Franja

žȁliti -īm
I.
1. žalovati: žaliti za kim, za svojom srećom, zbog čega
2. pomilovati: žaliti koga; svi je žale jer joj je muž pijanac
3. kesati se, biti žal: ja ne žalim što sam pare potrošio za dobru stvar
4. ne se strašiti: ja ne žalim ni truda ni troška za stvar naše zajednice
5. prizanašati komu: žaliti koga; kapitalističke gazde nisu žalile svojih radnika
II. žaliti se pritoževati se; žaliti se na koga, na svoje zdravlje, protiv odluke vlasti

žȉliti -īm
I. privezovati žival za zadnjo nogo, da ne more bezljati
II. žiliti se naprezati se, truditi se

a vez.
1. in: sjedi u bašti i oštri brijače, a pjevucka kroz zube
2. pa: ja mu govorim, a on ne sluša; dođi mi sutra, a ne opodne
3. ali, toda: udarali su ga na muke, a on tajne nije odao; to ne može da prođe, a da ne izazove otpor to ne more miniti, da ne bi izzvalo odpora

àda členica za izražanje nasprotja, pa: ti me grdiš, ada vala neću da se smijem ti me zmerjaš, pa se potem menda ne bom smejala; ada za svu igru bez gusala ja ti ne bih paru tursku dao (Njegoš)

àlājbegov -a -o alajbegov, polkovnikov; -a slama imetje, premoženje brez lastnika, imetje, za katerega se nihče ne briga

àmrēl -éla m, amréla ž gl. ambrel, ambrela: prodavati -e delati se nevednega, sprenevedati se, ne priti z barvo na dan

bȁbin -a -o babin, babičin; -a dušica bot. materina dušica; -a svila gl. babinjaci; -a žila bot. krvomočnica, Geranium; -o ljeto babje poletje, toplo vreme v pozni jeseni; -o uho bot. Peziza aurantia; -i dani = -i jarci = -i kozlići = -i pozajmenici = -i ukovi nestanovitno vreme ob koncu zime, v marcu in aprilu; -e sreće biti ne imeti sreče; za -o brašno šaljiv odgovor na vprašanje: Zašto -- Odgovor: za babino brašno

bábo m zval. bȃbo (t. baba, perz.) ljubk. očka: nemoj, sine, govoriti krivo: ni po babu ni po stričevima, već po pravdi boga istinoga ne govori pristransko temveč po božji pravici

bâlta ž (t. balta) zastar. sekira: ja govorim, a on ni u -u on pa se niti ne zmeni

bàstati -ā (it. bastare)
1. upati si: basta meni smrti pogledati u oči upam si smrti pogledati v oči; majka ukori sina zašto već ne osveti brata, govoreći mu: "Kad ti ne basta, a ti svuci sa sebe gaće da ih ja obučem, a ti pripaši moju pregaču" če si ne upaš
2. posrečiti se: njemu je vazda bastalo ranu vidati
3. iti od rok, odsedati se: ne basta mu škola nikako; basta joj svaki posao
4. moči, biti kos: to tebi ne basta tega ne boš zmogel

bećàrluk m (t. bekarlyk), bećárstvo s fantovstvo, fantovsko življenje, fantovska leta: ni sultanluk nije kao bećarluk lepot fantovskega življenja ne bi dal za lepote sultanovega življenja

bèlāj -ája m (t. bela, ar.)
1. nesreča, nezgoda: a drugi je belaj što nemam para; veliki me belaj snašao
2. ekspr. vrag, hudič: koji belaj tebe donese?
3. žeženi belaj ekspr. žganje
4. spolja kalaj a iznutra belaj zunanjemu videzu ne ustreza notranjost

bèndati -ām (t. bende, perz.) priznavati, upoštevati: ja tebe ne bendam za učitelja; ja tebe ne bendam nimalo te sploh ne priznavam; braća ga nisu mnogo ni bendala

bespòvratan -tna -o nepovraten: mladost je, na žalost, -a mladost se žal ne vrne

bȉjelī -ā -ō (ijek.), bêlī -ā -ō (ek.) beli: -o mlijeko; noć nam dođe sa Vuka jednoga, danak bijeli braćo, sa drugoga; -a blitva bot. bela pesa; -a breberina bot. podlesna vetrnica, mimica; -a ćuba bot. meduljevina, dobrovita, dobrika; -a djeteljina, detelina bot. bela detelja; -a gorušica bot. bela gorčica; -a imela bot. bela omela; -a joha bot. bela jelša; -a kominika bot. mejičnik; -a lipa bot. srebrna lipa; -a perunika bot. florentinska perunika; -a rada bot. navadna pasja kamilica; -a repa bot. repa; -a topola bot. beli topol; -a vrba bot. bela vrba; bijeli bor bot. rdeči bor; bijeli dud bot. bela murva; bijeli gavez bot. navadni gabez; bijeli glog bot. beli trn; bijeli grab bot. beli gaber; bijeli jasen bot. veliki jesen; bijeli lom bot. togi srobot; bijeli luk bot. česen; bijeli rogoz bot. širokolistni rogoz; bijeli sljez, slez bot. navadni slez; bijeli šeboj bot. beli šeboj, zimska levkoja: bijeli tetrljan bot. navadni somrak; bijeli bun bot. bunika; bijeli cvijet, cvet med. belo perilo; -o drvo bot. brogovita; -o roblje; Bijela kuća u Washingtonu; -a kosa pod stare dane; bijeli ugljen vodna moč za pogon elektrarn; -a vrana bela vrana, izjema, redkost; -o vino; Bijelo, Belo more Belo morje; -e plesti obsedeti, ostati samica; biti na -om hljebu biti pred justifikacijo; crno na -o črno na belem, pismeno; čuvati -e pare za crne dane varčevati, štediti za čas pomanjkanja; u po -a dana sredi dneva, ob belem dnevu; ne reći ni -e ni crne ne črhniti ne bele ne črne

bijèliti bȉjelīm (ijek.), béliti bêlīm (ek.)
1. beliti: bijeliti platno; godine bijele kosu; bijeliti kuću krečom; mjesec je bijelio lišće
2. dial. ličkati, kožuhati: bijeliti kukuruz
3. lupiti, beliti: bijeliti jabuku, bukvu
4. ekspr. umivati: bijeliti lice, noge
5. ne bijeliti zuba ne črhniti besedice
6. beliti, belo barvati: djevojka se bijeli da bi bila ljepša

bȉjes m, mest. u bijèsu, u bȉjesu, mn. bȉjesi, bjȅsovi (ijek.), bês m, mest. u bésu, u bêsu, mn. bêsi, bȅsovi (ek.)
1. bes, togota, srd: u meni sve ključa od -a
2. hudobni duh: u čovjeka je ušao, opsjeo ga bijes da ga muči; bijes se uvlači, u narodnom vjerovanju, u čovjeka ili životinju; tjeranje -a vrši se vračanjem, bajanjem, magijom
3. besnost, neutešno hrepenenje, strast: bijes za trošenjem, za čitanjem
4. nagon, instinkt: životinjski bjesovi u čovjeku
5. moč, življenjska moč: zdrava mlada žena u najboljem bijesu
6. nasilnost, objestnost, prešernost: čitava su sela bježala ispred turskoga -a i zuluma; ovakav bijes kod mladih ljudi je za kažnjavanje
7. bijes bi ga znao vrag si ga vedi; gdje do -a ovaj ne traži pomoć kje pri vragu ta ne išče pomoči; izliti = iskaliti svoj bijes nad kim stresti jezo na kom, nad kom

bȉti bȕdēm in jèsam, sam, oni bȕdū i jèsu, su, vel. bȕdi, bȉjāh -āše, bȅjāh -āše, bȉh bȋ, bȉo bíla, bȕdūći
1. biti: ne zna se šta će biti od njega; srećan bio!; bit će, biće kiše deževalo bo; on ne bude lijen i skoči na mene on ne bodi len skoči name; on nije znao kako se to zove; juče si bila u gradu, je li? jesi li rado u školi - Jest, rado sam u školi; kad budeš gotov sa zadatkom, dođi k meni u sobu; noćas nisam dobro spavao; preko ljeta bijahu često veliki pljuskovi
2. biti, eksistirati: mnoge stvari jesu i bivaju, ma da mi o njima ništa ne znamo
3. dogajati se: šta bi dolje, čovječe?
4. biti podoben: nešto je na tebe, a nešto ima od mame
5. postati: od šugava praseta zdravo svinjče bude
6. tikati se: što je do mene, ja sam uvijek spreman da pomognem
7. napovedovati, slutiti: ako se krušac soli znoji, opet je to na kišu
8. bilo kako bilo v vsakem primeru; bilo pa prošlo to je bilo, pa sedaj ni več, pa je sedaj končano; biti komu trn u oku biti komu trn v peti; biti s kim na dobroj nozi biti si s kom dober, biti si s kom v komolce; biti s kim na rđavoj nozi grdo se s kom gledati; biti naodmet biti odveč; neka bude tvoja volja zgodi se tvoja volja; biti načistu biti si na jasnem; biti u svakoj čorbi mirođija povsod vtikati svoj nos; još je on bio u riječi, kad se otvore vrata ravno je on govoril, ko so se odprla vrata

bôjse, bòjse prisl., dial. morebiti, morda, najbrž, lahko da: da te bojse nisam što uznemirio da te morebiti nisem vznemiril; to bi bilo suviše obično i, bojse, ispod dostojanstva tvoga in najbrž pod častjo tvojo; uzdiše li, pominje li dragu, ili, bojse, i ne haje za me ali pa lahko da ne mara zame

bòsti bòdem, oni bòdū, bòdi, bòdijāh -āše, bòdoh, bòde, bô bòla; bódūći, bòden bodèna, dol. bòdenī -ā
1. bosti, zbadati: bosti iglom; trnje bode; volovi se bodu; ženo, molim te, nemoj bosti i nasrtati
2. iztikati: bosti komu oči
3. vtikati: bosti nos u svaku sitnicu
4. šut se s rogatim ne može bosti šibkejši se z močnejšim ne more dajati