Franja

istròšiti ìstrošīm
I.
1. porabiti: istrošiti mnogo para
2. zdrobiti: istrošiti zemlju u vrtu: pošto se zemlja preore, valja velike grudve istrošiti drljačom
II. istrošiti se
1. izdajati, veliko izdati, porabiti: ja sam se ove godine mnogo istrošio
2. obrabiti se: kad se konji kreću mnogo, onda im se kopita više istroše no što prirašćuju

istròvati ìstrujēm
I. pozastrupiti: istrovati mnoge ljude
II. istrovati se
1. pozastrupiti se
2. pokvariti se: istrovao se svijet, niko nikom ne vjeruje

ìstrti ȉstrēm, ìstarēm, vel. ìstri, istàri, ȉstro ȉstr̄la, istr̀ven istrvèna, ȉstr̄t -a
I.
1. zdrgniti: istrti pamukom; tetoviranje ničim se ne može istrti
2. izbrisati: željaše biti istrven iz knjige života
II. istrti se
1. obrabiti se
2. izbrisati se
3. uničiti se
4. zdrgniti se

istrúniti ìstrūnīm
I.
1. izbrskati: češljem istruniti vaš iz kose
2. zdrobiti, zmrviti: istruniti malo soli, duvana
II. istruniti se porazgubiti se: mnoga narodna pričanja istrunila su se u toliko dugo vrijeme da do nas ni došla nisu; ništ' se ne dobi a sve se istruni kad se bez slasti želja ispuni

istúći istúčēm, vel. istúci, istúkoh ȉstuče
I.
1. pretepsti: dobro su ga istukli; istući koga do krvi
2. stolči, zdrobiti: istući kamenje, šećer u sitnu prašinu
II. istući se stepsti se: ako se istučemo, hoćemo li s tim presuditi čija je ludost najveća

istúpati ìstūpām
1. izstopati: istupati iz organizacije; on daje izjavu da istupa iz stranke, iz društva
2. nastopati: istupati u pozorištu kao balerina, kao igračica
3. nastopati, vesti se: suvereno istupati u društvu

ìsturiti -īm
I.
1. naprej poriniti, naprej pomakniti: nemoj da isturiš trbuh, isturi prsa
2. izobesiti: isturiti zastavu na ulicu
3. postaviti na vidno mesto: isturiti straže
4. izstreliti: isturiti pušku
5. pognati, vreči iz: tuđa zemlja isturiće stranca
6. isturiti riječ spregovoriti
II. isturiti se
1. pokazati se, pojaviti se: u po toga krvavoga jada isturi se delija neznana
2. pomakniti se: isturiti se naprijed, napred

isúkati ìsūčēm
I.
1. izviti, zviti: smerno pristupali odru prosedi domaćini, palili isukane voštanice
2. izdreti, potegniti: isukati mač iz korica, kaiš iza leđa
II. isukati se razviti se, potegniti se: djevojke se isukale kao jele

isúšiti ìsūšīm
I.
1. izsušiti: isušiti zemljište, močvaru, rit; jezero je isušeno
2. posušiti: isušiti mokre haljine, zečje kožice
3. izpiti: isušiti čašu do dna
II. isušiti se
1. izsušiti se
2. posušiti se: tek se onda zna šta voda vrijedi kad se bunar isuši
3. posušiti se, shujšati: isušio se kao pastrmka otkako se oženio

ìštetiti -īm
I.
1. poškodovati: vreme, kiše i nepogode ištetile su mnoge znamenite zgrade; vijekovi (vjekovi, vekovi) su ištetili kuću
2. pokvariti: ištetila ga tuđa zemlja
3. pahniti koga v sramoto: ti si babu obraz ištetila ti si očka osramotila
4. ekspr. raniti: grdno ga puške ištetile
II. ištetiti se
1. pokvariti se (moralno): sve se selo ištetilo
2. oslabeti: oči su mu se ištetile
3. okilaveti, dobiti kilo: teškim radom radnici se ištetili

italijànāš -áša m italijanaš, narodni odpadnik, ki se ima za Italijana

ȉvica ž bot. plazeči se skrečnik, Ajuga reptans ivičast -a -o robat, z robovi: -a greda

iz predl. s gen. pokazuje
1. mjesto odakle se što udaljuje, odakle što izlazi: priti iz hiše; privreti iz srca; potovati Maribora v Ljubljano; piti iz kozarca
piti iz čaše; pismo iz Zagreba; vlak iz Beograda
2. vrijeme otkako nešto traje: spomin iz nekdanjih časov
uspomena iz davnih vremena; to znanje ima iz srednje šole; iz dneva v dan
iz dana u dan; iz mladega
iz djetinjstva
3. način kako se radnja dogodila; iz srca rad ustrežem
od srca rado sam na usluzi; to znam iz glave
napamet
4. uzrok zašto se radnja dogodila: laž iz zadrege
laž u neprilici; to je storil iz obupa
to je učinio u očajanju
5. od čega je što načinjeno: verižica iz čistega zlata
lančić od suhoga, od žeženoga zlata; iz lesa izrezljan kip
od drveta izdjeljan, izdeljan kip; žganci iz ajdove moke
žganci od heljdina brašna
6. iz muhe narediti konja; priti iz dežja pod kap doći sa crniša na goriš

izàdrijeti ìzadrēm (ijek.), izàdrēti ìzadrēm (ek.)
I.
1. izdreti
2. ucvreti jo: jedva je izadro
II. izadrijeti se zadreti se: izadrijeti se na koga

izàsipati -pām, -pljēm
I.
1. izsipati: čim tko punu torbu nabere, izasipa u džak; gospodar je na kupusište donio vreću mrava, te je izasipao po kupusištu
2. izliti, iztočiti: ljudi su donesenu vodu izasipali u bačve
II. izasipati se izpustiti se, osuti se: izasipaju se kraste po njemu

izàsūti ìzaspēm
I.
1. izsuti: kad su sve brašno izasuli iz vreća, stanu se krstiti
2. izliti, iztočiti: koliko vina usahne, toliko se iz stakla izaspe u bure
II. izasuti se izpustiti se: po koži mu se izasula neka ospa, izasule mu se gnojne bubuljice

izbáciti ìzbācīm, vel. izbáci
I.
1. vreči iz, ven: izbaciti iz sebe; voda je izbacila ovaj panj voda je vrgla na suho ta štor; izbaciti koga iz sobe
2. izmetati: izbaciti zemlju iz rova
3. ekspr. izključiti: izbaciti rdava učenika iz škole, prekršitelja iz igre
4. pognati: izbaciti lišće, pupoljke
5. izpostaviti, postaviti daleč naprej: izbaciti patrole daleko u šumi
6. ustreliti: izbaciti pušku
7. obroditi: koliko može njiva da izbaci u rodnoj godini
8. napeti: izbaciti prsa a uvući trbuh
9. vreči na površje: revolucija je izbacila nova načela
10. odstraniti, izločiti: Vuk je izbacio iz azbuke nepotrebna slova; ako se kobila ni docnije ne pokaže dobra majka, onda je treba izbaciti iz priploda
11. iznesti, povreči: posle četiri meseca, od prilike posle parenja, ženka izbaci izvestan broj jaja; kobila čim oseti da će početi ždrebljenje legne i učesta napone da izbaci ždrebe
12. ekspr. reči, izustiti, ziniti: konačno je izbacio svoju misao obraćajući se sinu
13. postaviti: glavnina je na maršu izbacila četu kao svoje osiguranje; Nemačka je zbog ruske neutralnosti mogla da izbaci sve svoje sile na francuski front
14. postaviti naprej, stopiti naprej: izbaciti nogu, lijevu, desnu
15. z delom doseči določen učinek: rudari su dali obavezu da će dnevno izbaciti dvjesta tona ugljena
16. dovolj obroditi: rijetke su porodice kojima žetva izbaci za čitavu godinu, većinom moraju kupovati žito nekoliko mjeseci prije nove žetve
17. izbaciti iz kolosijeka iztiriti
II. izbaciti se
1. prestaviti se (z nižjega na višje mesto): odred se iz sela izbaci na okolna brda
2. naglo se premakniti naprej: stotinu nogu se izbacilo, potkovani su potplati zatutnjili; izbaciti koga iz sedla vreči koga iz sedla; izbaciti što iz glave: ova upadica izbacila je govornika iz koncepta; izbaciti iz stroja onesposobiti

izbahùljati -ām prilesti na dan, izkobacati se: iz jaruge izbahulja onaj govornik

izbàsati -ām
1. pritavati iz, iztavati: u toj pustinji ne znade se više vratiti, izbasa kraj jednog puta
2. izkobacati se: kako da izbasa iz ćorsokaka u koji je zapao

izberljív -a -o izberiv, koji se može izabrati: -i predmeti