Franja

vèsēlnīk m
1. ubožec, nesrečnik: od lijepog i bogataškog sina postao je bezazlen veselnik; a ja sam se, veselnik, toliko nadao u toga na prvi mah pitomog čovjeka; plaća veselnik i još se zahvaljuje
2. veseljak: bio je veselnik i dobričina

vȅselīk m gl. veselnik