Franja

pògača ž (it. focaccia)
1. pogača: u ratara crne ruke, a bijela pogača; jesti, lomiti s kim jednu -u živeti s kom v skupnosti; dati komu -u za proju dati komu več vredno stvar, reč za manj vredno; tražiti hljeba kod -e = tražiti hljeba preko -e v dobrem biti objesten; zamijesiti kome gorku -u pripraviti komu kaj hudega; zamirisati na -u biti blizu smrti
2. hlebček, pogača: pogača sira, voska

pȍgibija ž, pògībija ž pogibel, poguba, katastrofa: kosovska pogibija; srtati u -u drveti v pogubo

pògledati -ām pogledati: neću ga ni pogledati; ne smjeti nikom u oči pogledati; pogledati istini u oči pogledati resnici v oči; pogledati čaši, bokalu u dno; pogledati koga krivim okom grdo pogledati koga; pogledati kome kroz prste; treba junački smrti u oči pogledati

pogòditi pògodīm
I.
1. pogoditi: pošto si pogodio robu kod trgovca?
2. zadeti: pogoditi koga iz puške, u metu, pravi put; pogoditi koga u živac, u žilicu, u srce zadeti koga v živo
3. prizadeti: pogoditi koga zlim riječima; smrću roditelja bio je teško pogoden
4. uganiti, zadeti: pogoditi smisao rečenice
II. pogoditi se
1. pogoditi se: pogoditi se o čemu, za što, u službu; lako ćemo se pogoditi ako jesmo ljudi; ja se pogodih sa gazdom i stupih odmah u službu
2. uresničiti se, izpolniti se: hajde i ovu besposlicu, san, da vam kažem, ali se meni gotovo pogodilo

pòkititi -īm okrasiti: momci se pokitili, pa govore, pjevaju i šale se fantje so se zbrali v gručo, pa se pogovarjajo, pojejo in se šalijo

polìvaćī -ā -ē (ijek., ek.): polivaći peškir etn. brisača, ki jo nevesta prinese v ženinov dom od svoje hiše in z njo se briše družina, ko jim prvo jutro po poroki poliva vodo za umivanje

pomatòrijī -ā -ē priletnejši: bili su obojica -a bila sta oba precej v letih

ponádati se pònādām se upati: ljudi su se uveliko ponadali povratku u miran život so za trdno upali, da se bodo vrnili v mirno življenje

poodmàknuti (poodmàći) -òdmaknēm
1. odmakniti
2. odriniti
3. oddaljiti se; biti u poodmaklim godinama biti prileten, biti v letih

pȍp pòpa m (gr. pappâs) pop, pravoslavni posvetni duhovnik: besposlen pop i jariće krsti v brezdelju se človek loti tudi nepotrebnih opravil; reći popu pop, a bobu bob imenuj vsako reč s pravim imenom, bodi iskren, resnicoljuben

popùstiti pòpustīm popustiti, odjenjati: popustiti od cijene, od duga; popustiti uzdu; popustio je zavrtanj; popustila je bolest, -hladnoća; popustila mu petlja podelal se je v hlače

pôrta ž (lat. porta)
1. vhod, vrata (zlasti cerkvena): gradani su pozatvorili -e; monah zaključa -u i ode u nutrinu samostana
2. cerkveno dvorišče (pravosl.)
3. Visoka Porta zgod. sultanska vlada v Istanbulu

pòsao pòsla m, mn. pòslovi pòslōvā in pòsli posálā in pȍsālā
1. delo: dati se na posao lotiti se dela; posao dobro napreduje
2. opravek: imam tamo još neki posao; putovati -om potovati po opravkih
3. podjetje: uvijek nešto treba, a osobito vama koji imate tako dobro uveden posao
4. kupčija: posao ide labavo; zaključiti trgovački posao s kim
5. naloga: posao kritike nije da literate stvara, nego da ih organizuje
6. zadeva: ministarstvo spoljnih, inostranih, vanjskih poslova; umiješati se u tude poslove; čeljade koje ti ovo piše drži da je tvoja vjeridba već gotov posao
7. skrb: posao dati kome
8. opravek, skupna zadeva: s ovim ljudima neću imati posla
9. batali ćorava posla pusti pri miru, kar ni nič; nisu to čista posla tu nekaj ni v redu; gledaj svoj posao = gledaj svoja posla = gledaj svoga posla brigaj se za svoje zadeve, ne praskaj se, kjer te ne srbi; još mi to treba, taman posla še to bi mi bilo potrebno, to nikakor ne

postràncē, po stráni prisl. ob strani: stajati postrance kiša i šiba postrance u lice dež jih pere v obraz po strani

pòtok m, mn. pòtoci pȍtōkā potok: krv teče potocima kri teče v potokih; u -u prijetiti v žepu stiskati pesti

poutégnuti -ùtēgnēm precej potegniti, nategniti; djevojka poutegla dekle je v letih; poutegla djevojka priletno dekle

pozīcija ž, pòzīcija ž (lat. positio) pozicija, položaj: društvena pozicija družbeni položaj; poljuljana pozicija u društvu omajan položaj v družbi; -e slovenačkih pukova na frontu prema Italiji; pozicija figura u šahu; -e u trgovačkim knjigama; djelovati s marksističko-lenjinističkih pozicija

poznávati pòznajēm, oni pòznajū, poznajūći, pòznāvāh -āše
I.
1. poznati: ja te poznajem po govoru; poznavati što u prste = kao svoj džep = kao svoj budelar poznati kaj kot svoj žep; ne poznavati granica u čemu ne poznati v čem mejá
2. spoznavati
II. poznavati se
1. poznati se: po jutru se dan poznaje
2. spoznavati se: po djelima se majstor poznaje; u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci

prâh prâha m, mest. u práhu
1. prah: otresti prah s nogu; pasti pred kim u prah; oboriti, srušiti što u prah; pretvoriti što u prah; bacati komu prah u oči varati koga
2. prah: zvjezdani prah kozmični prah; cvjetni prah: mlječni prah = mlijeko u -u, mlečni prah = mleko u -u
3. smodnik: zapaliti; nije još ni primirisao -a ni še poduhal smodnika, ni še bil v borbi
4. ekspr. prah: prah si, u prah ćeš se i vratiti; mir njegovu prahu bog mu daj večni mir; posljednji će danak proći, stvorit ću se prahom skoro

praskòzōrnī -ā -ō: umor, kasni praskozorni umor bacio ga je u san pozna utrujenost ob svitu ga je zazibala v spanje