-
táko m, zval. tâko ljubk. očka
-
tàko, tàkō, tȁko prisl. tako: ne treba tako da se radi; tako postupati s kim; on je tako dobar kao niko drugi; kako-tako nekako; takoreći = tako-rekavši tako rekoč; i tako dalje; tako je!; tako mu i treba! prav mu je!; tako te hoću! prav si rekel!
-
kȁko-tàkō prisl.
1. nekako: da se kako-tako izvučemo
2. vsaj malo, za silo: čekali su da se kako-tako oprave putevi
-
ionàko prisl. tako, tako ali tako: nama su ionako oduzeli sve osim života
-
natolìko prisl. toliko, tako: pojedini rodovi natoliko su se podigli da su u svojim županijama postali nezavisni gospodari
-
onákō prisl.
1. tako: ovo pitanje nije onako jednostavno
2. kar tako: to ti neće onako proći
3. ti si i onako bolestan ti si tako ali tako bolan
4. sad ovako, sad onako zdaj tako, zdaj drugače
-
ovàkō prisl. tako: ja sam ovo ovako slušao mnogo puta
-
ámen medm. (hebr.)
1. tako je, tako naj bo (katol.)
2. konec, končano je: doći na amen; to je sigurno kao amen u Očenašu, prim. amin
-
ámīn, ámin medm. (hebr.)
1. tako je, tako naj bo (pravosl.): to je njegov poslednji amin
2. konec, gl. amen
-
brȁvo medm. (it. bravo) bravo, tako je
-
bȕška ž nije on ni šuška ni buška ni on kar tako
-
čȁs prisl.
1. maločas ravnokar: on je bio maločas tu
2. čas prije, čas pre kar se da hitro, kmalu
3. čas ovako čas onako enkrat tako drugič drugače
-
čìtmati -ām dial. šivati v križnem šivu, tako da se obe poli ne stikata
-
dobòljeti dobòlī (ijek.), dobòleti dobòlī (ek.) tako zaboleti, da ni mogoče več prenašati: kad bulu doboljelo bješe, na čardaku otvorila vrata
-
dòneklē prisl.
1. nekaj časa: donekle smo zajedno putovali
2. nekako, tako nekako: donekle je to istina
-
ȅjvalā medm. (t. ejvallah, ar.)
1. na svidenje, zbogom
2. hvala!
3. tako je
4. sijajno, izvrstno, dobro, lepo, prav: ejvala ti, krčmarice Zako!
-
jávi prisl. zastar. prav tako: on stade javi kao ukopan
-
kojekàko prisl.
1. na različne načine, različno: hraniti se kojekako
2. težko, komaj: uspeti se kojekako uz stepenice
3. še kar, tako nekako: kod nas je kojekako
-
mjȅstav -a -o (ijek.), mȅstav -a -o (ek.)
1. različen, tu tako, tam drugače: ova je godina -a, nije svugdje jednako rodila
2. pegast
-
mukáta ž (t. mukataa, ar.) zgod.
1. cesarsko veleposestvo, sultanova zemlja
2. letna najemnina za tako zemljo