Franja

námreč i nàmreč pril.
1. naime: zdaj gre namreč za velike stvari
2. to jest, to je: midva, namreč jaz in moj brat, sva bila tam

naòvamo, naòvāmo, nȁovāmo prisl.
1. sem, semkaj, na to stran: od puta naovamo
2. do danes: od Nove godine naovamo

nòćas prisl. nocoj, to noč: noćas sam malo sanka spala

od predl. s gen.
1. od: iti od doma
ići od kuće; odriniti od sebe
gurnuti od sebe; vračati se od strica; od Drave do Save; ločiti se od prijatelja
rastati se s prijateljem; nekdo od bratov
netko, neko od braće; deset metrov od hiše; tovariši od vodstva; davek od osebnih dohodkov
porez od ličnih dohodaka; prejmi pozdrave od nas vseh; omedleti od strahu
onesvijestiti (-sves-) se od straha; streha od desak
krov od dasaka
2. sa: posloviti se od domačih
rastati se sa svojima
3. to mi je od rok to mi je sneruke; od kraja začeti
ponovo početi; to je od sile
to je previše; od kod
odakle, otkuda; od tod
odovud, otuda; od spodaj
odozdo; od zgoraj
odozgo; od nekdaj
odvajkada; od zdaj
odsad, odsada; od kar
otkako; od daleč
izdaleka; od tedaj
otada; od zunaj
svana, spolja; od znotraj
iznutra; od spredaj
odsprijeda (-spre-); od zadaj
odzada, odostrag; od vseh strani
sa sviju strana, odasvud; od mladih nog
izmalena

òvāj òvā òvā zaim. ta ta to: ovaj dan je i najsrećniji za sav naš narod; ovu ženu znam iz djetinjstva; u ovome društvu dobro se osjećam; ovim mojim rukama stekao sam svoj stan; tako je to na ovome svijetu

potemtákem pril. onda, dakle, to znači: potemtakem si to že dobil

povŕh pril.
1. k tome, uz to, povrh toga: povrh je še to povedal; dati povrh
pridodati
2. površno, ovlaš, na brzinu: to je zelo povrh narejeno; izdelek je povrh ocenjen

prìorac -ōrca m zgod. v Bosni poljedelec, ki je poleg svoje obdeloval še tujo zemljo in za to dobival plačilo po pogodbi

pròljetōs (ijek.), pròletōs (ek.) prisl. to pomlad: proljetos sam bio u Karlovcima, u Splitu

rés pril.
1. istina: vse je res; to ni res
2. zaista, doista, odista, zbilja, stvarno: on res dela, kadar začne; res dobro vidim; res veliko ljudi je prišlo; res mi je žal; res, tega ne vem
zaista, to ne znam; pol za pol za šalo
pola istina, pola šala
3. tega ne more, res da ne to ne može, zaista ne
4. ne res da prideš ti ćeš doći, zar ne; je li, ti ćeš doći
5. res da je drago, pa je tudi dobro to je, istina, skupo, ali je i dobro; mladina se je res lotila dela z vnemo, pa tudi starejši ne stoje ob strani
omladina se je, istina, prihvatila posla energično, a ni stariji ne stoje prekrštenih ruku

sevé pril. prirodno, naravno, to se zna, to se razumije, to se razume: to seve ni moj problem; to, seve, ni moj problem; on seve ne more ničesar storiti; on, seve, ne more ničesar storiti; ali si končal nalogo? Seve sem jo končal

sevéda pril. prirodno, naravno, to se zna, to se razumije, to se razume: plačali bomo seveda z drobižem; plačali bomo z drobižem, seveda; plačali bomo, z drobižem seveda; plačali bomo, seveda, z drobižem; ali boste plačali z drobižem? Seveda, z drobižem; Seveda z drobižem

svȁkojāko prisl.
1. različno: svakojako smo se zabavljali
2. na vsak način, vsekakor: svakojako tražiti povod za svađu; to će se svakojako dogoditi
3. to in ono: bilo je svakojako
4. v vsakem oziru, na različne načine: napatila se ona, sirota, s nama svakojako

tá ta to pokazna zamj. ovaj ova, ovo, taj ta to; u zavisnim padežima:
za m i s
rod tega tega, temu temu, pri tem pri tem, s tem s tem; ž
rod ta, te, tej i ti, to, o tej i o ti, s to;
dvojina m ta dva i tadva, ž te dve i ti dve i tedve; s te i ti; m ž s pri teh i pri teh, s tema;
množina m ti, ž te, s ta; m ž s teh i teh. tem i tem, pri teh i pri teh, s temi; tega človeka nikoli ne vidiš na ulici; od tega nimamo prave koristi; pri tem prijatelju se bom spotoma oglasil; s tem sosedom sva si zelo dobra; te žene že dolgo nisem videla; daj to tej deklici; to nalogo bo težko zadovoljivo opraviti; s to sošolko se pogosto vidiva; ta dva prijatelja najbolj cenim; ti fantje so izredno hrabri; te žene so v vojni veliko žrtvovale; pri teh letih je človek lahko utrujen; s temi dekleti je sodelovanje uspešno

zìmūs prisl. to zimo, te zime (prejšnje ali prihodnje): zimus smo se lijepo proveli na smučanju u Kranjskoj Gori; zimus ću nastaviti rad na Rječniku

a vez.
1. in: sjedi u bašti i oštri brijače, a pjevucka kroz zube
2. pa: ja mu govorim, a on ne sluša; dođi mi sutra, a ne opodne
3. ali, toda: udarali su ga na muke, a on tajne nije odao; to ne može da prođe, a da ne izazove otpor to ne more miniti, da ne bi izzvalo odpora

bȉti bȉjem, oni bȉjū vel. bîj, bȉjāh -āše, bȉo bȉla, bìjen bijèna
I.
1. biti, tolči: biti koga štapom, palicom; srce bije u grudima
2. brcati: konj bije nogama
3. obstreljevati: aga naperio topove na bedeme i bije ih sa svih strana
4. pobijati: on nas bije citatima iz latinskih pisaca
5. nesti: ova puška daleko bije
6. sikati, švigati: vatra bije iz kuće
7. kipeti: mladost bije iz njega
8. biti: ura bije
9. bobnati, igrati: biti u doboš, u harfu
10. pobijati: grad bije vinograde
11. zadeti: bio je junak mimo ljude, a nije ga bila ni puška ni sablja
12. klati: daću ti slanine kad budem bio svinje
13. treti: biti lan, konoplju
14. bije ga baksuz ima smolo, zasleduje ga nesreča; bije ga maler spremlja ga nesreča; bije ga glas o njem se slabo govori; to mi bije u oči to me bode v oči; biti žicu žarg. poskušati kaj doseči z laskanjem, prilizovanjem; biti koga kao vola u kupusu neusmiljeno koga pretepati
II. biti se
1. bojevati se: biju se dobro, ali pucaju zlo
2. tolči se, trkati se: biti se u grudi
3. pretepati se: nemoj se biti s drugom djecom
4. drstiti se: od maja do avgusta šaran se bije

bȉti bȕdēm in jèsam, sam, oni bȕdū i jèsu, su, vel. bȕdi, bȉjāh -āše, bȅjāh -āše, bȉh bȋ, bȉo bíla, bȕdūći
1. biti: ne zna se šta će biti od njega; srećan bio!; bit će, biće kiše deževalo bo; on ne bude lijen i skoči na mene on ne bodi len skoči name; on nije znao kako se to zove; juče si bila u gradu, je li? jesi li rado u školi - Jest, rado sam u školi; kad budeš gotov sa zadatkom, dođi k meni u sobu; noćas nisam dobro spavao; preko ljeta bijahu često veliki pljuskovi
2. biti, eksistirati: mnoge stvari jesu i bivaju, ma da mi o njima ništa ne znamo
3. dogajati se: šta bi dolje, čovječe?
4. biti podoben: nešto je na tebe, a nešto ima od mame
5. postati: od šugava praseta zdravo svinjče bude
6. tikati se: što je do mene, ja sam uvijek spreman da pomognem
7. napovedovati, slutiti: ako se krušac soli znoji, opet je to na kišu
8. bilo kako bilo v vsakem primeru; bilo pa prošlo to je bilo, pa sedaj ni več, pa je sedaj končano; biti komu trn u oku biti komu trn v peti; biti s kim na dobroj nozi biti si s kom dober, biti si s kom v komolce; biti s kim na rđavoj nozi grdo se s kom gledati; biti naodmet biti odveč; neka bude tvoja volja zgodi se tvoja volja; biti načistu biti si na jasnem; biti u svakoj čorbi mirođija povsod vtikati svoj nos; još je on bio u riječi, kad se otvore vrata ravno je on govoril, ko so se odprla vrata

bômba ž (fr. bombe, it. , lat.) bomba: atomska, vodična, vodonična, gasna, defanzivna, dimna, zapaljiva, ofanzivna, plinska, raketna, ručna, suzna, hidrogenska bomba; seks-bomba; to će biti bomba to bo presenečenje

brȁćin -a -o bratovski: to je -a zemlja to je zemlja mojih bratov