Franja

izvaljívati izvàljujēm
I.
1. prevračati
2. spodvijati
3. buljiti: izvaljivati oči
4. slabš. leči, izlegati: svakoga polgoda izvaljuju po jedno dijete
II. izvaljivati se
1. valiti se: velika strmen, pa se stijene izvaljuju
2. ekspr. legati: izvaljivati se po zemlji
3. oči mu se izvaljuju gleda z izbuljenimi očmi
4. valiti se: elektrika grije, pilići se od topline izvaljuju

izváriti ìzvārīm
I.
1. izkuhati: izvariti govedinu
2. skuhati: jesi li izvarila čorbu
3. zvariti: koliko on u jedan mah najviše piva izvari
II. izvariti se izkuhati se: meso se izvarilo, bez ukusa je

izvèsti izvèdem, izvèdoh ȉzvede, ìzveo izvèla, izvèden -èna
I.
1. odpeljati: izvesti djevojku iz kuće
2. popeljati: izvesti koga u kazalište, u pozorište, koga na brdo, u polje, zločinca pod vješala
3. pokazati pot (v življenje): izvesti koga na put
4. izvesti: predstava je bila odlično izvedena; izvedene riječi izpeljanke, izvedenke
5. realizirati, izpeljati: ovaj se račun ne može izvesti
6. narediti: izvesti zaključak, sud, formulu
7. izpeljati: od imenice izvesti glagol
8. pripeljati: izvesti svjedoke pred sud
9. speljati: izvesti vodu na izvjesnu visinu
10. pritirati: izvesti pred sudiju
11. zapeti: izvesti pjesmu
12. zvaliti: kvočka je izvela piliće
13. izvesti stvar na čistac, na čisto, na čistinu pripeljati zadevo na čisto; izvesti iz zabune izvesti, izpeljati iz zadrege
II. izvesti se zvaliti se: patke su se izvele

izvèsti izvèzem, ìzvesti izvèzēm, izvèzi, izvèzoh ȉzveze, ìzvezao izvèzla izvèzen -èna
I.
1. popeljati: izvesti koga u šetnju kolima
2. odpeljati: izvesti drva iz šume, otpatke iz grada
3. izvoziti: izvesti žito, industrijske proizvode
II. izvesti se popeljati se, odpeljati se: izvesti se kolima iz grada, brodom iz luke, autom do mora, na more

izvèštati -ām
1. ostareti, postati star: od bolesti je jako izveštao
2. oguliti se, ponositi se: kožuh ti je izveštao
3. zaradi starosti izgubiti sijaj: oči su ti izveštale

izvíjati ìzvījām
I.
1. zvijati
2. izvijati
3. izmišljati
4. izvabljati
II. izvijati se
1. zvijati se
2. izvijati se
3. vzdigovati se: dim se izvija iznad tvoje glave

izvíjati -am
I.
1. izvijati, odvijati: izvijati vijake
2. otimati: izvijati komu kaj iz rok
II. izvijati se
1. izvlačiti se, otimati se: izvijati se iz zadrege
2. izgovarati se: nič ti ne pomaga, če se še tako izvijaš
3. izvijati se: iz grla se mu izvija grčanje

izvijèno prisl. zvijajoč se: ide Cajka sitno i izvijeno drobi Cajka in se elegantno zvija

izvíkati ìzvīčēm, izvíči, ìzvīkān -a
I.
1. zaklicati: nisam čuo što je on izvikao
2. izklicati, razglasiti: izvikati Miloša za gospodara
3. oznaniti: zaptije su izvikale trnjenje ognjišta nočni čuvaji so oznanili, naj se pogasijo ognjišča
4. s kričanjem doseči: toliko si vikao, pa nisi ništa izvikao
5. spraviti na slab glas: izvikati djevojku
6. ošteti, ozmerjati
II. izvikati se
1. izkričati se: izvikao se, pa je sad miran
2. izkričati se na koga
3. priti na slab glas: izvikati se rdavim vladanjem

izvíniti ìzvīnīm (rus.)
I.
1. opravičiti: molim te da me izviniš zbog zakašnjenja
2. odpustiti: ja neću da ti izvinim tvoja nevaljalstva
II. izviniti se opravičiti se: izviniti se kod drugarice

izvínuti ìzvīnēm
I.
1. zviniti: izvinuti komu ruku; izvinuo je nogu
2. nasršiti: izvinuti obrvama
3. zavihati: izvinuti nosić
4. izviti: izvinuti iz ruke
II. izvinuti se izviti se

izvísiti ìzvīsīm
1. vzdigniti: izvisiti ašovom gomilu zemlje
2. ekspr. nasankati se, ne doseči, kar se je želelo: udvarao joj se, ali je izvisio, udala se za drugoga

ìzviti ȉzvijēm
I.
1. zviti: izvila je tri zelena vijenca
2. izviti: izviti komu što iz ruke
3. izvabiti: izviti varnicu iz kremena; Partija je izvila iskru ustanka
4. izvesti, izpeljati: izviti zaključak
5. izdreti, potegniti: izviti nož iz korica
6. nasršiti: izviti obrve
7. zviti si, zviniti: izviti nogu
II. izviti se
1. zviti se: zubići, kao dlake tanki, izviše se ili polomiše
2. izviti se: izviti se iz nevolje, iz zagrljaja; izviti se praznim izgovorima
3. vzdigniti se: izvio se soko nebu pod oblake
4. pokazati se: izvila se zlatna žica vrhom iz mora

izvíti -víjem
I.
1. izviti, odviti: izviti vijak
2. izviti, oteti: izviti komu kaj iz rok; vzrok iz trte
isisati uzrok iz maloga prsta
II. izviti se
1. izvući se: izviti se iz zadrege
2. izviti se, oteti se: izviti se komu, čemu

izvláčiti ìzvlāčīm
I.
1. izvlačiti: izvlačiti drvo iz šume
2. vlačiti: izvlačiti topove na hrib
3. puliti: izvlačiti klince, eksere kliještima
4. ruvati: izvlačiti zube
5. žrebati: izvlačiti lozove
6. izdirati: izvlačiti mačeve iz korica
7. mat. koreniti: izvlačiti korijen
II. izvlačiti se izmikati se: izvlačiti se od posla, od dužnosti

izvléčen -čna -o za izvlačenje, koji se lzvlači: -i predal mize

izvlečljív -a -o i izvlekljív -a -o izvlačiv, koji se može izvući: -a antena

izvòditi ìzvodīm
I.
1. peljati: svatovi izvode djevojku na vjenčanje, venčanje
2. peljati, spremljati: izvoditi koga u pozorište, u kazalište, osudenoga na gubilište
3. kazati komu (pravo) pot (v življenje): izvoditi koga na put
4. izvajati: izvoditi predstavu
5. pripeljati: izvoditi svjedoke pred sud
II. izvoditi se izvajati se

izvozíšče s mjesto odakle se izvozi

ìzvraćati -ām
I.
1. obračati
2. vračati
II. izvraćati se prevračati se