Franja

dȍba s (v edn. tudi neskl.) doba, čas, obdobje: u naše doba mnogo se raspravlja i o jeziku; ledeno doba Zemljina razvitka ledena doba Zemljinega razvoja; kameno doba kamena doba: gluho doba noći globoka tiha noč; u sretno, srećno doba naše mladosti; zlatno doba zlata doba, zlati časi; u poodmaklo doba v poznejših letih; žensko doba prvi mrak; godišnje doba letni čas; ručeno doba dial. čas kosila; neko doba dana enkrat podnevi; u neko doba noći enkrat ponoči; doba je da se i o tome govori, progovori čas je, da se tudi o tem govori, spregovori

dodirívati -dìrujēm
I. dočikati (se): dodirivati škakljiv slučaj; čini nam se kao da nebo dodiruje zemlju kot da se nebo dotika zemlje
II. dodirivati se dotikati se: kuće se dodiruju

dòmašiti -īm, domášiti dòmāšīm
I.
1. doseči: pogodak je domašio neprijateljski rov
2. pograbiti, zagrabiti: on domaši knjigu sa stola; skoči mlada na noge lagane i domaši ruho Momčilovo
II. domašiti se
1. doseči: s prednje strane kuće mogao bi se visoki čovek domašiti strehe bi lahko segel da kapu
2. zagledati: gleda u daljinu ne bi li se domašio oaze
3. biti pri roki; bije praćkom, ciglom i bricom, čega se prije domaši kar mu je prvo pri roki

dòsjetiti se -īm se (ijek.), dòsetiti se -im se (ek.)
1. domisliti se: dosjetiti se čega; ne mogu se dosjetiti tko, ko bi to bio
2. spomniti se: sad ste se dosjetili nekakvoga gospodstva
3. dosjetio se jadu, pogibelji zazdelo se mu je, da ga bo zadela nesreča, poguba

dȍstīg m
1. dohitevanje: on pojuri u dostig za trkačem spustil se je v dir za tekačem, da bi ga dohitel
2. izbiti koga na dostig pretepsti koga, kamor pade

dȑviti se -īm se
1. preskrbovati se z drvmi
2. dreveneti: drviti se od straha
3. leseno se držati: što se drviš kao da si uzet kaj se držiš kot da te je božje

đȁvao đâvla m, đȁvō đȁvola m (ngr. diavolos) hudič, zlodej: crni đavao; bježati od koga, od čega kao đavao od krsta, od tamjana; đavao ne miruje, ne spava; idi do -a pojdi k hudiču; tko s -om tikve sadi, o glavu mu se lupaju po slabi družbi rada glava boli; ubogi đavao; neka te đavao nosi da bi te hudič odnesel

glȅdati -ām
I.
1. gledati: gledati u što kao tele u šarena vrata gledati kot tele v nova vrata; gledati za kim; gledati ispod oka, poprijeko, popreko, kroz prste, s visoka, smrti u oči
2. gledati za, ogledovati, izbirati: gledati djevojku
3. prerokovati: gledati komu u karte; gledati u kavenu šalicu
4. zgledovati se na kom: gledati na koga
5. poskušati: on gleda da mu podvali
6. skrbeti za: gledati samo svoj posao, svoj interes
7. ozirati se: ja ne gledam na ostale greške
8. gledati, biti obrnjen: prozor gleda prema jugu, na ulicu
9. oskrbovati, streči: gledati bolesnika
10. gledati što drugim očima gledati na kaj z drugačnimi očmi; gledati kome na prste; gledati na nešto kao malo vode na dlanu skrbno paziti na kaj: gledati na nešto kroz crne naočari gledati na kaj skozi črne naočnike; poklonjenome konju se ne gledaju zubi
II. gledati se
1. gledati se: gledaju se kao kurjaci
2. zucka se po gradu da se ono dvoje rado gledaju da se rada vidita, da se imata rada
3. ujemati se, trpeti se: njih dvoje ne mogaše da se gledaju

golìcati -ām
1. žgečkati, ščegetati: to me golica; prestani, nemoj me golicati
2. dražiti: to golica njegov ponos
3. sve me golica da joj večeras kucnem na prozor ima me, da bi ji zvečer potrkal na okno; to golica njegovu taštinu to je nekaj za njegovo nečimrnost

gósa m, zval. gôso, góso m, zval. gôso tudi ljubk. gospodar: on je gosa u kući; tane mu gosino! da bi ga koklja brcnila!

grôblje s pokopališče: seosko groblje; prolaziti kao mimo turskog groblja iti mimo česa, ne da bi se zmenil za tisto; on je živo, neopojano groblje on je star, slab, blizu smrti

hàrtija ž (gr. ehartes)
1. papir: staviti, baciti svoje misli na -u; hartija za pakovanje, štampanje, pisanje; lakmusova hartija; kažu da hartija sve trpi pravijo, da papir vse prenese; pokriti kuću -om sezidati hišo za dolg, z menicami
2. mn. papirji, dokumenti: -e od vrijednosti, vrednosti; pokazati svoje -e svoje papirje, dokumente

ìći ìdēm, oni ìdū, vel. ìdi, aor. ìdoh ìde ìdoše, impf. ȉdāh ȉdaše, del. ìšao ìšla
1. iti: ići pješke, peške; sada idemo kući; kada idete u grad?; skoro će ići vlak, voz; sat ide polagano; poslovi idu slabo; to ide na tvoj trošak; to joj ne ide u glavu; ići u nekoj stvari suviše daleko; ići čijim stopama, čijim tragom iti po stopinjah nekoga; ići s duhom vremena; ići u korak s modom; ići kome uz nos kljubovati komu; ići kome na živce; ići od sebe iti na stran; ići trbuhom za kruhom; idi mi s očiju! izgubi se mi spred oči!; to mi ne ide iz glave; ide mu karta ima srečo v igri, pri kartanju; ide joj san na oči drema se ji; ići dokraja gnati zadevo do konca; ići za svojim očima, za svojom glavom samostojno se odločati; to mu je išlo za rukom to se mu je posrečilo; ići kome na lijepak iti komu na limanice; to mu ne ide od ruke to mu ne gre od rok; ići na tanak led lotevati se negotove stvari; ići svojim putem brigati se za svoje zadeve; ta idi, molim te! beži no, beži!; što ne ide, ne ide kar ne gre, ne gre
2. potovati, peljati se: ići vozom, vlakom na more; ići parobrodom, avionom
3. iti, padati: čitav dan ide kiša
4. prihajati, približevati se: već ide proljeće, proleće
5. vreti na dan: suze joj idu na oči
6. prodajati se: ova roba dobro ide (na pijaci)
7. prizadevati si: on ide za tim da se okoristi situacijom
8. voditi: ova ulica ide kroz čitavu varoš
9. biti: odmah iza mosta, iza kuće ide željeznička pruga
10. hoditi, družiti se: kaži s kim ideš i ja ću ti kazati ko si
11. tikati se: ove riječi tebe idu
12. iti, biti: koliko puta ide pet u deset?
13. nanašati se: na težak zločin ide težak zakon
14. iti, pripadati: sve ćeš dobiti što te ide
15. spadati: Mažuranić ide u red najvećih pjesnika naših
16. dogajati se: sve to ide i dan-danas
17. idi u peršun! pojdi k vragu!; idi u bestragiju! izgini, da ne slišim več o tebi!

ìmān -ána m (t. iman, ar.) muslimanska vera: e jest, babo, tako mi -a! da, očka, pri moji veri!

imbrètisati se -išēm se dial. rogati se, norčevati se, smejati se: batalite, ljudi, besposlicu, da se svijet ne imbretiše pustite, ljudje, prazne marnje, da se ljudje ne bodo norčevali, smejali

interesírati -rèsīrām, ȉnteresovati -ujēm (se) interesirati (se), zanimati (se): mene interesuje, interesira tvoja sudbina; država je interesirana, interesovana na dobrom zdravlju gradana država je zainteresirana, da so državljani zdravi

ispríčati ìsprīčām
I.
1. povedati: ispričati svoju najmiliju priču
2. opravičiti: ispričaj me pred gostima
II. ispričati se
1. povedati vse do konca: pisac se ispričao
2. opravičiti se: poslom sam se ispričao prijateljima prijateljem sem se opravičil, češ da imam opravek

ìsprsnuti -nēm
1. razpočiti se: da isprsne od muke! - kaže se za onoga koji se jedi; oči mu isprsle! naj mu iztečejo oči!
2. privreti: suze joj isprsle na oči; da me bog sačuva od toga da ti ta namera još jednom ne isprsne u pameti da ti ta naklep še enkrat ne pride na misel

ìstjerati -ām (ijek.), ìsterati -ām (ek.)
1. izgnati, pognati: istjerati koga iz kuće; istjerati komu bubice, mušice iz glave
2. segnati: istjerati stoku na pašu
3. izbiti: istjerati komu jogunstvo iz glave
4. spoditi: istjerati divljač da iziđe na čistinu
5. izsiliti: istjerati komu suze na oči
6. pognati: žito je istjeralo klasje
7. dobiti, zaslužiti: dobro je ako na tom poslu istjeraš šezdeset dinara na dan
8. narediti: tek što su kopači istjerali po dva reda u vinogradu
9. istjerati svjetlace na oči udariti po glavi, da vidiš zvezde

ìščukati -ām izbiti: iščukati čep iz bačve, eksere čekićem; iščukati vodenički kamen; konoplja se meće u trlicu da se iščuka da se otre, otare