Franja

kònop m, kònopac -pca m (lat. canapus) konop, konopec, vrv: žičani konop; igrati na -u plesati na vrvi; ići pod konopac iti pod vislice; goniti koga kocem i konopcem neusmiljeno koga preganjati; ljudi s koca i konopca ljudje sumljive preteklosti; omastiti konopac biti obešen; plesti za koga konopac streči komu po življenju; poslati kome svileni konopac zgod. poslati komu svileno vrv, da se obesi (sultan vojskovodji, ki je bil poražen)

kȍra ž
1. skorja: kora hljeba, kruha, drveta; uhvatila se kora na rani
2. lupina: orahova, limunova kora; lada nam je kora od jajeta
3. ne guli kore da ne bude gore ne razkrivaj resnice, da je ne boš skupil

krívati krîvam, oni krívaju
1. krivo se držati pri hoji: na lijevoj nozi nosi talijansku cipelu a na desnoj opanak, pa u hodu kriva i klima se kao da je hrom
2. nagibati se na stran: natovariti na konja tako da tovar ne kriva
3. ekspr. biti narobe: da ne kriva ni tamo ni amo da ne bo narobe ne temu ne onemu

krìvica ž, krivìca ž
1. krivda: tvojom -om po tvoji krivdi; tvoja je krivica ti si kriv; krivica je do tebe što ... ti si kriv, da ...; svijest, svest o -i zavest krivde; ako zakasnimo, krivica će se svaliti na mene
2. hudodelstvo, zločin: zbog nekih krivica morao je bježati preko granice
3. krivica: osjećala sam što je pravica i što je krivica

kȑš kr̀ša m tudi kȑš kr̀ši ž
1. geol. kras, kamnita pokrajina, kršje: krš može biti pošumljen ili go; promatrao sam hrastiće što su jadno životarili na žednome kršu
2. skala, skalovje: Una buči razbijajući se o gole tvrde krševe
3. kamen: Crnogorci mesto reči kamen svagda kažu krš
4. razbitina, čepinja: ostali su samo krševi od stakla
5. kup, grmada: pred mladoženjom ležaše krš košulja, čarapa i peškira; sudovi sa čitavim kršem raznovrsna pečenja; ima para kao krša ima denarja, da sam ne ve, koliko
6. napravio je čitav krš u kući naredil je strašno razdejanje v hiši

kȕga ž (srvn. koge, lat.)
1. kuga: kuga je opasna zarazna bolest; liječi se serumom, sprečava se preventivnim cijepljenjem; goveda kuga je bolest goveda, ovaca i koza; od svinjske -e ugibaju svinje; kuga peradi napada većinom kokoši
2. slabš. ničvrednež: kuga te odnijela da bi te hudiman vzel!

kùra ž (t. kura, ar.)
1. žreb: čuje da se nekoliko dana popisuju mladići u asker, samo još da se izvuče kura samo da še določi žreb
2. zgod. novačenje, rekrutacija (pod turško upravo); baš te godine njemu je red da ga pozovu na -u

lȁkom -a -o lakomen: lakom na što (redko za čim); lakom na novac, na jelo; kažu da je -a na momke pravijo, da je fantovska

lakr̀dija ž (t. lakyrdy)
1. norčija, šala: zbijati, tjerati, terati -e
2. burka: u pozorištu, u kazalištu se daje večeras jedna lakrdija
3. da ne duljim -u da ne bom pripovedoval podrobnosti, naj bom kratek

lȁn m
1. bot. lan: lan kao predivna biljka i kao uljarica
2. laneno predivo
3. laneno platno, hodno platno
4. Bogorodičin lan bot. navadna madronščica
5. trla baba lan da joj prođe dan delati nekaj, samo da se ubije čas

léđa s mn. anat. hrbet: pasti kome na leđa; pregovarati, raditi iza leđa; okrenuti kome leđa; svrbe ga leđa; iza božjih leđa = bogu za -ima bogu za hrbtom; pogledati kome u leđa dočakati, da neprijeten človek, gost odide; grbiti leđa pred kim; zbaciti nečiju vlast, koga s leđa; stajati komu iza leđa stati komu za hrbtom, podpirati, podpihovati koga; oderati, oguliti nekome kožu s leđa odreti koga na meh; izvrtati se na leđa poginjati, crkavati; imati široka leđa = biti jakih leđa imeti močno hrbtenico; popeti se nekome na leđa splezati komu na hrbet; dok je leđa, biće i samara dokler človek živi, ima delo

lȉpov -a -o lipov: lipov čaj, cvijet, med; lipov svetac lipov bog, nerodnež; lipov krst tako so muslimani zasmehljivo imenovali kristjane, češ da so mehki kot lipovina

ljȅ členek za okrepitev nikalnice (ijek.): nitko lje zaplakat neće ako se piće istrese i lonac razmrska cijeli nikdo ne bo jokal, če se pijača razlije in lonec razbije, prav gotovo da ne

mȁče -eta s, mn. mȁčād ž mačica: gledati kao mače u žižak gledati, ne da bi trenil z očesom; ne imati ni kučeta ni mačeta ne imeti nikogar na svetu; prvi se mačići u vodu bacaju

malerìsati -išēm prinašati nezgode, neprijetnosti: vidiš da mi malerišeš dućan vidiš, da si mi za nesrečo v trgovini

mnȉti mnîm, del. sed. č. mnéći, impf. mnìdijāh -āše, del. pret. č. mnȉo mnȉla zastar. meniti, misliti: kad mnidijah (dial. mlidijah) umreti, umrijeti ko sem mislil, da bom umrl

mr̀tvačkī -ā -ō mrtvaški: mrtvački sanduk, kovčeg krsta; mrtvački znoj mrtvaški pot; -a kola mrtvaški voz; -o bljedilo; kupiti za koga -u svijeću želeti komu, da bi kmalu umrl; -a glava zool. smrtoglavec, Acherontia atropos

nàčudo prisl. čudno: biti načudo od koga ne imeti miru pred kom; radi da mi ga izbaviš jer sam mu načudo od matere glej, da ga rešiš, ker drugače ne bom imel miru pred materjo

náći nȃđēm oni nâđū, náđi, náđoh náđe, nàšao nàšla, nâđen -a
I.
1. najti: naći iglu u slami, dobra prijatelja, sobu za spavanje, koga u životu, utjehe u radu
2. doleteti: velika nas žalost nađe danas
3. imeti za: naći za dobro, za potrebno, za shodno
4. ugotoviti, priti do spoznanja: ona je našla da to nije dobro
5. pasti: našla je kiša, našao je snijeg
6. da ne nađe od mene ne želim, da bi od mene prišla nanj nesreča; da od boga nađeš naj ti bog pomaga!, bog pomagaj!; to nisam našao na putu tega nisem pobral na cesti; ob gostiteljevem pozdravnem nagovoru: dobar dan, gost odgovori: bolje vas našao
II. naći se
1. najti se: dobri se ljudi svugdje nađu
2. znajti se: ja se ne umijem naći; on se nađe u neprilici znašel se je v zadregi; naći se u čudu začuditi se
3. biti v pomoč: gledaj da mu se nađeš kad mu što zatreba; nešto sam skupila da mi se nađe da bom imela kaj v roke vzeti, kadar bo treba
4. roditi se: našlo se muško dijete
5. čutiti se: naći se uvrijeđenim čutiti se užaljenega
6. ti si se našao da to kažeš ti si upaš to reči

nȁoklīs prisl. v obliki klina: trijem, gledan s jednoga kraja, čini se da ide naoklis da se zožuje