Franja

kót m, mn. koti i kotovi
1. kut, ugao: izbočeni kot
izbočeni, konveksni kut, ostri, pravi kot; topi kot
tupi kut; iztegnjeni kot
ispruženi kut
2. kut, ugao: stisniti se v kot; za kazen je moral v kot
za kaznu je morao stajati u kutu; jedilni kot
mjesto, kut u kuhinji gdje se jede
3. dom, kuća: sedaj ima svoj kot; dobil je miren kot pod stara leta
dobio je miran dom pod starost
4. mjesto (mes-): nikjer v hiši ni -a zanj
5. kraj zatvoren od visokih gora: bohinjski kot
6. doživotno pravo stanovanja i hrane u kući kod prodaje ili prenosa vlasništva na djecu (de-): izgovoriti si kot
ugovorom zadržati sebi pravo na stan i hranu pri ustupanju kuće, imanja novim vlasnicima, sopstvenicima: dal si je zapisati kot
7. ugao, kut: zorni kot
vidni ugao
8. ugao, kut: kot v nogometu
9. kut, ugao, budžak, skrovito mjesto (mes-), ćošak
10. zatvorena alpijska dolina

kóza ž
1. koza: angorska koza; domišljava koza
uobražena koza
2. koza, nogari: koza za žaganje drv
nogari za piljenje, testerisanje drva; tesarska koza
3. prosulja, tiganj, šerpenja, tronožan glineni sud
4. divja koza divokoza
5. kobila, stub: mostna koza
6. sušnica bez krova, za sušenje trave i sl.
7. jarac, kozlić (gimnastička sprava)
8. mn. boginje: -e cepiti, -e staviti

kozaríja ž skupina jarčevi, koze i jarići

kôzel -zla (eu) m
1. jarac: smrdi kot kozel
jako smrdi
2. neozbiljan, pohotljiv starac: stari kozel ji ne da miru
3. kozlić, sjedalo (sed-), sjedište (sed-) za kočijaša: sedeti na -u
4. koza, nogari: žagati drva na -u
piliti, testerisati drva na nogarima
5. sušnica od letava, bez krova, za sušenje trave i sl.
6. pejor. samostanski fratar, laik: patri in -i; grešni kozel
ispaštalo za druge, svačiji krivac

kozólec -lca (uc) m
1. sušnica za sijeno, seno, žito i sl., na specijalan način građena od letava, sa krovom: vezani kozolec
dvostruka sušnica
2. kozolec prevračati premetati se, preturati se preko glave

kŕcniti -em
1. udariti, zvrcnuti, kvrcnuti: krcniti koga po nosu
2. poklopiti, oštro i kratko odgovoriti: dobro si ga krcnil

krevsáti -am vući se, polako i teško hodati vukući noge za sobom: po cesti krevsa starec proti domu

krížemsvét i krížem svét pril. u bijeli svijet, i beli svet: razšli so se križemsvet

krošnjáriti -im u "krošnji" raznositi i prodavati robu po kućama: v mladosti je krošnjaril

kupčeváti -ujem trgovati, pazariti, kupovati i prodavati

kȕsati -ām šešljati, pri govorjenju zamenjavati s i š, z in ž

kvasáti -am m benetati, lupetati, govoriti kvake i burgije

kvásiti -im benetati, lupetati, govoriti kvake i burgije: kvasiti neumnosti

l m nepromj. i promj., el ela i le leja, trinaesto slovo abecede: mali l; veliki L; trdonebni ali palatalni l'
tvrdonepčano ili palatalno l'; srednji l; mehkonebni ali velarni l
mekonepčano ili velarno l

lárma ž etn. (nj. Larmen < fr. ) skupljanje novaca na svadbi koji će svatovi pokloniti nevjesti, sviraču i kuharici: starešina povabi k -i; narediti -o za nevesto

lásarica ž nekada ženska koja je kupovala i prodavala kosu

lazarón m (it. lazzarone) lazaron, odrpanac, lijenčina i prosjak u južnoj Italiji

lè pril.
1. samo: to je le osnutek zakona; ni ga udaril, le nahrulil ga je
nije ga udario, samo se izderao na nj; to je beseda, kakor si jo le moreš želeti; kje boš dobil sredstva za nakup stanovanja; jaz se le čudim, kam daješ toliko denarja; le kam je šel
da mi je samo znati kuda je otišao
2. ne samo — nego i: ne le vrt ampak tudi hišo je kupil
3. često u vezi sa pa, ipak: vsega imajo, pa le niso srečni; nazadnje je le uvidel, da ni res, kar je govoril
najzad je ipak uvidio da nije istina ono što je govorio
4. zvit je kot le kaj veoma je lukav; prijazen je bil kot le kdaj
još nikad nije bio tako ljubazan

ledenják m
1. v. ledenik
2. mn. tri "hladna" sveca sredinom svibnja, maja, Pankracije, Servacije i Bonifacije

légnar -ja m (bav, geleger)
1. kantir, greda na kojoj leže bačve, burad u podrumu, podvalak
2. sprava od dvije, dve paralelne grede po kojima se kotrlja bačva, bure na kola i s kola