Franja

rabóta ž (ide. orbho-)
1. tlaka, kuluk, obavezan rad seljaka vlastelinu, spahiji: na -o, v -o iti, hoditi; -o odslužiti
2. težak i malo unosan rad, rabota

rabótati -am
1. kulučiti, kulukovati, raditi kuluk
2. teško i naporno raditi, rabotati, argatovati

ragljáti -ám
1. torokati, brbljati, mnogo govoriti o svemu i svačemu: ženske ragljajo
2. brbljati: gosi ragljajo

rámpa ž (fr. rampe)
1. rampa, kosa ravan, uzdignut kolni prilaz ka zgradi
2. rampa, prednji dio, deo pozornice sa nizom svjetala (svet-), žarulja, sijalica
3. brklja, prečaga koja se diže i spušta: rampa na železniški progi, na mitnici, na mejnem prehodu

razonegáviti -im glagol sa širokim značenjem, može da zamijeni bilo koji glagol kada ne želimo preciznije istaći glagolsku radnju, može značiti razriješiti, razrešiti, završiti i sl.

refóšk m i refóško -a m (furl. refosc, tršć. refosco) refošk, vrsta grožda i vina

rés pril.
1. istina: vse je res; to ni res
2. zaista, doista, odista, zbilja, stvarno: on res dela, kadar začne; res dobro vidim; res veliko ljudi je prišlo; res mi je žal; res, tega ne vem
zaista, to ne znam; pol za pol za šalo
pola istina, pola šala
3. tega ne more, res da ne to ne može, zaista ne
4. ne res da prideš ti ćeš doći, zar ne; je li, ti ćeš doći
5. res da je drago, pa je tudi dobro to je, istina, skupo, ali je i dobro; mladina se je res lotila dela z vnemo, pa tudi starejši ne stoje ob strani
omladina se je, istina, prihvatila posla energično, a ni stariji ne stoje prekrštenih ruku

ríčet m (austr. nj. Ritschert)
1. ričet, jelo od ječmene prekrupe, graha, pasulja i suhog mesa: jesti ričet
biti u zatvoru, u tamnici
2. ta spis je pravi ričet ovo pisanje je čista zbrka, darmar, papazjanija

rogatín m ponosan i samovoljan čovjek: bogatin rogatin

rosíšče s rosište, mjesto na koje pada rosa i gdje se moči lan: lan na -u: razgrniti lan po -u, da se godi

salonít m (grad Salona) salonit, ploče od cementa i azbestnih vlakana

sám -a -o neodr. zamj., dv. sama -i i samá -é, mn. sami -e -a i sami -é
1. sam (bez učešća drugih ljudi, shrv. u zavisnim padežima m i s
roda, gen.
sama, dat.
samu); čisto sam na svetu; popoldne bom -a doma; bolnika ne puščaj -ega
bolesnika ne ostavljaj sama; njemu -emu daj to
njemu samu daj to (kad nema tu nikoga osim njega); -i mi se ne ljubi iti v mesto
samoj mi se ne ide u grad; hiša stoji na -em
kuća stoji na samoći; ob sami vodi ne moreš živeti; tukaj sva midva -a
ovdje smo nas dvoje sami; mar bova midve -i ostali; otroci so -i doma; žene so prišle -e; otrok ne puščajmo -ih doma; človeku ni dobro -emu biti
nije dobro da čovjek bude sam; želel bi videti njega -ega
želio bih vidjeti njega sama
2. sam, lično, glavom (i u službi priloga, shrv. u zavisnim padežima m i s
roda, gen.
samoga, dat.
samomu): navzoč je bil sam predsednik republike
prisustvovao je i sam predsjednik republike; sam ne vem, kaj naj storim; -a si rekla, da si bolna; mene -ega ne bo na prireditev, poslal pa bom zastopnika; tebi -emu bodo ljudje zamerili napake, ki se pod tvojim vodstvom dogajajo
tebi samome će ljudi zamjeriti za greške koje se pod tvojim rukovodstvom događaju; z njim -im sem bil na potovanju; z vami -imi sem se dogovarjal
s vama lično sam razgovarao
3. sam, sušti: vsa ta pisarija je -a proza; -a kost in koža ga je
on je sama sazdana kost; -a poštenost ga je
on je sušta poštenost
4. u vezi s povratno-ličnom zamjenicom: egoist ljubi le sam sebe (i -ega sebe); -a sebe je vesela; ne ponižuj sebe; drugim je pomagal, sam sebi ne more; sam s seboj se pogovarja; rana se je -a od sebe zacelila; to se razume -o ob sebi; vrata so se -a od sebe zaprla;
iza predloga zamjenica sam
mora se mijenjati: sramuje se pred -im seboj; ne zaupa v -ega sebe
ne uzda se u samoga sebe; - zamjenica sam
može da se mijenja kada je ona predmet: smili se sam sebi; ljubi svojega bližnjega kakor sam sebe

samó pril.
1. samo, jedino, tek: samo plevel raste tu
jedino korov raste ovdje; samo kruha nima
samo kruha nema; vse je prav, samo razlaga naj bo jasnejša
sve je u redu, tek objašnjenje da bude jasnije; samo z njo govori; samo pet dni
samo pet dana; samo tukaj; samo danes; samo pije, nič ne je
samo pije, ništa ne jede
2. samo (želja): samo pojdi; samo da ne bi deževalo; samo da ga vidim, pa mi je laže pri srcu
3. ne samo ti, tudi on naj pride ne samo ti nego i on da dođe
4. samo, u slučaju: pridem samo, če bo lepo vreme

samóstrel (eu̯) m
1. samostrijel, samostrel, luk i strijela
2. v. samostra

sámum m (ar. samum) samum, pješčana (pe-) bura u pustinjama Afrike i Azije

séča ž
1. v. seč -i
2. sječa, seča, pokolj: seča knezov pred Prvo srbsko vstajo

sekatúra ž (it. seccatura) sekatura, pakostan i sitničav postupak s kim

sès -a (ə) m
1. sisa: mladič ni imel -a
2. kozji ses vrsta loze i grožda

sesljánje (səs) s u izgovoru nerazlikovanje između piskavih i šuštavih suglasnika

sesljáti -am (ə) u govoru ne razlikovati piskave od šuštavih suglasnika (c — č, z — ž; s — š), nego za jedne i druge govoriti neki srednji suglasnik