Franja

mukajètisati -išēm, mukàjetiti -īm (t.) dial. želeti: što ti mukajetišeš? kaj bi rad?

nabáciti nàbācīm
1. vreči na: na rame štit nabaci, ogrtač na koga; nabaciti malter na zid, svoje misli na papir, na hartiju
2. zmetati: ječam je nabačen uz stožinu i radnici iščekuju
3. nadeti: zatvoriti vrata i nabaciti rezu
4. dodati, omeniti: on je u razgovoru i to nabacio
5. obreči, oklevetati: tko je to nabacio na njega, nije bilo teško pogoditi
6. nabaciti kome što na nos očitati komu kaj, ozmerjati koga zaradi česa

náći nȃđēm oni nâđū, náđi, náđoh náđe, nàšao nàšla, nâđen -a
I.
1. najti: naći iglu u slami, dobra prijatelja, sobu za spavanje, koga u životu, utjehe u radu
2. doleteti: velika nas žalost nađe danas
3. imeti za: naći za dobro, za potrebno, za shodno
4. ugotoviti, priti do spoznanja: ona je našla da to nije dobro
5. pasti: našla je kiša, našao je snijeg
6. da ne nađe od mene ne želim, da bi od mene prišla nanj nesreča; da od boga nađeš naj ti bog pomaga!, bog pomagaj!; to nisam našao na putu tega nisem pobral na cesti; ob gostiteljevem pozdravnem nagovoru: dobar dan, gost odgovori: bolje vas našao
II. naći se
1. najti se: dobri se ljudi svugdje nađu
2. znajti se: ja se ne umijem naći; on se nađe u neprilici znašel se je v zadregi; naći se u čudu začuditi se
3. biti v pomoč: gledaj da mu se nađeš kad mu što zatreba; nešto sam skupila da mi se nađe da bom imela kaj v roke vzeti, kadar bo treba
4. roditi se: našlo se muško dijete
5. čutiti se: naći se uvrijeđenim čutiti se užaljenega
6. ti si se našao da to kažeš ti si upaš to reči

náda ž nada, upanje, up: kljukati koga praznim -ama pitati koga s praznimi upi; imati -e u što imeti upanje na kaj; rasplinule se -e upi so splavali po vodi; izgubiti svaku -u; uljuljavati se -ama zazibavati se z upi; ostavite svaku -u vi koji ulazite

nȁkrīvo prisl.
1. napošev: toranj stoji nakrivo
2. po strani: nositi kapu nakrivo
3. nakrivo nasaden nataknjen; nakrivo kome učiniti komu kaj hudega prizadeti

neka
1. členek, rabi za tvorbo želelnika, naj: reci neka dode; neka mu je prosto! bog mu odpusti
2. vez.
a) da: dao sam mu nešto novaca neka mu se nade da bo imel kaj v roke vzeti
b) čeprav: neka je rezultat pravilan, ali postupak nije dobar
c) če, ako: neka ustanem i dvaput koraknem, oblije me znoj

nȅvīd m
1. mrak, tema: sve pred nama nestaje u -u crnu
2. otišao -om izginil je brez sledu; u nevid nešto pogadati ugibati kaj, ne da bi reč pogledal

o predl.
1. s tož. ob, na, za: udariti nogom o kamen ob kamen; objesiti pušku o zid na steno; tresnuti koga o zemlju ob tla; otimati se o vlast za oblast; svadati se o šta za kaj
2. z mest. o, ob, na: puška visi o zidu na steni; živjeti o svom trošku ob svojem strošku; živjeti o kruhu i vodi ob kruhu in vodi; govoriti o svome bratu o svojem bratu; visiti komu o vratu viseti komu na vratu; o Novoj godini ob novem letu; o glavi mu rade po življenju mu strežejo

ȍbzīr m ozir: raditi bez -a na druge; s -om na njegove zasluge glede na njegove zasluge; uzimati što u obzir upoštevati kaj; uzeti što u obzir vzeti kaj v poštev; to ne dolazi u obzir; bez obzir na to što nismo dobili odgovor na naše pismo, mi vam isporučujemo robu

òdnos m
1. odnos, razmerje: imati dobar odnos prema ljudima; odnos dijelova prema cjelini; odnos uzroka i posljedice; odnos kapitalizam i socijalizam
2. odnos, razmere: socijalistički -i u našem društvu
3. odnos, zveza: medudržavni -i; dobrosusjedski -i sa okolnim državama, zemljama; prekinuti diplomatske -e
4. u odnosu na koga, na što v odnosu na koga, na kaj

oduševljávati -šèvljāvām, oduševljívati -šèvljujēm navduševati: oduševljavati se čime navduševati se za kaj

ogrešénje s (ijek., ek.) pregrešitev, pregrešek: ogrešenje o što, o koga pregrešek zoper kaj, zoper koga

ogrešívati se ogrèšujēm se (ijek., ek.) pregreševati se, grešiti: ogrešivati se o što, o koga grešiti zoper kaj, zoper koga, nad kom

oko predl. z rod.
1. okoli, okrog: oko dvora, kuće, Božića, Nove godine
2. za: parničiti se oko livade pravdati se za travnik; nastojati oko čega prizadevati si za kaj

ȍpklada ž stava: opklada u što stava na kaj

òpremak -ēmka m: ne znaš ti što sam ja potrošila za kćerin opremak ti ne veš, koliko me je stala bala, ko se je hči možila; ko ne zna šta je curski opremak u tudu kuću, taj se ne zna bogu moliti kdor ne ve, kaj se pravi, če se dekle moži v tujo hišo, ta ne zna moliti

páluba ž (rus.) paluba, ladijski krov: baciti što preko -e opustiti kaj: bacio je preko -e svoje političke ideale

pȁska ž nadzor: biti pod policijskom -om; čedo su povjerili na -u susjedi otroka so izročili v varstvo sosedi; imati -u na što, na koga imeti pazko na kaj, na koga

pȁsti pásēm, pási, pásijāh, pāsijāše, pâsao pásla
1. pasti: reče mu Isus: pasi jaganjce moje, pasi ovce moje; pasti stoku; ne bih mu dao guske pasti; nismo mi zajedno koze, ovce pasli; pasti oči, očima naslajati se ob pogledu na kaj
2. pasti se: po travnjacima pasijaše ergela konja i čitavi čopori goveda
3. pasti: pasti travu; da nema nosa travu bi pasao po pameti; ekspr. koliko ti je godina? - Dvadesetu pasem sem v dvajsetem letu

pèći pèčēm oni pèkū, pèci, pècijāh -āše in pèčāh -āše, pèkoh pȅče, pȅkao pèkla, pèčen -èna -o, dol. pèčenī -ā
I.
1. peči: peći kruh, hljeb, hleb, meso, krompir, krumpir; pèčeō meso; meso je pečèno; neće ti pečene ševe padati iz neba; istiha, (na laganoj, tihoj vatri) peći koga počasi pripravljati koga na kaj
2. žgati: peći ciglu, opeku, kreč, vapno; rana peče
3. kuhati: peći rakiju, kavu
4. peči: peče me u guši
5. pripekati: sunce peče
II. peći se
1. peči se: kruh se peče u peći
2. ekspr. cvreti se: ja se volim i u paklu peći nego biti žena onome odljudu; ti se peci kako znaš znajdi se, kakor veš in znaš