Franja

izvrátiti ìzvrātīm
I.
1. obrniti; izvratiti odijelo
2. preobrniti: izvratiti smisao riječi
3. vrniti: izvratiti novac
II. izvratiti se
1. zvrniti se: od smijeha se izvrati nauznak
2. dial. razjeziti se: a sudac, veseo i smiješan, u neko se doba izvrati

ìzvrdati -ām
1. izviti se, izmakniti se: nećeš da izvrdaš, imam tu stenogram
2. izigrati: Pašić je zaključio ženevski sporazum, pa ga kasnije izvrdao

izvrdávati izvr̀dāvām
1. izvijati se, izmikati se: žena se odupirala i izvrdavala svakojako
2. izigravati

izvréči -vŕžem i zvréči zvržem
I.
1. izbaciti: izvreči slabo blago; moštje pri vrenju izvrgel vso brozgo
2. pobaciti, pometnuti: krava, kobila, ovca izvrže
II. izvreči se izroditi se, izmetnuti se: sad. rod, seme se izvrže

izvrgávati izvr̀gāvām
I. izpostavljati: izvrgavati koga ruglu, podsmijehu (podsmehu), kritici
II. izvrgavati se
1. izpostavljati se: izvrgavati se opasnosti
2. sprevračati se: o njima sam maštao najljepše, a sve se izvrgavalo protivno
3. izrojevati se, degenerirati se: inteligencija ponekad već se u trećoj generaciji izvrgava

ìzvrgnuti -nēm
I.
1. izvreči
2. izstreliti: izvrgnuti pušku
3. rešiti: onda te Miloš iz turskoga iga izvrgao
4. izpostaviti: izvrgnuti koga opasnosti; ti ćeš ruglu izvrgnuti moje ime
5. pognati: zemlja je izvrgla travu
6. sprevreči: ali im se nekako nije dalo da ga izvrgnu u šalu i peckanje
II. izvrgnuti se
1. izpostaviti se: izvrgnuti se ruglu, opasnosti
2. sprevreči se: u što se izvrgla naša ljubav
3. izpriditi se: strast će se izvrgnuti na nesreću
4. zviti se, zvežiti se: drvo se izvrglo
5. nastati, izcimiti se: bojim se da se otuda ne izvrgne kakva buna

izvŕnuti ìzvr̄nēm
I.
1. obrniti: izvrnuti odijelo, nekoliko stranica u knjizi
2. prevrniti, prekucniti: izvrnuti kola, lokomotivu
3. ekspr. zvrniti: izvrnuti mnogu čašicu
4. izkriviti, popačiti: izvrnuti smisao, istinu, nečije riječi
5. zavihati: izvrnuti rukave
6. zaviti: izvrnuti oči
7. spremeniti: izvrnuti rukopis
8. pošvedrati: izvrnuti cipele
II. izvrnuti se
1. zvrniti se: on se izvrnuo na krevet
2. ekspr. umreti, zvrniti se: svi gledaju kad će se izvrnuti
3. obrniti se, spremeniti se, sprevreči se: od onda se sve izvrnulo naopako
4. prevrniti se, prekucniti se

ìzvrtati -ćēm
I.
1. obračati, vihati: on poče ljutito izvrtati rukav na kaputu
2. prevračati: sela je u kola kojima je kočijašio jedan koji je rado drugima izvrtao kola
3. izkrivljati, pačiti: izvrtati istinu
II. izvrtati se prevračati se

izvúći izvúčem, izvúci izvúkoh ȉzvūče, ìzvūkao izvúkla
I.
1. izvleči: izvući koga, što iz ruševina
2. potegniti: izvući top na brdo
3. izdreti: izvući mač iz korica
4. izpuliti: izvući klinac kliještima, kleštima
5. izžrebati: izvući loz
6. mat. koreniti: izvući korijen
7. ekspr. dobiti: izvući šamar, batine
II. izvući se
1. izmakniti se: izvući se od posla
2. rešiti se, izmuzniti se: izvući se iz neprilike, iz škripca
3. pokazati se: izvući na svjetlo dana

izzvenéti -ím
1. izgubiti se u daljini, iščeznuti, zamrijeti, zamreti, umuknuti: zadnji akord je izzvenel
2. preći: njegove besede so izzvenele v grožnjo

izzvenévati -am
1. gubiti se u daljini: pesem izzveneva v noč
2. prelaziti

izžaréti -ím izračiti se, ižariti se: ogenj se je izžarel

ìžaliti -īm dovolj žalovati, nažalovati se: nikad neću tvoju smrt ižaliti

ižèdnjeti -nīm (ijek.), ižèdneti -nīm (ek.) užejati se: ižednio on, ižednjela i ona, ižedneo on, ižednela ona, a vode nigdje, nigde

jàčati -ām
I.
1. krepiti: rad jača naše tijelo
2. postajati močnejši: on je rastao i jačao
II. jačati se ruvati se

jáda ž nesrečnica, ubožica, rabi se samo v zval.: o jâdo moja!; jado jadna, šta ti kome možeš!

jadikováti -újem jadikovati, jadati se

jáditi jâdīm, impf. jâdžāh
I.
1. jeziti: jaditi koga
2. grdo ravnati s kom, zadajati udarce, bol komu: jaditi protivnike
II. jaditi se
1. jeziti se
2. pritoževati se

jaháč m
1. jahač: Huni so bili dobri -i
2. jahaći konj, sedlanik
3. predmet koji se na nešto namjesti (-me-): kartotečni jahač

jájcati -am
I. peckati, zadirkivati, jariti: jajcali so ga, pa ni popustil
II. jajcati se ljutiti se