Franja

kòtac kòca m
1. svinjak: pleti kotac kao i otac delaj, kakor so delali predniki, ne uvajaj novotarij
2. zagrajen prostor v ribniku za ribolov
3. ograjen prostor za krmljenje domačih živali

kȍža ž
1. koža: upala -e vnetje kože; biti krvav pod -om; biti sama kost i koža; iznijeti svoju -u na pazar dati svojo kožo na prodaj; iznijeti zdravu -u iz opasnosti; imati debelu, tvrdu -u; derati, guliti kožu kome s leda; do gole -e pokisnuti biti do kože moker; do -e opljačkati koga do golega izropati koga; krojiti kome -u imeti usodo koga v svojih rokah; ne biti u dobroj -i ne biti najboljšega zdravja; vuk u ovčjoj -i; uhvatiti se koga kao krpuša, krpelj -e
2. kožuh: dok se lisici prouče berati, ode njena koža na pazar medtem ko lisici preučujejo dokumente, je že njen kožuh na prodaj
3. usnje: koža učinjena za potplate, za gornje dijelove; cipele od crne -e
4. meh: zečja koža
5. skorja: pod ledenom -om vuče se rijeka, reka
6. smetana: koža na mlijeku

krîv kríva krívo, dol. krîvī -ā -ō
1. kriv, neraven: -a linija; -e noge; ispravljati -u Drinu počenjati nekaj nesmiselnega
2. kriv, poševen, nagnjen: -i toranj u Pisi; kuća stoji -o
3. kriv, napačen: -a vjera, mjera, zakletva; -i novac ponarejen denar; pokucati na -a vrata; to si krivo uradio; slali ste na -u adresu; učiniti -i korak; ići -im putem; biti na -om putu; zavoditi koga na -i put zapeljevati koga na napačno pot; -o ogledalo
4. kriv: kriv čemu, za nešto; ti si -a što nismo na vrijeme došli; ni kriv ni dužan čisto nedolžen, prav nič kriv; ne može se reći -e na nj ničesar slabega se ne more reči o njem; gledati na što -im okom z nezaupanjem gledati na kaj; -a je lijevča (levča) gl. lêvča, lȉjevča

krívati krîvam, oni krívaju
1. krivo se držati pri hoji: na lijevoj nozi nosi talijansku cipelu a na desnoj opanak, pa u hodu kriva i klima se kao da je hrom
2. nagibati se na stran: natovariti na konja tako da tovar ne kriva
3. ekspr. biti narobe: da ne kriva ni tamo ni amo da ne bo narobe ne temu ne onemu

krȍšto prisl. zakaj, kako: on se nade na ulici ne znajući jadan ni zašto ni krošto ne vedoč ne zakaj in ne kako

kȑš kr̀ša m tudi kȑš kr̀ši ž
1. geol. kras, kamnita pokrajina, kršje: krš može biti pošumljen ili go; promatrao sam hrastiće što su jadno životarili na žednome kršu
2. skala, skalovje: Una buči razbijajući se o gole tvrde krševe
3. kamen: Crnogorci mesto reči kamen svagda kažu krš
4. razbitina, čepinja: ostali su samo krševi od stakla
5. kup, grmada: pred mladoženjom ležaše krš košulja, čarapa i peškira; sudovi sa čitavim kršem raznovrsna pečenja; ima para kao krša ima denarja, da sam ne ve, koliko
6. napravio je čitav krš u kući naredil je strašno razdejanje v hiši

krȕh m, mn. krȕhovi kruh: crni, bijeli, beli kruh; pšenični kruh; nasušni, svagdanji, svagdašnji kruh vsakdanji kruh; dobar kao kruh zelo dober; doći do svoga -a; biti bez korice -a; ići trebuhom za -om; živjeti o svom -u i ruhu biti samostojen, živeti od svojih žuljev; preko pogače tražiti -a ne biti zadovoljen z dobrim, marveč zahtevati še boljše; tuđi je kruh gorak tuji kruh je grenek; što je odviše, ni s -om ne valja kar je preveč, še s kruhom ni dobro

kúdjelja ž (ijek.), kùdelja ž (ek.)
1. kodelja: dade mi čitav tovar -e da je ispredem; nećeš iz te -e uhvatiti niti to k nobenemu uspehu ne vodi; osjetiti, namirisati kakva se kudjelja prede zaslutiti, kaj se pripravlja; sad ćemo drugu -u presti sedaj bomo druge strune napeli
2. preslica, koželj: mi smo starice s -om u osjencima
3. pazderje
4. konoplja, Cannabis sativa

kúsati kûsām
1. hlastno jesti: kusati rukama i punom kutlačom
2. jesti: kusati bijeli hljebac, beli hlebac
3. uživati: kusati slasti i gorčinu života
4. ne zna onaj koji kusa, ali zna onaj koji drobi ne čuti tisti, ki zapravlja, pač pa tisti, ki mora plačati

lȁk -a -o, dol. lȁkī -ā -ō, komp. lȁkšī -ā -ē lahek: lak predmet, udarac; -a roba, ženska, večera, kazna, operacija; -o vino, oružje; -i metali; -i benzin; -o je njemu govoriti; -a mu domaća zemlja; lak na peru nadarjen za pisanje; lak na snu rahlega spanja; lak pod kapom ne preveč bistre pameti

lakr̀dija ž (t. lakyrdy)
1. norčija, šala: zbijati, tjerati, terati -e
2. burka: u pozorištu, u kazalištu se daje večeras jedna lakrdija
3. da ne duljim -u da ne bom pripovedoval podrobnosti, naj bom kratek

ledìna ž, tož. lȅdinu, mn. lȅdine, lèdina ž ledina: grehota je da zemlja -om leži; zabosti nos u -u umreti, pasti v boju; otići pod -u umreti; poljubiti -u pasti; leći u -u umreti; ostati na -i ne biti upoštevan

lèžati lèžīm
1. ležati: ležati u krevetu, na postelji, na leđima, na zemlji, na samrti; grad slikovito leži; roba leži na skladištu; njiva leži na ugaru njiva je v prahi; ležati nasuprot, tvoja budućnost mi leži na srcu; u tom grmu leži zec za tem grmom tiči zajec
2. ležati, biti bolan za: ležati pjegavi, pegavi tifus
3. počivati: ovdje leži moj pokojni otac
4. biti: ležati u zatvoru; pivo leži u buradma
5. mirovati, biti neaktiven: vojska je ležala pod tvrđavom više tjedana
6. sedeti: kokoš leži na jajima
7. ležati (v zemljepisnem pomenu): grad leži na Dunavu
8. to mi ne leži to mi ne gre, ne prija

lîh líha lího, dol. lîhī -ā -ō dial. lih: -i brojevi; neće ti na -o proći ne bo šlo zlahka

lȉznuti -nēm oblizniti: ni kusnuti ni liznuti ne biti vmešan v kako zadevo

ljȅ členek za okrepitev nikalnice (ijek.): nitko lje zaplakat neće ako se piće istrese i lonac razmrska cijeli nikdo ne bo jokal, če se pijača razlije in lonec razbije, prav gotovo da ne

lòpata ž lopata: kopati -om; lopata na vodeničnom točku; kad lopata zazvoni nad glavom ko bo prišla smrt; dok ih lopata ne razdvoji dokler ju ne bo smrt ločila; biti nekome metla i lopata biti izkoriščan od koga

mȁče -eta s, mn. mȁčād ž mačica: gledati kao mače u žižak gledati, ne da bi trenil z očesom; ne imati ni kučeta ni mačeta ne imeti nikogar na svetu; prvi se mačići u vodu bacaju

mâjka ž
1. mati: rođena, prava, sirotinjska majka; biti komu prava majka; gledaj -u, uzmi ćerku
2. časna majka častita mati, redovnica, nuna
3. majka božja
4. došao da otme imanje od naše djece, ali ga neće majci uživati toda prav gotovo ga ne bo užival

mâjković m ekspr. korenjak, junak, hrust; e pa majkoviću moj, ne valja tako dragi moj, tako ne gre