Franja

pèro -a s, mn. pèra pérā
1. pero: guščje, paunovo pero; nojevo pero; pisati -om i mastilom; pisaće pero; pero za crtanje risalno pero; imati oštro pero; govoriti, kazivati komu što u pero narekovati komu, kaj; junak na -u peresni junak; baciti pero u trnje nehati pisati; biti jak na -u biti dober pisatelj, dober stilist; vladati dobro -om spretno sukati pero; prihvatiti se -a lotiti se, peresa, pisanja; oštriti pero na koga pripravljati se na pismeni napad na koga; uzeti pero u ruke začeti pisati
2. vzmet, pero: elastično pero puklo je pero u satu
3. list, pero: pero od kupusa; kukuruz jedrao je upijajući svojim -ima sunce
4. plavut: pero u ribe
5. brada: pero od ključa
6. vogal rute, robca: sveza kaparu u pero svoje marame; obrisa znoj s čela -om šala
7. lemeževa konica
8. rogelj, zobec, greben na buzdovanu

písati pîšēm, píši, pîsāh -āše, pīsān -a
1. pisati: pisati pismo, zadatak, račun, knjiga; pisati olovkom, perom, kredom, pisaćom mašinom, pisaćim strojem; lijepo, pogrešno, pravilno pisati; pisati po diktatu; novine opširno pišu o poplavi u Srijemu; krvlju pisati svoja prava s krvjo, z orožjem pisati svoje pravice; lijepa je kao pisana lepa je kot namalana; ovako piše u knjizi sudbine; pisati nekome nešto u zaslugu šteti komu kaj za zasluge; pisati nekome nešto u grijeh, u greh; piše mu na čelu, u očima na čelu mu piše, iz oči mu berem; slabo, crno, zlo mu se piše slabo se mu piše, nič dobrega ga ne čaka
2. slikati: pisati ikone

pítānje s vprašanje: obasuti koga -ima; razumjeti pitanje; odgovoriti na postavljeno pitanje; socijalno, žensko, društveno, političko, ekonomsko pitanje; manjinsko pitanje; životno pitanje; škakljivo pitanje kočljivo vprašanje; on to radi sve bez ićijeg -a ne da bi koga kaj vprašal; kad je novac u -u ko gre za denar; naše čvorno pitanje naše najpomembnejše vprašanje; doći pod pitanje = doći u pitanje priti pod vprašaj; praviti iz čega pitanje delati iz česa vprašanje; sudija postavlja optuženome unakrsna -a; istočno pitanje ni do danas nije riješeno; kako ste? - hvala na -u

pítati pîtām
1. vprašati: ako smijem, smem pitati pitao me je kuda se ide u grad; pitati koga za što, za cijenu, za savjet, za dozvolu, za čije zdravlje; pitati daka; pusti to jer te nitko ništa nije pitao; ni davo nije pitao za njega nikdo ni vprašal po njem; bog te pita zašto je to tako bogve, zakaj je to tako; pitaj boga što se sve iz ovoga može izleći kdo ve, kaj se lahko iz tega izcimi
2. vpraševati: pita me očima; nastavnica danas pita gramatiku; bolje je da ne pitaš kako je nama
3. dial. snubiti, prositi za roko: ja je (ćerku) pitam u vas, a vaša je volja hoćete li mi je dati

pod predl.
I. s tož.
1. pod: to se desilo pod jesen; stupiti pod zastavu; baciti se pod vlak, pod voz; Turčin podvi noge poda se; sud je sve to uzeo pod strog nadzor; naši su uzeli neprijateljske položaje pod topovsku vatru
2. za: daju mu rdavu robu pod dobru dali so mu slabo blago za dobro; dati rog pod svijeću, pod sveću slabo menjati; ljeti se naimala pod nadnicu poleti je hodila na dnino; ovi stihotvorci prolaze pod pjesnike ti stihotvorci se imajo za pesnike
II. z orod.
1. pod: vide joj se sitne bore pod očima; sjedimo pod krošnjom visoke bukve; svi su pod dojmom nesreće; pod nama je čvrsto tlo; imati koga pod sobom ukazovati komu
2. zaradi: stara srpska država propala je pod turskom najezdom; sav se topim pod milinom njezina pogleda
3. uzeti dijete pod svoje posvojiti otroka; u društvu sjedi pod fesom v družbi sedi s fesom na glavi; učiniti nešto pod moranje narediti kaj pod prisilo

pòdnijeti podnèsēm pòdnijeh pȍdnije in podnèsoh pȍdnese, pòdnio pòdnijela (ijek.), pòdnēti podnèsēm, pòdnēh pȍdne, pòdneo pòdnēla (ek.)
1. vložiti: ja podnijeh molbu, akt vlasti, općini, opštini, skupštini
2. podati: podnijeti raport, ostavku, prijavu
3. predložiti: podnijeti akte na potpis
4. ponuditi: ti podnese gostima so i hljeb
5. prenesti, pretrpeti: podnijeti muku, mučenje na policiji, na saslušanju; podnijeti smrt drage osobe; podnijeti dosadnog čovjeka
6. podnijeti na tanjuru ekspr. prinesti kaj na krožniku, gotovo; podnijeti dušom vzeti kaj na dušo

pògača ž (it. focaccia)
1. pogača: u ratara crne ruke, a bijela pogača; jesti, lomiti s kim jednu -u živeti s kom v skupnosti; dati komu -u za proju dati komu več vredno stvar, reč za manj vredno; tražiti hljeba kod -e = tražiti hljeba preko -e v dobrem biti objesten; zamijesiti kome gorku -u pripraviti komu kaj hudega; zamirisati na -u biti blizu smrti
2. hlebček, pogača: pogača sira, voska

pȍglēd m, mest. u poglédu
1. pogled: oboriti pogled zemlji povesiti oči; biti na -u biti na očeh, biti viden; gutati nešto -om požirati kaj z očmi; mjeriti, vagati koga -om meriti koga z očmi; to je jasno na prvi pogled; pogled na svijet, na svet, u budućnost; upiljiti, uprijeti, upreti pogled u koga, u što
2. razgled: odatle je lijep pogled na sve strane
3. dogled: doći gradu na pogled
4. pogled, nazor: ja se ne slažem s tvojim -ima na ovo pitanje
5. ozir: u ovom -u, u svakom -u

pȍklōn m
1. darilo: dati, dobiti što na poklon dati, dobiti kaj za darilo, kot darilo; -u se ne gleda u zube
2. poklon, priklon

polágati pòlāžēm
1. polagati: polagati temelje zgradi, novom životu, prugu; polagati stoci hranu, sijeno, seno; polagati mnogo na koga, nadu u koga; polagati novce, račune
2. opravljati: polagati ispit; polagati zakletvu prisegati; polagati pravo na nešto lastiti si pravico do česa, na kaj

pòmolac -ōlca m kar se komu pomoli: pomolac babi teoce vraća če hočeš, da se ti kaj vrne, moraš za to tudi kaj nuditi

pòpēti pȍpnēm, pòpni, pòpēh pȍpē, pȍpeo pȍpēla
I.
1. postaviti: popeti vješala narodnim izdajnicima
2. razpeti: popeti šator, čador; posrijed polja popeo čadorje
3. dvigniti, vzdigniti: povadili nešto ruha iz sanduka i drugo su sa sandukom popeli na tavan; popnite me na prozor
II. popeti se
1. povzpeti se: popeti se na drvo, na konja
2. stopiti na, povzpeti se: popeti se na prijesto, na presto, na katedru; popeti se do grla priti kaj do grla; popeti se komu na glavu, na vrh glave zrasti komu čez glavo; popeti se komu na leda splezati komu na hrbet
3. stopiti v: popeti se u vlak, u voz, u kola
4. popelo mu se nešto za vratom nekaj se mu je izpustilo na vratu

pòrez m, pȍreza ž davek: izravni, neposredni, neizravni, posredni -i; lični, personalni, subjektivni, stvarni, realni, objektivni -i; katastarski, tarifni, redovni, izvanredni -i; udariti porez na što obdavčiti kaj; osloboditi koga od -a oprostiti koga plačevanja davkov, davka; porez na kuću, na prihod, na zemljište; ide to kao porez ekspr. to se redno dogaja

posrijèdi (ijek.), posrédi (ek.) prisl.: šta je tu posrijedi za kaj gre tukaj?; tu je posrijedi lukavstvo tu gre za zvijačo; po srijedi sobe su namješteni stolovi, po sredi sobe su namešteni stolovi po sredini sobe stoje mize

pȍtaja ž skrivališče, skrivno mesto: iz potaje ubiti koga zahrbtno ubiti koga; raditi nešto u potaji delati kaj skrivoma

potájiti -īm prikriti, utajiti: da mu ne bi koju potajili da mu ne bi kaj zatajili, utajili; je li, bato, gde si se potajio

potkòvati pòtkujēm, pòtkūj, potkòvah pȍtkovā, pȍtkovao -āla, pȍtkovān -a podkovati: potkovati konja, cipele; dobro potkovan stručnjak u jeziku; on je potkovan u sve četiri ima vse, kar si moreš misliti; i vraga bi na ledu potkovao zelo je izveden i iznajdljiv; samo razmišlja kako bi svome susjedu potkovao opanke kako bi sosedu prizadel kaj hudega

poznávati pòznajēm, oni pòznajū, poznajūći, pòznāvāh -āše
I.
1. poznati: ja te poznajem po govoru; poznavati što u prste = kao svoj džep = kao svoj budelar poznati kaj kot svoj žep; ne poznavati granica u čemu ne poznati v čem mejá
2. spoznavati
II. poznavati se
1. poznati se: po jutru se dan poznaje
2. spoznavati se: po djelima se majstor poznaje; u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci

prelòmiti prèlomīm
I.
1. prelomiti: prelomiti drvo, kruh, sablju; prelomiti slog prelomiti stavek; on stoji prelomljen u koljenima i zagušeno diše
2. zlomiti: pokazao se strastan i uporan nacionalist, koga je nemoguće prelomiti; Stanu su sirotinja i samotinja pre vremena prelomili
3. prelomiti, poteptati: prelomiti vjeru poteptati dano besedo
4. prelomiti stvar preko koljena narediti kaj površno
II. prelomiti se
1. prelomiti se: sekina se katarčica prelomila sestrin jambor se je prelomil; na kraju glas mu se prelomi
2. po daljšem obotavljanju se odločiti: ali kad se čovjek odlučio i prelomio u sebi da odustane od namjeravane prodaje, onda ipak više cijeni robu

prèpad m, prépad m (ijek., ek.) nepričakovan napad: biti siguran od -a; uzeti grad na prepad učiniti što na prepad narediti kaj nepričakovano