Franja

izgrèpsti izgrèbēm, izgrèbi izgrèboh ȉzgrebe, ìzgrebao izgrèbla, izgrèben izgrèbena
I.
1. opraskati: ruke i noge izgrebla je sebi do krvi; zakloniti lice rukom da ga ne izgrebe trnje
2. izgrebsti: izgrepsti što iz zemlje; spravom za čišćenje izgrepsti ispod noktiju nečistoću
3. izpraskati: u zatvoru je ukosnicom u drvenu klupu izgrebla svoje ime
II. izgrepsti se opraskati se

ìzgrijati -jēm (ijek.), ìzgrejati -jēm (ek.)
I. vziti: već je izgrijalo sunce; utom izgrija mjesec, izgreja mesec, večernjača; izgrijao, izgrejao je krvav uštap; izgrijala je mjesečina, izgrejala je mesečina
II. izgrijati se ogreti se: izgrijati se na suncu

ìzgristi izgrízēm, ìzgrizoh ȉzgrizē, ìzgrizao ìzgrizla, ìzgrizen ìzgrizena
I.
1. zgristi: moljci su izgrizli čohu
2. pogristi: konj je svoga suparnika pri utrkivanju sve izgrizao i isklao
3. razgristi: znoj i prašina izgrizli su im oči i usta
4. izgristi: izgristi koga iz kuće, iz kolektiva
II. izgristi se izgristi se, poklati se: izgristi se kao psi

ìzgrliti -īm
I. vse po vrsti objeti, poobjemati, poobjeti: izgrliti svu djecu
II. izgrliti se poobjeti se: izljubiše se, izgrliše se, kao da su na jednom srcu ležali

izgrméti -ím
I. izgrmjeti (-meti): izgrmeti svoj govor
II. izgrmeti se izgrmjeti se, istutnjiti se: proti večeru se je izgrmelo

izgrúhati ìzgrūhām, izgrúvati ìzgrūvām
I. pretepsti: izgruhati koga; izgruvao je ženu pesnicama u leda
II. izgruhati se udariti se: on se samo izgruvao kad je tresnuo o zemlju

izgùbiti ìzgubīm
I.
1. izgubiti: izgubiti novac, prsten, službu, bitku, glavu, strpljenje, nadu, što s očiju, život, vjeru, veru, na težini, apetit, živce, partiju s kim; Partizan je izgubio utakmicu s Olimpijom
2. zaiti, izgubiti: izgubiti put
II. izgubiti se izgubiti se

izgubíti i zgubíti -ím, izgubi -ite, izgubil -ila, izgubljen -ena
I. izgubiti: izgubiti denar, službo, dom, starše, pravdo, živce, glavo, ime, ugled; izgubiti pri teži
izgubiti na težini; izgubiti sled za kom
izgubiti trag za kim; izgubiti koga spred oči
izgubiti koga iz vida; izgubiti vojno, vojsko
izgubiti rat; izgubiti potrpljenje
izgubiti strpljenje; izgubiti veljavo
izgubiti vrijednost (vred-); izgubiti pamet
sići s uma, poremetiti pameću; izgubiti pogum
klonuti duhom
II. izgubiti se
1. izgubiti se: denar se kaj lahko izgubi
2. zalutati: izgubiti se na poti, v mestu; včasih se kar izgubi
ponekad je psihički potpuno odsutan
3. propasti: izgubiti se v tujem svetu
4. izgubi se!
gubi se!, gubi mi se s očiju!, tornjaj se!

izhájati -am
1. izlaziti: časnik izhaja vsak dan
2. proizlaziti: nesreča izhaja iz zmote
3. slabo izhajati s kom slabo se slagati s kim; dobro izhajati s kom
dobro živjeti (-ve-) s kim; s tem težko izhajam
time jedva vezujem kraj s krajem; s tem za silo izhajam
time nekako izlazim na kraj

izíći ìzīdēm, izídi, izídoh ȉzīde, izìšao izìšla
1. iti: izići u šetnju; izašli su u bioskop, u kino
2. iti (ven, iz), oditi iz: otac je izišao iz sobe vrlo oprezno, gotovo na prstima
3. iziti: izišla je knjiga iz štamparije; izišlo je sunce; mjesec će skoro izići
4. izbruhniti: izišle su boginje
5. končati se: sve će se dobro izići; sve će na dobro izići
6. postati: iz njega je izišao dobar dak; krivo ne može nikad na pravo izići
7. zbledeti: izišla je boja
8. nastati: odatle bi mogao izići veliki istočni rat
9. zrasti: Stojan je izišao lep i ugledan mladić
10. stopiti: žene su izišle na prozore
11. stopiti pred oči: kad sam prolazio ulicom, izicde mi slika vojvodanskih sela
12. miniti: izišla je godina dana; od onoga dogadaja izišlo je deset godina
13. izgubiti se: ovo je izišlo iz običaja
14. izstopiti: izići iz manastira; zbog slabog materijalnog stanja morao je izići iz škole; igrač je morao izići iz igre
15. opraviti s kom: izići s kim na kraj; s njim ću lahko izići na kraj
16. priti: kad je izišao sa robije, čekali su ga novi zadaci ko je prišel iz ječe ..., ko je odsedel ...; izići s kim na mejdan sprejeti s kom dvoboj; izišao je na glas nadaleko na daleč je zaslovel; već su po stranama gdje je bio pijesak i slabija zemlja izišli sa srpom že so v krajih ... začeli žeti; dune vjetar i odnese galiju bogzna kuda, da za tri mjeseca nije mogla izići na svoj pravi put se ni mogla vrniti na pravo pot; ti izidi na visoku kulu povzpni se na visok stolp; izići s predlogom predlagati; izići pred narod stopiti pred ljudstvo; kula je izišla iz svoga temelja stolp je zrasel iz temelja; izići iz noći preživeti noč; koliko izide to sve skupa koliko znaša to vse skupaj; ako bi se ostalo pri usvojenoj praksi, onda bi izašlo da nosioci zemaljskih kandidatskih lista ne mogu učestvovati pri senatorskim izborima če bi se ostalo pri sprejeti praksi, bi to pomenilo, da ...; on je izišao iz naroda on izhaja iz ljudstva

izíti izidem, izšel (šeu) -šla -o, izidi -ite
I. izići, izaći: časnik izide zvečer
II. iziti se
1. izlći se, izaći se, svršiti se, ispasti: vse se bo po sreči izšlo; kako se je izšla zadeva
2. sadržavati se, ići bez ostatka: deljenje se ne izide
dijeljenje (delje-) ne ide bez ostatka

ìzjahati -šēm
I.
1. odjahati: izjahati na polje
2. izjahati: dobiti izjahana konja
II. izjahati se najahati se; jesi li se već sit izjahao

izjáviti ìzjāvīm, vel. izjávi; izjávih ȉzjāvī
I.
1. izjaviti: izjaviti zahvalnost, saučešće, protest
2. razodeti: izjaviti djevojci ljubav, želju, volju
3. izraziti, povedati: ljudi smjesta izjaviše svoje misli; dode kaplar pa mi izjavi da nema jednog konja
II. izjaviti se izjaviti se, podati izjavo: izjaviti se o duhu, o raspoloženju u vojsci; birači su se jednoglasno izjavili za svoga kandidata; država se izjavila za neutralnost

ìzjecati -ām
I. med ihtenjem reči: jedva je to izjecala
II. izjecati se naihteti se

izjédati ìzjēdām
I.
1. počasi, slovesno jesti: svaki domaćin žrtvovao je po ovna i ritualno ga izjeda sa svojima; košćat Bosanac izjedaše zdjeletinu graha; izjedati dnevne obroke
2. razjedati, gristi, izpodjedati, spodjedati: lopatu poče izjedati rda; korupcija kao živa rana izjeda zemlju; tuberkuloza ga polagano izjeda; voda izjeda obalu
3. gristi, žreti
II. izjedati se
1. gristi se, žreti se: moraju li se stvorovi tvoji medusobno izjedati, prirodo!; jezuitski sistem postade papski politički zakonik, pod kojim se društveni organizam izjeda, kao da je pod uticajem žestokoga otrova
2. delati si skrbi, sekirati se: njegov otac nije se mnogo izjedao od brige za njega

izjednáčiti izjèdnāčīm
I.
1. izenačiti: izjednačiti rezultat utakmice u posljednoj minuti, u poslednjem minutu na 3:3
2. zravnati: prije vršidbe izjednačiti gumno; izjednačiti krajeve; cijene su sada izjednačene
II. izjednačiti se
1. izenačiti se: zakoni, koliko se to može, da se u različitim državama izjednače
2. asimilirati se, prienačiti se: bezvučni suglasnik pred zvučnim izjednačio se u zvučni, na primjer u riječi glazba, svadba

ìzjesti ìzjedēm (ijek., ek. tudi izesti)
I.
1. pojesti: dok čovjek s čovjekom tovar soli ne izjede, ne može ga poznati; ribe su ga u moru izjele; dosta sam ja u vas soli i hljeba izio (i hleba izjeo); u slast izjedoh ovaj komad pogače
2. odjesti, utrgati: izjede mi od zarade
3. izčrpati: ranije su mislili da kukuruz izjede zemlju gore od drugoga žita
4. razjesti: rda s vremenom i gvožde izjede
5. opikati: izjedoše nas komarci, buhe
6. izjesti batine biti tepen; izjesti vatru biti hudo ozmerjan; kuga ga izjela, da bog da daj bog, da bi ga kuga pobrala; izjeo vuk magare volk je raztrgal osla = zgodilo se je nekaj hudega, toda za to se nikdo ne zmeni, nikomur ni mar
II. izjesti se
1. pojesti se, požreti se: najbolje bi bilo sve pauke stjerati u veliku prostoriju, neka se medusobno izjedu
2. obrabiti se: šta vi radite kada se poluga na koturu izjede
3. ekspr. sunce se izjelo sonce je mrknilo

izkadíti -ím, izkadi -ite, izkadil -ila, izkajen -ena
I.
1. ispušiti: izkaditi pipo
2. drmom ìstjerati (-ter-): izkaditi lisico iz luknje
II. izkaditi se
1. ispušiti se: mladostne sanje so se nam kmalu izkadile
2. provjetriti se, izvjetriti se (-vet-): zakajena soba se naj izkadi

izkápati -am i -pljem
I. vino je izkapalo iz posode
II. izkapati se iskapati se: sveča se je izkapala

izkapljáti -ám
I. iskapati: izkapljati zdravilo iz stekleničke
II. izkapljati se iskapati se: voda se je iskapljala