Franja

sȁmo
I. prisl. samo, le, zgolj: imam samo jednu želju; samo da te vidim; samo ovdje možemo da stanemo; nije samo on krivac nego i mnogi drugi
II. protivni veznik samo, vendar: došao je, samo je pitanje da li dobrovoljno

ne samo... nego i ne le ... temveč tudi: ne samo danas već i sutra

cȉglo prisl. samo, čisto, le; dobar stil ne mora biti plod ciglo jaka talenta; on se začudi kad vidje da je ciglo sam

čȉsto prisl.
1. čisto: glas mu zvuči čisto
2. čisto, povsem, popolnoma: čisto sam zaboravio; čisto nove gusle javorove
3. samó: čisto dva-tri od njih su znali da je Marko lažac

ȉstom prisl.
1. samo: došao sam istom da vidim; mudar je istom onaj koji znade biti i glup
2. šele, ravnokar, komaj: istom rođeno dijete; istom sada se saznalo; istom zora počela bijeljeti, beljeti

jèdīno prisl. samo, edino: svi su došli, jedino njega nema

jèdīno što vez. razen da, samo: sve je završeno, jedino što je još treba sitnice dodati, doraditi

lȉh prisl. (srvn. gelich) zastar. samo: lih radi toga; kuharica ga je jedno jutro dočekala sa, lih za njega, pečenom džigericom

lȉš prisl. dial. zastar. razen, samo: nikoga ne voli liš onoga koji može da mu pomogne

sáde (t. sade, perz.)
I. neskl. prid.
1. čist, pravi: sade-kava kava brez sladkorja
2. enostaven, preprost, brez okraskov: sade-platno
II. prisl. samo, zgolj: sade ostaše u ruci balčaci

sȁlt, sȁlte prisl. (t, salt) samo, le, zgolj: obe mlade ništa ne govore, salt govori vila najstarija

tȅk prisl.
1. komaj: imam tek da živim; tek što smo otišli, a oni se vratiše
2. šele: tek ću onda reći čim ti podeš odavde; vidio, video sam ga tek juče
3. samo: hoću tek da ga vidim

armàlist(a) m (madž. armalis) armalist, plemič brez zemlje, samo z grbom in plemiškimi pravicami

brànjevina ž
1. gozd, kjer sme sekati in pasti samo lastnik
2. svet, travnik, kjer je prepovedana paša
3. prepoved paše

bŕzonja m ekspr. hitrc, miš, samo v uganki: naš brzonja tuđu proju krade

bujàdara ž
1. nerodoviten svet, obrasel s plevelom
2. svet, kjer raste samo praprot

djèlimičār m (ijek.), dèlimičār m (ek.) kdor samo deloma daje (pri obvezni oddaji)

dok vez.
1. medtem ko: dok se otac muči, sin mu lakoumno troši pare
2. ko, samo da, kakor hitro: prepoznao sam ga dok je progovorio

jáda ž nesrečnica, ubožica, rabi se samo v zval.: o jâdo moja!; jado jadna, šta ti kome možeš!

jednogòdišnjāk m enoletnik, vojaški obveznik, ki je služil samo eno leto