Franja

bâr, bȁr prisl. (t. bari, barym) vsaj: bar to da si uradio; da bar nešto čujem; kad kuća gori, bar da se čovjek ogrije, čovek ogreje

bȁrem, bârem prisl. vsaj: mogao si barem ovo ostaviti meni

dâjbar, dâjbudi prisl. zastar. vsaj: kaži bar a ne dajbar, dajbudi

èlbet, elbètenā prisl. (t. elbette, ar.)
1. seveda, vsekakor, gotovo: tu ćemo učiniti sevte, pa elbet budu batli Vučevčani
2. vsaj

màkar (gr. makári)
I. vez. čeprav, četudi: ja ne mogu to učiniti, pa makar se ubio; gladan pas laje, makar da su mu sve ovce na okupu
II. prisl. vsaj, najmanj: daj mi makar i najmanju stvar; starija je od mene makar deset godina
III. izraža poljubnost zaimka ali prislova: makar tko kdor koli; makar gdje kjer koli; makar što kar koli; makar kad kadar koli

dùhat -a -o vsaj malo živ: ako je taj čovjek još duhat

ìole, ȉole prisl. le malo, vsaj malo, količkaj: da ima iole pameti!; ako je iole moguće!

kȁko-tàkō prisl.
1. nekako: da se kako-tako izvučemo
2. vsaj malo, za silo: čekali su da se kako-tako oprave putevi

kàkav-tàkav kàkva-tàkva kàkvo-tàkvo kakršen koli, kakršen že, nekakšen, za silo: nadnica im uz nešto zemlje i stoke osigurava kakavtakav opstanak; Ličanin ima kakvu-takvu njivicu vsaj nekakšno njivico; stari ne mogu biti bez obličja kakvog-takvog pa naj bo takšno ali drugačno

rúka ž, daj. rúci, tož. rûku, mn. rȗke, rod. rùku
1. roka: gvozdena ruka = jaka ruka = čvrsta ruka; pružiti komu -u u pomoć; dići -u na koga; raditi nešto na svoju -u; pustiti komu slobodne -e; biti čija desna ruka; imati što pri ruci; biti srećne -e; biti čistih ruku; crtati slobodnom -om; voditi dijete za -u; držati konce u svojim rukama imeti niti v svojih rokah; imati koga u rukama; imati pune -e posla; ići komu na -e, na -u pomagati komu; dok bi -om o -u zelo hitro, kaj kmalu; uraditi nešto na brzu -u narediti nekaj v naglici, zelo hitro; polaziti, poći za -om posrečiti se, uspeti; imati prljave -e; primiti koga raširenih ruku sprejeti koga z odprtimi rokami; ruka ruku mije, a lice obadvije; molim, -u na srce; s -e mi je spotoma mi je, priročno mi je
2. vrsta: ima tu knjigu od svake -e
3. način: u neku -u ima pravo
4. u najmanju -u vsaj

srȅća ž sreča: porodična sreća, sreća u braku, u ljubavi, u igri, u kartama; ratna sreća; imati -u u čemu; raditi nešto na -u; na moju -u; ostati s kim u -i i nesreći; kolo -e se okreće; imati više -e nego pameti; sreća mu se smije; svaki je svoje -e kovač; kamo -e! ko bi vsaj!; on je -om još mlad na srečo je še mlad