Franja

vûkovskī -ā -ō vukovski, kakor pri Vuku Karadžiću: vukovski stil

zabràvati -ām zabloditi kakor ovca

badàvā prisl. (t. bâd-i hava, perz. , ar.)
1. zaman, zastonj: badava ga je čekala; badava sav trud
2. zastonj, brezplačno: roba je badava
3. brez razloga, brez vzroka: bojim se da me dlanovi svrbe badava
4. poudarna beseda: badava, ta žena ne beše kao druge što su res je, ta žena ni bila takšna, kakor so druge

bèjān -ána m (t. bejan, ar.) izjava, izpričevalo: otići bogu na bejan umreti, stopiti pred božjo sodbo; crn joj obraz bio na divanu, kao što će joj biti na -u kakor bo trpela ob smrtni uri; tko će ponijeti zelenog barjaka, nek se junak na bejan istakne naj pride na svetlo, naj se pokaže, da ga bomo videli

bilo členek, ki poudarja poljubnost prislova ali zaimka, koli: bilo kòjī kateri koli; bilo tkȍ kdor koli; bilo kako kakor koli; bilo kad kadar koli; ali zapostavljeno: koji bilo kateri koli itd.

bôk bȍka m, mest. na bòku, mn. bòkovi bòkōvā in bȍci bókā
1. bok, stran: prevrtati se s -a na bok; napasti s -a; bok lađe, broda
2. pobočje: u daljini modre se bokovi Kozare
3. iz oka iz boka da spremiš glej da pripraviš, kakor veš in znaš; stajati uz bok kome pomagati komu

fôrma ž (lat. forma)
1. forma, oblika: četvrtasta, jajasta, okrugla forma; moderna forma pokućstva; organizaciona forma
2. forma, način: društvene -e vladanja; ne gleda mnogo na -u
3. stanje psihične ili telesne usposobljenosti: naši smučari, skijaši su ove godine u -i; na zabavi je sve u -i
4. kalup: forma za pripremanje različitih kolača, za pravljenje šešira
5. forma: u -u stavljati štamparski slog
6. forma, oblika: -e različitih padeža imenice, različitih osoba glagola
7. biti bez forme biti nevljuden; ispasti iz -e ne se držati družbenih pravil; u zakonskoj -i po zakonu, kakor predpisuje zakon

hȑšum m (t. hyšym, perz.)
1. jeza, srd, zmerjanje: čuvaj se -a kladuškoga Muje
2. učiniti hršum na koga zmerjati koga
3. momak zdrav kao hršum fant zdrav kakor dren

iščitávati iščìtāvām
1. prebirati, brati: iščitavao je sve novine, ne bi li u njima našao i svoje ime
2. brati: kako se iz pisma iščitava kakor se v pismu bere

izàvreti izàvrīm
1. zavreti: stavi se meso kuvat zajedno i gleda se, kako će izavreti, pa se onda nadolije vode kakor hitro zavre, se zalije
2. privreti (na dan, iz zemlje, iz oči): voda je izavrela svom snagom iz zemlje; težak bol savlada me te sjedoh i ručicama stiskoh ubijeni prst, a suze izavreše; kosovske pesme izavrele su iz srca celoga naroda

izùzimati -mām, -mljēm izvzemati: nije lijepo da svoje dijete izuzimaš ni lepo, da s svojim otrokom drugače ravnaš kakor z drugimi

jȅda ž jed: kakva jeda takva meda kakor se mi streže, tako se mi delo odseda

káliti kâlīm tranširati, razpravljati: Kata je kalila prasiće vešto kao čovek K. je razpravljala, tranširala pujske spretno kakor moški

kòtac kòca m
1. svinjak: pleti kotac kao i otac delaj, kakor so delali predniki, ne uvajaj novotarij
2. zagrajen prostor v ribniku za ribolov
3. ograjen prostor za krmljenje domačih živali

kúpiti kûpīm
1. kupiti: kupiti so, kavu, kafu, mačku u džaku, jednomišljenike, asa, keca
2. po što kupio, po to i prodao kakor sem kupil, tako sem prodal

ma členek, ki poudarja poljubnost zaimka ali prislova: mà kojī -ā -ē neki, ma kòjī kateri koli; màkoliko nekoliko, ma kȍliko kolikor koli; màkako nekako, ma kȁko kakor koli; màtko, màko nekdo, ma tkȍ, ma kȍ kdor koli; màšto nekaj, ma štȍ kdor koli

mladòmužēvan -vna -o mladosten: kako je u -im godinama mislio kakor je mislil kot mlad mož

nȉšta nȉčega zaim. nič: sve to je ništa; ne boji se ničega; ničemu se ne čudim; sad ne vidim ništa; ni pri čemu pri ničemer; ni od česa od ničesar; ni za šta za nič; ni sa čim z ničimer; ni za čim z ničimer; samostalno: svi ga drže za ništa vsi ga imajo za niče; nije mu on ništa nista si v rodu; on je nitko i ništa; bolje išta nego ništa bolje nekaj kakor nič: ništa od njega nema z njim ne bo nič, umrl bo; ništa pod bogom nema ničesar nima; ne čini ništa nič za to

ȍko ȍka s, mn. ȍči, rod. òčijū in òčī, daj. òčima, tož. ȍči in òka
1. oko: vidjeti što svojim očima; gledati komu u oči; ići komu s očiju; ocijeniti nešto od oka; biti kome trn u oku; bacati, baciti kome pijesak, prašinu, pepeo u oči; biti nekome na oku, na očima biti komu na očeh; biti momak od oka biti fant od fare; biti s nekim kao luk i oči ne se razumeti s kom; izvaditi kome oči iztakniti komu oči; vrana vrani oči ne vadi vrana vrani ne izkljuje oči; gledati pravo u oči gledati naravnost v oči; gledati smrti u oči; dati nešto na lijepe oči; daleko od očiju, daleko od srca; gutati očima požirati z očmi; ovaj bi zavadio dva oka u glavi ta je velik spletkar; zapeti za oko pasti v oči; sad mi je puklo pred očima sedaj so se mi odprle oči; iz oka iz boka kakor koli, za vsako ceno
2. tih, miren vrelec
3. mesto v jezeru s podvodnim vrelcem
4. oko: oka na grani, na drvetu
5. predal v kašči: oka su prepuna žita; ambarska oka
6. odprtina pod lokom mostu: oko kod mosta
7. linica na vratih, gl. tudi špijunka
8. oko: oko u mreže
9. sence: slijepo oko
10. kurje oko kurje oko
11. oko, cepič: cijepljenje, cepljenje, kalemljenje na oko

pèći pèčēm oni pèkū, pèci, pècijāh -āše in pèčāh -āše, pèkoh pȅče, pȅkao pèkla, pèčen -èna -o, dol. pèčenī -ā
I.
1. peči: peći kruh, hljeb, hleb, meso, krompir, krumpir; pèčeō meso; meso je pečèno; neće ti pečene ševe padati iz neba; istiha, (na laganoj, tihoj vatri) peći koga počasi pripravljati koga na kaj
2. žgati: peći ciglu, opeku, kreč, vapno; rana peče
3. kuhati: peći rakiju, kavu
4. peči: peče me u guši
5. pripekati: sunce peče
II. peći se
1. peči se: kruh se peče u peći
2. ekspr. cvreti se: ja se volim i u paklu peći nego biti žena onome odljudu; ti se peci kako znaš znajdi se, kakor veš in znaš