Franja

nàthititi -īm
1. prekositi: sve je nathitila ljepotom
2. prerasti, biti višji: sve je kolo glavom nathitila bila je za glavo višja od vseh plesalcev kola

nathòditi nàthodīm prekašati, biti nad: tko sebi gospodi, kraljeve nathodi

nàthvatiti -īm prekositi, biti višji: za čitavu glavu nathvatio ih je svojim životom

natkríliti nàtkrīlīm
1. prekositi, preseči, posekati: uspjeh je natkrilio naša očekivanja
2. pokriti, prekriti: natkriliti postelju
3. prerasti, biti višji: agin čador je ine natkrilio

natkucávati -kùcāvām močneje biti: sat im srca natkucava

nàtpasati -pašēm biti kot pas nad čim: dolina natpasana kamenitom kosom

nȁugōd prisl. natanko, tako kot mora biti

némati nêmām in némadnēm, impf. nȇmāh in némadāh -āše, aor. némah in némadoh némade
I.
1. ne imeti: nemam s ljudima prljavoga karaktera nikakva posla
2. ne biti: nema nama našeg prijateljstva; nema toga ko će da ga vrati; danas nema predavanja, nastave; nema vraćanja u staro ni vrnitve na staro
3. nema druge ni druge pomoči; nema se kada ni časa
II. nemati se
1. ne biti v razmerju: dva prema osam nema se kao tri prema deset
2. ne biti: nema se novaca, ni denarja
3. ne moči: protiv toga nema se ništa reči proti temu se ne da nič reči

nemòćati -ām biti bolan, bolehati: ko zna koliko će on još nemoćati

nemòći nemògu nèmožēš dial. biti bolan: od proljeća već nešto nemogu

nenávidjeti -dīm (ijek.), nenávideti -dīm (ek.)
1. zavidati, biti nevoščljiv: nenavidjeti komu
2. sovražiti: nenavidjeti sve ljude

nevòvati nèvujēm biti nevesta, mlada žena: mnogo djevovala, malo nevovala; dok djevovah, ja carovah, sad nevujem i robujem

nìje 3. os. edn. od ne biti, ni: to nije šala

nísam nísi, nìje nísmo níste nísu sed. čas od glagola biti, nisem nisi...

núcati -am (srvnj. nutzen, nutzen) nisko razg.
1. trebati: nucati denar za kaj
2. koristiti, služiti, biti od koristi: zdravila mu nucajo; kaj mi nuca klavir, če ne znam igrati

obesámiti se obèsāmīm se nehati biti sam, dobiti si tovariša: djevojka se udala da bi se obesamila

obezgrániti se obèzgrānīm se izgubiti veje, biti brez vej: obezgranjen hrast

obezúmiti obèzūmīm, obèzumiti -īm
I. pripraviti ob pamet, vzeti komu pamet, razum: pomolim se da bog dušmane obezumi
II. obezumiti se biti ob pamet: ona se obezumila od čuda

obezumljívati -ùmljujēm
I. pripravljati koga ob pamet, odvzemati komu pamet, razum
II. obezumljivati se biti ob pamet

obnevesèliti se -vèselīm se biti ob veselje: nisu jedan drugome znali da pripovedaju o svetu, i tako se još više obneveseliše