Franja

Zadetki iskanja

  • mòjiti -īm oznanjati za svoje, imeti za svoje (v zvezi z glagolom svojiti): ja ga svojim i mojim, a on se odriče; šta bi na to oni koji svoje i moje Dalmaciju
  • nàkititi -īm
    I.
    1. okrasiti: djevojka mu nakitila šešir cvijećem
    2. nališpati, nakititi: nakititi djevojku, nevjestu
    3. z izbranimi besedami povedati, napisati: nakititi molbu, izvještaj
    4. nabrati kito cvetja: hajde u dulbaštu, pa nakiti kitu cvijeća
    5. ekspr. po svoje zaviti, zaviti v lepe besede: kmet je nakitio svoj referat načelniku
    6. ekspr. opiti: nakititi koga vinom
    7. pesn. nakititi knjigu napisati pismo
    II. nakititi se
    1. okrasiti se
    2. nališpati se, nakititi se
    3. ekspr. nasrkati se ga, napiti se: tako nakićen dode pred gospodina
  • oglédati òglēdām
    I.
    1. ogledovati si: on putuje po zemlji našoj da ogleda kako narod živi
    2. poskušati: Marko uzme konja za rep i omahne oko sebe kao što je ostale konje ogledao
    3. gledati: nemoj ogledati nepravilnosti naše
    II. ogledati se
    1. ozirati se: koja se često ogleda, slabo kuću nadgleda
    2. poskušati se s kom, kosati se, meriti svoje moči s kom: ogledati se s kim na megdanu
    3. gledati se: ogledati se u ogledalu
    4. zgledovati se: ogledati u vrline predaka
  • otaljávati otàljāvām s težavo končavati svoje delo
  • píljār -ára m (t. pîlever, perz.) branjevec, kdor prodaja sadje, zelenjavo, svoje pridelke v lokalu
  • pòdržnīk m dial. kdor nima svoje zemlje, najemnik na tuji zemlji
  • polèžati -īm
    1. poležati: vi tu poležite dok se ne vratim
    2. poleči: kad poleži pšenica
    3. ekspr. odsedeti svoje v ječi: i zatvor je za ljude, pa i da poležiš koji dan, neče ti srma opasti ne bo ti padla krona z glave
  • prepeljúh m golub koji od tuđeg jata prevodi golubove u svoje jato
  • prèslišati -ām
    I.
    1. izprašati: preslišati daka
    2. zaslišati: sigurno će nas malo preslišati, pa kući
    II. preslišati se preizkusiti svoje znanje: i uz kavu se presliša još nekoliko puta što mu valja reći
  • preslišávati -slìšāvām
    I. izpraševati, zasliševati
    II. preslišavati se preizkušati svoje znanje
  • prìhvatiti -īm
    I.
    1. prijeti: prihvatiti koga rukom, za ruku, komu šešir
    2. sprejeti: prihvatiti prijedlog, predlog, gosta, borbu, pomoć, prijateljske dobre želje
    3. sprejeti, akceptirati: prihvatiti mjenicu
    4. prestreči: prihvatiti nekoliko pahuljica
    5. sprejeti izziv: prihvatiti rukavicu
    6. pomagati komu: prihvatiti koga
    7. odzdraviti komu: prihvatiti kome boga, dobro jutro, pozdrav
    8. uslišati: prihvatiti čiju molbu
    9. prihvatiti dušu, goli život okrevati, popraviti se, okrepčati se: donesi mu rakije, hljeba, neka čovjek dušu prihvati, da prihvati goli život
    10. prevzeti v svoje roke: prihvatiti sve u svoje ruke
    11. prihvatiti šalu na šalo odgovoriti s šalo, razumeti šalo
    II. prihvatiti se
    1. lotiti se: prihvatiti se posla, zanata, pera
    2. prihvatila ga se sreća sreča mu je naklonjena
  • prìorac -ōrca m zgod. v Bosni poljedelec, ki je poleg svoje obdeloval še tujo zemljo in za to dobival plačilo po pogodbi
  • prištéven -vna -o
    1. aditivan, pribrojni
    2. uračunljiv, odgovoran za svoje postupke
  • provjekòvati -vjèkujēm (ijek.), provekòvati -vèkujēm (ek.) preživeti svoje dni
  • prozanátiti -zànātīm ekspr. opraviti svoje, svojo nalogo: sati biju tek da prozanate; hajde da prozanatimo
  • redákcija ž (fr. redaction < lat. )
    1. redakcija, uredništvo: redakcija časnika; redakcija Dela, Politike, Borbe, Komunista, Večernjih novosti, Oslobođenja
    2. priređivanje, obrada teksta, materijala za objavu, za štampu: redakcija leksičnega gradiva za Slovar slovenskega knjižnega jezika
    3. stari crkvenoslovenski jezik koji kao književni jezik u slovenskim zemljama izvan Makedonije od X. stolj. dalje prima naročito glasovne uticaje narodnih jezika svoje sredine: češko-moravska, makedonska, bolgarska, srbska, hrvaška, ruska redakcija
  • sermìjāš -áša m kdor prodaja svoje izdelke, pridelke na sejmu
  • smátrati -am
    1. smatrati, držati: smatrati koga za škodljivca
    2. misliti, imati svoje mišljenje: smatram, da to ni prav
  • stȑmoglēđa m, strmògleđa m kdor previdno gleda pred svoje noge
  • svojčàs pril. u svoje vrijeme, u svoje vreme: svojčas je bilo to drugače; žival ima svoj čas za razplod
    životinja ima svoje vrijeme za rasplod