Franja

klamítati klàmīćēm
1. majati se: klamiće klinac u zidu, zub u desnima
2. ekspr. skakati, plesati: klamiće mu šešir na glavi, cipela na nozi
3. klopotati: klamiće točak kada je glavčina izjedena

klánčnica ž
1. željeznička (-lez-) naprava kojom se premosti visinska razlika izmedu rampe i vagona
2. uzbrdičica, uspon

klȁnjalac -aoca m ekspr. kdor se vsakomur klanja

klȁnjati -ām
I.
1. klanjati se: klanjati svome idolu
2. moliti (muslimani): aga ode da klanja
3. izogibati se, izogniti se: sve se cure uklonile s puta, a ne klanja Velibegovica
II. klanjati se
1. klanjati se: klanjati se pred kim, komu; klanjam se, gospodine
2. ekspr. prilizovati se: klanjati se šefu
3. moliti: klanjati se pred ikonom
4. izogibati se: klanjati se svijeta

klȁpati -ām (n. klappen) nizko pog. klapati, ujemati se: sve klapa kako si rekao

klápati -am (nj. klappen) slagati se, ići glatko: tu nekaj ne klapa
ovdje stvar ne ide dobro, glatko; sedaj vse klapa
sada ide sve kao podmazano

klȁpiti -īm (se) topiti se: ova svijeća klapi kad gori; celo brdo izgleda kao kakva gorostasna voštana sveća koja je vekovima gorela i klapila se

klȁpovati -ujēm (n. klappen) nizko pog. klapati, ujemati se: nešto tu ne klapuje

klapùnjati -ām ljudsko peniti se: sapun kojim se umivam nikad ne klapunja

klatáriti
I. bingljati: klatariti nogama sjedeći na klupi
II. klatariti se
1. klatiti se: klatariti se po selima
2. ekspr. vleči se, majati se, krevsati: kolona se polako klatari uz brdo
3. bingljati: klatare se ruke tanke

klȁti kȍljem, vel. kòlji, aor. klȁh klȁ
I.
1. klati: klati svinju, kokoš; klati pod rep
2. gristi, pikati: stjenice ga kolju; guje su ga klale
3. peči: dim ih je s ognjišta klao za oči
4. rezati: lanac me kolje
5. mučiti: groznica me kolje
6. boleti: nepravda me kolje
II. klati se
1. klati se: stoka se kolje u klaonici
2. gristi se, prepirati se: klali su se kao ćrni mravi; društvo se kolje, a ne radi

kláti koljem, kolji -ite, klal -ala, klan -a
I.
1. klati, ubijati: klati prašiča, kuro
2. cijepati (cep-), kalati: klati drva, les
3. zavijati, čupati: po trebuhu ga kolje; mevlje ga koljejo
crvi ga jedu
II. klati se
1. klati se, gristi se: psi se koljejo
2. cijepati se, kalati se: skril se lepo kolje

klátiti klâtīm
I.
1. majati, givgati: klatiti sto
2. zvoniti: klatiti nogama
3. odkimavati: klatiti glavom u znak odricanja
4. pozibavati: konj je jahača odmjereno klatio
II. klatiti se
1. majati se: zubi mu se klate; sto se klati
2. pozibavati se: sepeti na konju jednomjerno su se klatili
3. klatiti se: klatiti se kojekuda

klatíti i klátiti -im
I.
1. mlatiti, motkom stresati voće s drveta: klatiti jabolka, hruške; dolg je, da bi zvezde klatil
2. mlatarati: z rokami klatiti okoli sebe
3. govoriti budalaštine: kakšne pa spet klatiš
II. klatiti se potucati se, skitati se: klatiti se po svetu

kláto s rogovila kot ovratnik za živali, za svinje, da se ne morejo splaziti skozi ograjo

klȅč m dial. kos lesa, ki se daje v usta človeku, da ne more govoriti: -om joj zatisne usta

klepáč m
1. klepač, otkivač, onaj koji klepcem otkiva kosu, srp
2. klepac, čekić kojim se klepa, otkiva kosa, srp

klêpec -pca m klepac, čekić kojim se klepa, otkiva kosa

klepetáča ž klepalo, drvena daska u koju se udara, čegrtaljka

klepètati klèpećēm
1. klopotati: vodenica, roda klepeće
2. ekspr. biti, utripati, razbijati: srce klepeće
3. šklepetati: klepetati zubima
4. tresti se: klepeću mi koljena
5. klepetati: ni sama ne znaš što klepećeš
6. ekspr. mahedrati: široke nogavice mu klepetahu oko noge