Franja

îrošiti se -īm se dial. gizdati se, gizdavo se nositi: iroši se kao momak o seoskoj slavi

kr̀kačiti -īm
1. nositi na hrbtu, štuporamo: vas dan sam krkačio neke vreće; krkačiti dijete, dete
2. naložiti si na hrbet: kad ti ne znaš ovoga marifetluka, a ti krkači me na svoja leda, pa me nosi do moje kuće

móditi se môdīm se (fr. mode) nositi se po modi

nahériti nàhērīm
I. na stran pomakniti, potisniti, po strani nositi: naheriti šešir, kapu
II. naheriti se nagniti se na stran: lada se naherila; nahereni krovovi

obnòsiti òbnosīm
1. nositi naokrog
2. opravljati: obnosi me tuda majka da ja tebe ljubim
3. obnositi: obnositi odijelo
4. obnositi čast opravljati funkcijo; obnositi čast gradskog načelnika

ohòliti se òholīm se, òholiti se -īm se ošabno se nositi, napihovati se: oholiti se ljepotom, bogatstvom

otépati -am
I.
1. mlatarati: otepati z rokami v spanju
2. mahati: pes otepa z repom
3. tući, lupati (radi čišćenja): otepati lanene snope
4. lako udarajnći otresati: otepati sneg z obleke, prah s suknjiča
5. tjerati (ter-): otepati konju muhe
6. mlatiti: otepati hruške z drevesa
7. gumati, kusati: otepati polento; dan na dan otepati koruzni kruh
stalno jesti samo kukuruznicu, proju
8. udarajući snopom po buretu ili sličnom predmetu istresati prije vršidbe zrnje iz snopa, iz klasja: otepati pšenico
9. torokati, mlatiti: otepati neumnosti; otepati prazno slamo
II. otepati se
1. otimati se, braniti se: s palico se otepati psa; otepati se sitneža; otepati se dela
2. baviti se, nositi se: otepati se z revščino, s težavami
3. to se mu bo še otepalo
to će mu se još svetiti

péstovati -újem i pestováti -újem
1. pjestovati (pe-), nositi u naručju, na rukama: pestovati otroka
2. pestovati zlomljeno roko nositi ruku u zavoju
3. maziti: naš šef nikogar ne pestuje
4. pretjerano njegovati, liječiti, preterano negovati, lečiti: pestovati rano, prehlad

plavíti -im i pláviti -im
1. spuštati nizvodno: plaviti les po Dravi
2. nositi nizvodno: reka je plavila trupla utopljencev
3. naplavljati: reka plavi zlati pesek

pònijeti ponèsēm, pònijeh pȍnije, pȍnio pȍnijela, pȍnijet in ponèsen -èna (ijek.), pònēti ponèsēm, pònēh pȍnē, pȍneo pȍnela, pȍnēt in ponèsen -èna (ek.)
I.
1. ponesti: ponijeti što sobom u grob; nemojte me ovdje ostavljati, ponesite me pravo kući; čovjek ponese kišobran kad je oblačno; idimo kuda nas ponesu noge
2. odnesti: ponesi to odavde
3. malo nesti, ponesti: ponio sam, pa stao i opet ponio
4. zanositi: tko bi nju, koja je ponijela, umiriti mogao; ona oseti da je ponela
5. nastaviti: ponijeti čašu
6. obroditi: godina je dobro ponijela; vinogradi nisu ove godine ponijeli
7. začeti nositi: već je od četrnaeste godine ponio naočare
8. dobiti: od neprijatelja je ponio nekoliko rana
9. prevzeti: omladina koja je imala da ponese veliku ideju socijalizma odlučno se zalagala za svoje ideale
10. zanesti: neobično jako čuvstvo ponese i starca
11. ponijeti glavu na pazar ponesti glavo na prodaj; davo ga ponio, poneo naj ga vrag odnese
II. ponijeti se
1. prevzeti se: o dobru se ne ponesi, a u zlu se ne poništi
2. sporeči se s kom: ponijeti se s kim
3. iztegniti se: dječak se ponio za grozdom što je bio na vrtoglavom vršku
4. ekspr. zavrteti se: uhvatili se parovi i ponijeli se po sobi
5. obnesti se: u ovoj varošici naše jedinice su se dobro ponele

pronósati prònōsām malo nositi, malo popestovati: pronosati dijete

pronòsiti prònosīm
I.
1. nositi mimo, skozi: pronositi mimo kuću, kroz vrata
2. raznašati, razširjati: pronositi glasove
II. pronositi se raznašati se, razširjati se: pronose se glasovi u narodu; zvuk se pronosi kroz vazduh velikom brzinom

rȕšiti se -īm se nositi žalno obleko: rušiti se za kim

turkòvati tùrkujēm živeti, nositi se po turško

unòsiti ùnosīm
1. nositi v: unositi robu u magazin
2. vnašati, registrirati: unositi podatke u statistiku, u knjigu
3. donašati
4. prinašati: unositi veselo raspoloženje u društvo

znášati -am
I.
1. noseći skupljati, nositi na jedno mjesto: znašati drva na kup
2. graditi: znašati gnezdo
3. nagomilavati: naliv znaša blato na travnik
4. iznositi: račun znaša 3000 tolarjev
II. znašati se nad kom iskaljivati gnjev na kom

žalováti -ujem, žaluj -te, žaloval -a
1. tugovati: žalovati za izgubljeno srečo
tugovati za izgubljenom srećom; žalovati za domom, po domu
tugovati za zavičajem; žalovati nad kom = zaradi koga
tugovati zbog koga
2. tugovati, korotovati, nositi crninu, biti u žalosti: žalovati za možem

kr̀kačē, kr̀kačkē prisl. na hrbtu: nositi koga krkače nositi koga štuporamo

kȑke prisl.: na krke nositi štuporamo nositi

nèsti nèsēm zastar. gl. nositi