Franja

gàlice ž mn. kavke: žutokljuna planinska galice zool. rumenokljuna planinska kavka, Pyrrhocorax graculus; crvenokljuna alpska galice zool. kramparčica ali planinska vrana, Pyrrhocorax pyrrhocorax

gr̀len -a -o grlen: -i suglasnik lingv. goltnik, gutural; -i mikrofon grlni m., laringofon; -i plin, gas plavžni ali žrelni plin; -a kružnica

gr̀muša ž zool. penica, Sylvia; crnoglava grmuša zool. črnoglavka, S. atricapilla; pjegava grmuša zool. pisana penica, S. nisoria; smokvarica zool. vrtna penica, S. borin; grmuša čevrljinka zool. mlinarček ali brolica, S. curruca; grmuša staglić zool. Orfejeva penica, S. hortensis

h s neskl., dvanajsta črka latinične abecede in šestindvajseta cirilske ter štiriindvajseta glagolske azbuke; malo h, veliko H; latinični h ali H označuje zaporednost ali pomeni razne kratice: alineja h; ton h na sedmi stopnji C-durove lestvice; H-dur; h-mol; pion na h-liniji; H-bomba

hȁjati -ēm marati, biti mar: za dijete i ne haješ, kao da nije tvoje; tko vas haje plode li krši vinom? Komu od vas je mar, ali kras daje vino?

ìmati īmam imádēm, imámo imádēmo, ìmajū imádū, vel. ìmāj -te, impf. ìmāh ìmađāh imàđāh ìmadijāh imàdijāh, ìmāše ìmađāše ìmadijāše; ìmao ìmala
I.
1. imeti: nije imao onde ni stope svoje zemlje; imaš li čime da platiš; djeca nemaju od čega da žive; imati više sreće nego pameti; imati volju, ugled, iskustvo, zadatak, sastanak; imati para kao pljeve, kao dubreta; imati čiju kćer za ženu
2. utegniti: imati kad; ja nemam kad da ti pišem
3. morati: tu ima da se radi tu se mora delati
4. biti: uzimajte dok ima jemljite, dokler kaj je; ima li vode? ali je kaj vode, imate kaj vode?
5. imati vremena utegniti; ima vremena ne mudi se
6. ima tome pet dana od tega je minilo pet dni
7. što ima to da znači? kaj naj to pomeni?
8. imati koga rado imeti koga rad; nema od toga ništa iz tega ne bo nič; imati pravo imeti prav; zato se je Karađorđe ovako i čuvao, i imao je pravo da se čuva; imati krivo ne imeti prav, misliti narobe; i nisu imali krivo oni koji su tražili da odmah započne borba protiv okupatora; ne imati kud ni (drugega) izhoda; i Miloš je na to pristao, nije imao kud
II. imati se
1. imeti se: on se ima dobro sa svojim prijateljima
2. biti v razmerju: tri prema pet ima se kao devet prema petnaest

izglédati ìzglēdām
1. dozdevati se, zdeti se: izgleda da će to dobro biti
2. pričakovati, pozorno gledati: izgledati gosta gledati, ali gost že prihaja, pričakovati gosta; putnici stoje na obali i izgledaju skelu
3. ogledovati si: razgovara sam sa sobom i izgleda nebo
4. ti dobro izgledaš kaže, da si zdrav; izgleda na kišu zdi se, da bo dež

ìzun m (t. izin, ar.) dial. dovoljenje: uzeti izun od majstora prositi mojstra za dovoljenje; je li to izun ali je to dovoljeno; ušao Švabo u Bosnu, a ni Sultan ni Ćesar ne upita nas, je li izun, begovi i turska gospodo

jàgluk m (t. jaglyk) vezen robec, ruta; ašik-jagluk rutica, ki jo fant dekletu ali dekle fantu podari iz ljubezni

jȁrac jârca m
1. kozel: jarac, koza i mladunčad; dati -u da čuva kupus; derati -a v otroški igri se obešati z nogami na drog ali vejo; derati svoga -a kar naprej delati; musti -a u rešeto delati nekaj brezsmiselnega; sudbina jarac muhava usoda; babini -i marčev sneg
2. Jarac astr. ozvezdje kozorog
3. telovadna koza, koza za žaganje drv: u sokolani preskakivati -a
4. mož nezveste žene

jâv m glas: ne pustiti -a od sebe ne se oglasiti; nema ni strava ni -a ni sledú ne glasú; stupiti na jav pokazati se; potražiti strv ili jav poiskati ga mrtvega ali živega

jȅst, jȅste pritrdilni prisl. da: jest, tako je; što jest, jest kar je res, je res; jeste ili nije je ali ni

kàkav-tàkav kàkva-tàkva kàkvo-tàkvo kakršen koli, kakršen že, nekakšen, za silo: nadnica im uz nešto zemlje i stoke osigurava kakavtakav opstanak; Ličanin ima kakvu-takvu njivicu vsaj nekakšno njivico; stari ne mogu biti bez obličja kakvog-takvog pa naj bo takšno ali drugačno

kàsnije prisl. pozneje: prije ili kasnije, pre ili kasnije prej ali slej

kóka ž
1. kokoš, puta, putka
2. žerjavica: istresi onu -u iz lule
3. morska koka zool. čeladasta ali čopasta pegatka
4. doći će koka na sjedalo prišel bo dan maščevanja; i ćorava koka nade zrno

kȑšten -a -o krščen: jesi li ti kršten? ali si pri zdravi pameti?

kȕd, kùdā prisl.
1. kam: kud vodi ovaj put kam pelje ta cesta; kud ćemo, cestom ili stazom kam bomo nadaljevali potovanje, po cesti ali po poti
2. kamor: idi, kud te noge nose
3. kje: kud ste bili u šetnji, kjer: ostrvo bez ljudi, u predelu mora kud brodovi nikad nisu prošli
4. kud gȍd, kuda gȍd kamor koli; kudgod, kudagod kam, nekam: trebalo bi da idem kudgod; kuda mu drago kamor koli: neka ide kuda mu drago; kudikamo veliko: on je kudikamo veći on je veliko večji; pobjegli su kud koji razbežali so se na vse strani

lȁstavica ž
1. zool. lastovka: lastavica pokućarka zool. kmečka lastovka, Hirundo rustica; piljak kosirić zool. mestna lastovka, Delichon urbica; bregunica čađavica zool. breguljica ali podgrivka, Riparia riparia
2. lastavice ili poletuše zool. morske lastavice, Exocoetidae
3. isker konj: ne znaš da li konj je ili lastavica
4. dial. zatrep
5. dial. luknja za naperek na pestu

mílati se mîlām se zastar. kazati se, videti se izza česa: ja vas pitam, milan li se uprašam vas, ali me vidite

nadurávati se -dùrāvāmo se skušati se v stanovitnosti: rvemo se sa zimom i naduravamo in skušamo, kdo bo delj izdržal, zima ali mi