Franja

jeklenéti -ím čeličiti se: armada je jeklenela v bojih

jéknuti jêknēm
1. oglasiti se: nek jeknu žice poslednji put
2. odjekniti: puška zveknu, a planina jeknu
3. zavpiti: stražar jeknu: evo ih!
4. zaječati: jeknuti od bola

jèktati jȅkćem razlegati se

jemáti jemljem, jemlji -ite, jemal -a
1. uzimati: jemati kaj v roke; jemati zdravila, kapljice; koga pod streho, v hišo, v službo; njo je vzel za ženo; jemati podkupnino, denar naposodo
uzimati u zajam, uzajmljivati; jemati zemljo v zakup
2. vaditi: jemati kruh iz peči
3. kupovati, nabavljati: jemati v trgovini, pri trgovcu; kje jemljete špecerijo
4. uzimati, voditi: jemati koga s seboj na potovanje
5. oduzimati, dirati u što: jemati komu čast
dirati u čiju čast; jemati komu dobro ime; jemati komu pravico
otimati komu njegovo pravo; s silo jemati
silom uzimati, otimati
6. slovo jemati od koga rastajati se s kim, opraštati se s kim; jemati izpod pazduhe
govoriti, raditi nešto bez dovoljne pripreme; premalo resno jemati kaj
lakomisleno se odnositi prema čemu; jemati kaj za zlo
zamjerati (-mer-) što; bolezen jemlje bolnika
bolest mori bolesnika; jemati koga v roke zaradi površnosti
opominjati koga zbog površnosti; v strah jemati koga
oštro, strogo s kim postupati; v poštev jemati
uzimati u obzir; jemati si kaj k srcu
uzimati što k srcu; sapo mi jemlje
guši me, staje mi dah; sneg mi jemlje vid
snijeg (sne-) me zasljepljuje (-sle-); vse jemlje hudič
sve propada; od vsega hudega konec jemlje
težak život će ga srvati

jemljáj m onoliko koliko se jedanput uzme

jermeník m kovinska, metalna grivna na lovačkoj pušci za koju se zakači remen, remik

jeseníšče s tačka na ekliptici u kojoj se Sunce nalazi u početku astronomske jeseni

jȅsti jȅdēm
I.
1. jesti: jedi dok si gladan; jede kao da je cio, ceo dan kopao; mi moramo svaki dan jesti; sjedimo kod stola i jedemo ručak; što vi to jedete?
2. razjedati, gristi: rda jede gvožde; nenavidnost ga jede
3. gristi, pikati: a njega su cijelu noć jele vaške
4. spodjedati, odnašati: Morava jede plodnu zemlju
5. jesti hljeb svoj u znoju lica svoga jesti kruh v potu svojega obraza; jesti kome iz ruke biti komu pokoren
II. jesti se
1. jesti se: ne živi se da se jede, već se jede da se živi
2. njegova se jede njegova beseda nekaj velja
3. jede mi se imam tek
4. gristi se: jedem se od muke gledajući kako lijeno radiš
5. sunce, mjesec se jede začenja se sončni, mesečev mrk

jeznorítiti -im prgavo se vladati: tu ne boš razgrajal in jeznoritil

jéžiti jêžīm
I. ježiti: ježiti dlaku
II. ježiti se ježiti se: koža mi se ježi; ježim se od ovoga prizora; ježiti se od studeni

jih gen. i akuz. mn. od on, označava nešto što se ne može imenovati: dobiti jih po glavi, po riti
biti uzbatinan, izvući, izjesti batine; imeti jih za ušesi
biti prepreden, lukav; dosti jih je preslišala
mnogo su je grdili

jo akuz. od ona, gen. je, označava nešto što se ne može imenovati: dobiti jo po glavi
izjesti batine; pošteno jo je skupil
baš je nagrabusio; zagosti jo komu
skuhati komu poparu; mahniti jo čez mejo
strugnuti preko granice, mahati jo
žuriti, hitati, grabiti

jordámiti jòrdāmīm košatiti se, šopiriti se, ošabno se držati: što mi ne dolaziš, što jordamiš

jòva ž (t. jov) potepuški konj, konj brez gospodarja, žival, ki se je izgubila

jugoslovánščina ž slovenski, slovenački jezik u koji se, proizvoljno, ubacuju elementi srpskohrvatskog književnog jezika

junáčiti jùnāčīm
I. hrabriti: junačiti koga
II. junačiti se junačiti se, delati se junaka

jùrcati -ām ekspr.
I. tekati, dirkati: jurcati za curama
II. jurcati se
1. zabavati se
2. poditi se: jurcao se zatim sa psima

júriti jûrīm
I.
1. drveti, dirjati, hiteti: jahač juri na konju; kuda juriš rano ujutro
2. bežati: vrijeme juri neprimjetno
3. preganjati: njega jure povjerioci
4. poditi: ovaj delija juri djevojke po ulicama, po sokacima
5. juriti vjetar delati kaj brez glave
II. juriti se poditi se: oni se jure kao djeca

jȕrmicōm prisl. dial. po pravici, po postavi, trdno, da se ne more ovreči: lakomac pruži još po dukata i pripita: "Je li jurmicom i bez otkupa?"

jùšnjāk -áka m lonec, v katerem se kuha juha