesio, ali doći će on nama na -u

kájsija ž, kájsijica ž (t. kajsy) bot. marelica, Prunus armeniaca; marelica (sadež): brati, jesti -e; kajsija pastrma na svoj način pripravljeno suho meso

ljùštura ž
1. lupina, olupek, luščina: -e od bučnog sjemena
2. školjčna lupina, polževa hišica, želvina hišica
3. koruzno ličje
4. ježica, oplodje pečkastih sadežev
5. zatvarati se u svoju -u = ne izlaziti iz svoje -e zapirati se v svoj svet

miròdija ž, miròđija ž (gr. myrodiá)
1. bot. koper, Anethum graveolens
2. začimba: -e se dodaju jelima ili pićima radi boljeg okusa; biti mirodija u svakoj čorbi povsod se vmešavati, povsod vtikati svoj nos

mlȉn m, mn. mlȉnovi
1. mlin: parni mlin; mlin na valjke; mlin za kavu; navratrti, navrnuti vodu na svoj mlin napeljati vodo na svoj mlin; navraćati, tjerati vodu na svoj mlin napeljevati
2. vrsta igre: dobro igrati mlin

nôs nȍsa m, mest. na nòsu, mn. nȍsovi in nȍsevi nos: kukast, orlovski, prćast, zatubast nos; govoriti kroz nos; krvarenje iz -a; voditi koga za nos; to mu leži pred -om; svugdje zaturati svoj nos povsod imeti svoj nos; otići otomboljena -a oditi z dolgim nosom

òskudan -dna -o reven, pičel, potreben, ubog: biti oskudan u izražavanju; imati -o znanje tudega jezika; nastala su -a vremena; biti oskudan drvima imeti malo drv; donio svoj oskudan dar prinesel je svoj skromen dar

poznávati pòznajēm, oni pòznajū, poznajūći, pòznāvāh -āše
I.
1. poznati: ja te poznajem po govoru; poznavati što u prste = kao svoj džep = kao svoj budelar poznati kaj kot svoj žep; ne poznavati granica u čemu ne poznati v čem mejá
2. spoznavati
II. poznavati se
1. poznati se: po jutru se dan poznaje
2. spoznavati se: po djelima se majstor poznaje; u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci

skȗža ž (it. scusa) dial. izgovor, opravičilo: svaka skuža ima muža vsak zakaj ima svoj zato

stȕbe stûbā ž mn.
1. stopnice: pomične stube tekoče stopnice, eskalator; popeti se na više stube popraviti svoj standard; baciti koga niz stube; skotrljati se niz stube skotaliti se čez stopnice
2. lestvica: prisloniti stube uza zid

súkati sûčēm (dial. tudi sȗkām)
1. sukati: sukati konac, konopac
2. zvijati: sukati cigaretu; kad duvan prevri, suši se ponovo, pa se onda prerađuje ili u cigare, ili se suče u vitice za žvakanje v klobase za čikanje
3. vihati: sukati brkove
4. vihati, zavihati: išao na žal morski, sukao nogavice i gacao po vodi; stane sukati rukave je začel vihati rokave
5. lizati: plamen suče uvis; iz nosa, iz nozdrva konju plamen suče
6. prebirati: uze sukati svoje brojanice je začel prebirati svoj molek
7. ekspr. za nos vleči, izkoriščati: saborski zastupnik bi znao svoju malu domovinu sukati
8. sukati nekome konopac streči komu po življenju