Franja

kakó pril. kako: kako si to dosegel
kako si to postigao; kako ti je ime; kako se imaš
kako si; kako živo se spominjam tistega dne
kako živo se sjećam (se-) onoga dana; kako dolgo si že tukaj
otkad si već ovdje; bolniku je nič kako odleglo
bolesniku je veoma odlanulo, je mnogo lakše

kàkor pril. kako: je in ni, kakor se vzame

kot vezn.
I. izmedu članova u rečenici
1. kao: razumela sta se kot brata; letos zasluži več kot lani
ove godine zaradi više kao lani
2. od: njegov avto je večji kot sosedov
3. kao: vede se kot gospodar
vlada se kao gazda
4. nego: kje drugje kot pri nas bi se mu godilo bolje
5. kako... kao: s predstavo so bili zadovoljni tako gledalci kot kritika
II. u zavisnim rečenicama
1. kao: taki, kot si ti, nimajo besede
ovakvi kao ti što si nemaju šta da govore
2. kao u vezi sa da: vede se, kot da je on gospodar
3. kako; delajo, kot se komu zljubi
4. nego, no: delo je več kot lahko
posao je više no lak

ma pril. dijal.
1. ma, da: ma seveda ga poznam
2. ali, kako: ma ste nespametni

blèz pril. dijal. možda, kako kažu, po svoj prilici, ja mislim: na doto ti blez ne bo treba čakati

bójda pril. tobože, tokorse, kao bajagi, kako kažu, navodno: grad je bojda sezidal neki plemič

iz predl. s gen. pokazuje
1. mjesto odakle se što udaljuje, odakle što izlazi: priti iz hiše; privreti iz srca; potovati Maribora v Ljubljano; piti iz kozarca
piti iz čaše; pismo iz Zagreba; vlak iz Beograda
2. vrijeme otkako nešto traje: spomin iz nekdanjih časov
uspomena iz davnih vremena; to znanje ima iz srednje šole; iz dneva v dan
iz dana u dan; iz mladega
iz djetinjstva
3. način kako se radnja dogodila; iz srca rad ustrežem
od srca rado sam na usluzi; to znam iz glave
napamet
4. uzrok zašto se radnja dogodila: laž iz zadrege
laž u neprilici; to je storil iz obupa
to je učinio u očajanju
5. od čega je što načinjeno: verižica iz čistega zlata
lančić od suhoga, od žeženoga zlata; iz lesa izrezljan kip
od drveta izdjeljan, izdeljan kip; žganci iz ajdove moke
žganci od heljdina brašna
6. iz muhe narediti konja; priti iz dežja pod kap doći sa crniša na goriš

kàj i kaj pril.
1. nešto (manja količina): gotovo ima kaj dolga
2. veoma (veća količina, mjera); življenje je kaj žalostno
3. kako je kaj doma a kako kod kuće; fant je neroden kot le kaj
momak je vrlo nezgrapan; udari, če te je kaj
ako smiješ; ne vem, ali bo kaj z njim
ne znam da li će od njega što biti

kájsi pril. osobito, naročito, bogzna kako: snaha ni kajsi pripravna za našo hišo

kàkorkóli i kàkor kóli
1. pril. kako god, bilo kako: naredi to kakorkoli
načini to kako god
2. vezn. kako god, bilo kako: kakorkoli boš naredil, vedno bo prav
kako god načinio, uvijek, uvek će biti dobro

nàjsibó i nájsibó i nàjsi bó i nájsi bó vezn.
1. bilo — bilo: v mestu gostujejo najsibo poklicne najsibo amaterske gledališke skupine
2. makar, iako, mada, ma kako: še tako velik, Prešerna ne doseže; še tako močan, bremena ne vzdigne
ma kako bio jak; najsibo kakor hoče
bilo kako bilo, makar kako bilo

práv pril.
1. pravo: prav imaš
u pravu si; meni je prav; tako bo za vse prav; nimaš prav
nisi u pravu
2. pravilno: naloga je prav napisana; prav izgovarjati tuje besede; ura gre prav; prav je izračunal
3. za pravo: dati komu prav
4. dobro, u redu: prav, pa naj bo
5. upravo, baš: - tebe sem iskal; prav takšen je kot njegov brat; prav ob novem letu sva se prvič videla
6. vrlo, veoma: rezultat je prav dober; v šoli je dobila prav dobro; to je prav lepo
7. dobro: v želodcu mi nekaj ni prav
8. taman: obleka mi je ravno prav
9. nič prav mi ne gre ne ide mi kako bi trebalo; cel dan nismo prav jedli
čitav dan nismo, tačno uzeto, ništa jeli; o tem prav zares nič ne vem
o tome zaista ništa ne znam; obleka mi ni prav
odijelo mi ne stoji dobro; prav veseli me, da si prišla
vrlo mi je drago što si došla

prè pril. dijal. kažu, kako se govori, kao bajagi: on ima pre denarja kot smeti; sama mu je pre dala; včeraj ga pre ni bilo v službi

predvídoma pril. vjerojatno, verovatno, kako se predviđa, po svoj priloici: izpiti bodo predvidoma ob koncu meseca

sfriráti -am smandrljati, uraditi nešto na brzu ruku, površno, kako bilo

sklámfati -am (nj. Klamfe) nisko razg sklepati, sklepesiti, smandrljati, načiniti nešto na brzu ruku, loše, kako bilo: sklamfati članek

spálčiti -im (u̯č) sprtljati, skrpiti, zgurati na brzinu, bilo kako

ščínk m glas kako pjeva zeba

še pril.
1. kazuje da se nešto dodaje, nastavlja, ponavlja, još: še jutri, pa bo konec
još sutra, pa će biti kraj; še ti povej
kaži još ti; zdaj pa še to
a sada još ovo; si še tam
jesi li još tamo; še kaj pridi
dođi još; prihajali so še in še
dolazili su jednako, dolazili su i dolazili; daj mi še suknjo
daj mi još kaput; še in še je govoril
govorio je bez kraja; še in še je pil
pio je te pio, bez kraja
2. negirani prirok izuzima ili ograničuje, još: danes še ne
danes još ne; pri nas še ne
kod nas još ne; še malo ne
ni malo; še tega ne ve
ni to ne zna
3. podvlači pojedine dijelove rečenice: še sanjalo se mi ni o tem
o tome nisam ni sanjao; še ne pogleda me
pa me ni ne pogleda; še besede ni rekel
nije progovorio ni riječi
4. potvrđuje ili odbija s dopuštanjem protivnoga: kako se imaš? — še kar
kako si? koješta, još nekako
5. odlučno odbija: ali tako? — kaj še!
da li ovako? — ne, nikako
6. vsaka še tako mala podpora je dobrodošla svaka je pomoć dobrodošla, ma kako mala bila; če si še tako previden, nesreči ne uideš
koliko si god oprezan, nesreći nećeš umaći

zagré se stori, kakor se zagre učini kako dolikuje, kako valja