Franja

rôd rȍda m, mest. u ròdu, mn. ròdovi
1. spol: imenice muškoga -a
2. rod: ona je otmenoga -a; vuk spada u rod pasa
3. vrsta, rod: rod oružja u vojsci
4. sorodstvo: mi smo rod po ocu, po krvi
5. sorodniki: žena mi je otišla u rod
6. sorta: rod voća, krompira, kukuruza
7. sad: to je rod naše zemlje; donijeti prvi rod
8. ljudski rod človeški rod; rode moj! dragi moj

ćȍk m (t. kok)
1. korenina
2. rod, prednik: od tebe ne ostalo traga, ćok ti se iskopao! da bi ostal brez potomcev!

kòljeno s (ijek.), kòleno s (ek.)
1. koleno: previti koljeno; podviti -a; moliti koga na -ima; klecaju mu -a; koljeno kod cijevi, kod cevi, čunka, rijeke, reke, mašine, biljke; srodstvo do trećega -a
2. rod, generacija: to se nasljeduje s -a na koljeno; današnje koljeno
3. členek: durbin na tri -a
4. preko -a prebiti, prelomiti v naglici kaj narediti; biti do -a komu biti prvi za kom; adamsko koljeno osmi otrok; rodak u devetom -u žlahta v devetem kolenu; biti komu uz koljeno uživati naklonjenost koga

kȑlja ž
1. panj, štor: on sede na jednu -u da napiše izveštaj
2. trs: medu Moravom i Timokom najviše se govori gidža, a rede čokot ili krlja
3. rod, poreklo: sve su vjere od boga, a krv ostaje stara, jedan jezik, jedna krlja, pa eto kako nijesmo braća?

lòza ž, tož. lȍzu, mn. lȍze lózā
1. trta: obrezivati -u; saditi, kalemiti -u; vinova loza vinska trta; divlja loza gl. vinjaga; američka loza ameriška trta
2. trta, rozga: loza graha, bršljana
3. bijela (bela) loza srobot, Clematis vitalba
4. rod, potomstvo: loza Nemanjića, Celjskih grofova, Trpimirovića; muška, ženska loza; sveta loza rodovina, ki ima od davnih časov po kakega duhovnika v sorodstvu
5. vijakov navoj

nȁraštāj m
1. naraščaj: naraštaj nam je važniji nego mi odrasli
2. rod: današnji naraštaj

òdžak m, òdžāk -áka m (t. odžak)
1. dimnik: u svakoj je kući crni odžak
2. ognjišče: iz -a vatru izvaditi
3. dom, rodna hiša: osta gazda u svome -u
4. rod, družina: majka će ti curu isprositi od -a od kog tebi drago
5. dvorec, dvor, imenitna hiša: u Bosni se u tursko doba dvorac, bogatiji stambeni objekt feudalaca zove odžak
6. združenje, ceh: tabački odžak usnjarski ceh

pâs pâsa m, mest. o pásu, mn. pásovi in pȁsovi
1. pas, jermen ali kos blaga, s katerim se prepasujemo: vojnik je o pas okačio dvije bombe vojak si je ob pas obesil dve bombi; ogrlice, pasovi, grivne, podvezice, sve je to od starine bilo smatrano kao ukras; bolji je dobar glas nego zlatan pas; zadjenuti koga za pas prelisičiti koga
2. pas, pojas: djevojka tanka -a, u -u; haljina joj dobro pada u -u; obuhvatio je oko -a
3. rod: pasovi će pričati o tome
4. prekinuti pas razporočiti se

podrijètlo s (ijek.) rod, izvor: on je -om iz Bosne; potvrda o -u robe potrdilo o izvoru blaga; gl. tudi porijeklo, poreklo

pȍjās m, mest. u pojásu, mn. pȍjasovi in pȍjasevi
1. pas: vojnički pojas; djevojka tanka u -u; hladni pojas naše zemlje; vegetacioni, biljni pojas; pojas za spasavanje reševalni pas; nositi dijete pod -om nositi otroka pod srcem
2. rod, pokolenje, naraščaj: naš mladi pojas
3. zool. jermenovka, Regalecus glesne

pokoljénje s (ijek.), pokolénje s (ek.) pokolenje, rod, generacija

rȕšpav -a -o trd, suh, pust, rod

sôj sȍja m (t. soj)
1. rasa
2. pasma
3. rod: ljudski soj; on je hajdučkoga -a
4. ekspr. kov: čovjek staroga -a

stȅžēr m rod, pleme: (v izrazu) iskopao mu se stežer naj se zatre ta rod, to pleme; djevojkama se dade dijel od pokretnog imanja, a nepokretno ostaje stežeru

vrijèža ž (ijek.), vréža ž (ek.)
1. plazeče se steblo: tikve se sade oko plotova da bi im vriježa išla u visinu
2. rod, rodbinska veja: vriježa iste zadruge zakorijeni se na drugom kraju

vŕsta ž
1. vrsta: čovjek osobite -e; biljne i životinjske -e; vo je vrsta preživara; roba najbolje -e; vojnici stoje u dvije, u dve -e; među višim biljkama i životinjama -u sačinjavaju organizmi koji se međusobno pare i stvaraju plodne potomke
2. rod, generacija: on je jedan od tvoje -e
3. družbena plast: široke -e shvatile su tu težnju kao oslobođenje od rimskoga gospodstva
4. sorta: voće dobre -e
5. vrsta, kategorija: -e riječi lingv. besedne vrste; glagolske -e

áhavac -āvca m v času ilirizma pristaš zagrebške jezikoslovne šole, ki je v rod. mn. na koncu pisala -h: rukah

odròditi se òdrodīm se slabš. odpasti, zatajiti svoj rod, narod, potujčiti se

zȁpt m (t. zapt, ar.) spoštovanje, upoštevanje veljavnega reda, veljavne discipline, strog rod, stroga disciplina

te vez.
1. ter, in: ja mu pričam te pričam, a on ništa; oko vatrice posjedali ukućani te razgovaraju; raspre sjeme posijaše grko te s njim pleme srpsko otrovaše seme razprtij so posejali grenko in z njim zastrupili srbski rod
2. da: šta ti je te se tako ludo smiješ, smeješ?; šta ti je, more, te ćutiš? hej, kaj ti je, da molčiš?; on nagna sina te se oženi
3. pa: i još jedared, ne dam te ne dam
4. ki: naši su stari mnogo prevodili psalme, a osobito one te se zovu pokorni
5. pa še: da li je pismen? Pismen, te kako; ima li kakve razlike izmedu Slovena i Germana? - Ima, i te kakve!; da li se to isplati? - Isplati, i te kako!; to ti se i te kako isplati