Franja

nad predl.
I. s akuz. nad, na pitanje kuda pokazuje
1. da se nešto kreće ili se nalazi iznad čega: avion se dviga nad oblake; sliko obesite nad vrata; Cezar se je dvignil nad svoje vrstnike
2. da se nešto kreće ili da je upravljeno s neprijateljskom namjerom: iti nad sovražnika
3. da je premašena mjera: to stane nad petsto tisoč dinarjev; ima nad šestdeset let; čakali smo nad eno uro
II. s instr. nad, na pitanje gdje pokazuje
1. da se nešto nalazi iznad, više čega: oblak nad poljem; avion leti nad vasjo; grad nad mestom
zamak iznad varoši
2. pokazuje visoki stepen: razsipnik nad razsipniki
3. u vezi s glagolima: jokati se nad kom; vzdihovati nad kom; zgražati se nad njegovim vedenjem; zmeraj je nad mano
stalno mi dosađuje, me napastvuje; pregrešiti se nad kom
ogriješiti (-greš-) se o koga; pohujšati se nad čim
sablazniti se čime; čast domovine mi je nad vse
III. u vezi s enklitikom: nadme nad mene; nadte nad tebe; nadenj
nad njega, nadnjo
nad nju; nadnju
nad njih dvojicu, dvoje; nadnje
nad njih; nadse
nad sebe

náda ž nada, nad, nadanje, očekivanje: prazna nada

epicénter i epicênter -tra m (gr. epí, lat. centrum) epkentar, tačka na površini Zemlje neposredno nad ognjištem potresa

izkášljati -am
I. iskašljati: izkašljati pljunek, kri
II. izkašljati se
1. iskašljati se
2. iskašljati se na kom, iskaliti svoj gnjev (gnev) nad kim

izobések -ska m cimer, tabla s natpisom nad radnjom

nadvrátnik m nadvratnik, kamena greda nad vratima

nápa ž (furl. nape) napa, naprava nad štednjakom, ognjištem za odvođenje dima ili pare u dimnjak

nasiljeváti -újem činiti nasilje nad kim; nasiljevati koga z vprašanji

špán m (madž. ispan < sla. župan) špan, nastojnik nad kmetovima u feudalno doba

tímpanon m
1. timpanon, polukružna udubina nad prozorima ili vratima crkvenih zgrada; trokutni zabat na pročelju ili začelju antičkog hrama
2. bubna opna, bubnjić u uhu

ugnetávati -am ugnjetavati, činiti nasilje nad kim

volár -ja m
1. volar, govedar
2. u feudalnoj Hrvatskoj dvorni dostojanstvenik koji je vršio nadzor nad kraljevim govedima

zagovoríti -im, zagovori -ite, zagovoril -ila
I.
1. obajati, izvršiti nad nekom bajanje radi otklanjanja bolesti, nesreće
2. poklopiti: dobro je zagovorila svojega nasprotnika
II. zagovoriti se pogriješiti, pogrešiti u govoru, odati se: zagovoril se je
riječ, reč mu se izmakla

zgledováti se -ujem se
1. ugledati se na koga: zgledovati se po kom
2. zgražati se, skandalizirati se nad kim: nad njenim vedenjem se je vse mesto zgledovalo

žalostíti -im, žalosti -ite, žalostil -a
I. žalostiti: žalostiti koga s čim
II. žalostiti se nad kom rastuživati se nad kim