Franja

doklòpiti dòklopīm dodati, reči: idem, doklopi Joža i izađe

doslútiti dòslūtīm
1. v slutnji napovedati: igraju se djeca rata, pa ga i doslute
2. zaslutiti, reči: ishlapio miris, iščeznuo okus, po kojima bismo mogli doslutiti šta je on
3. dati slutiti: pecka ga vragoželja da im dosluti kako im kod njega ne pali laž
4. nagoditi se: ne, serdare, još nije pokolja, ema bi se mogao doslutiti

izbáciti ìzbācīm, vel. izbáci
I.
1. vreči iz, ven: izbaciti iz sebe; voda je izbacila ovaj panj voda je vrgla na suho ta štor; izbaciti koga iz sobe
2. izmetati: izbaciti zemlju iz rova
3. ekspr. izključiti: izbaciti rdava učenika iz škole, prekršitelja iz igre
4. pognati: izbaciti lišće, pupoljke
5. izpostaviti, postaviti daleč naprej: izbaciti patrole daleko u šumi
6. ustreliti: izbaciti pušku
7. obroditi: koliko može njiva da izbaci u rodnoj godini
8. napeti: izbaciti prsa a uvući trbuh
9. vreči na površje: revolucija je izbacila nova načela
10. odstraniti, izločiti: Vuk je izbacio iz azbuke nepotrebna slova; ako se kobila ni docnije ne pokaže dobra majka, onda je treba izbaciti iz priploda
11. iznesti, povreči: posle četiri meseca, od prilike posle parenja, ženka izbaci izvestan broj jaja; kobila čim oseti da će početi ždrebljenje legne i učesta napone da izbaci ždrebe
12. ekspr. reči, izustiti, ziniti: konačno je izbacio svoju misao obraćajući se sinu
13. postaviti: glavnina je na maršu izbacila četu kao svoje osiguranje; Nemačka je zbog ruske neutralnosti mogla da izbaci sve svoje sile na francuski front
14. postaviti naprej, stopiti naprej: izbaciti nogu, lijevu, desnu
15. z delom doseči določen učinek: rudari su dali obavezu da će dnevno izbaciti dvjesta tona ugljena
16. dovolj obroditi: rijetke su porodice kojima žetva izbaci za čitavu godinu, većinom moraju kupovati žito nekoliko mjeseci prije nove žetve
17. izbaciti iz kolosijeka iztiriti
II. izbaciti se
1. prestaviti se (z nižjega na višje mesto): odred se iz sela izbaci na okolna brda
2. naglo se premakniti naprej: stotinu nogu se izbacilo, potkovani su potplati zatutnjili; izbaciti koga iz sedla vreči koga iz sedla; izbaciti što iz glave: ova upadica izbacila je govornika iz koncepta; izbaciti iz stroja onesposobiti

izdivániti izdìvānīm
I. reči, povedati: mi smo izdivanili svoje, sad je na vama red; ćuti, ženo, sada me se mani, sutra mi izdivani
II. izdivaniti se povedati vse: djevojka se izdivanila, nema više šta reći

kázati kâžēm, vel. káži, aor. kázah káza
I.
1. govoriti, praviti, reči: kazati što za koga, slobodno svoje mišljenje, komu što u lice, u brk; što kažeš na ovo?, što hoćete time kazati?, neka mi se dopusti kazati; kazati što po duši, po pravdi, po istini povedati kaj iz srca, po pravici, po resnici; rekla-kazala babje čenče
2. imenovati: kaži junaka kog ne čeka raka
3. prerokovati: knjige kažu muke svakojake
4. zatožiti: čekaj dok te kažem ocu
5. kažu da je mrtav baje je mrtev; pravijo, da je mrtev
II. kazati se
1. reči se, praviti se: to se samo po sebi kaže
2. odkriti se, razodeti se: zašto nam se nisi ranije kazao

pòvjediti -īm (ijek.) povedati, reči: možeš li se domisliti, povjedi mi!

pretpòstaviti -īm
1. narediti, postaviti na čelo: pretpostavljena vlast
2. postaviti, reči, vzeti, suponirati: pretpostavimo da je stvar tako
3. dati prednost: pretpostaviti što čemu

rèći rȅčēm, rèčēm, rȅknēm, rèci, rèkoh rèče, rȅkao rèkla
1. reči, povedati: reći komu istinu u oči; reći što za koga, o kom; tu se nema šta reći; mnogo govoriti i malo reći; da reknem još jednu riječ; što si rekao nećeš poreći
2. pomeniti: šta će to reći; to će reći to se pravi; kao što rekao kot se je izrazil; tako reći tako rekoč

snòhvatice ž mn. sanje, sanjarije, reči, ki se v sanjah prikazujejo

štȕcnuti -nēm
1. kolcniti: čuo sam kako je čovjek štucnuo od smijeha; njemu se štucnulo
2. ekspr. ziniti, reči: tamo možeš sve da govoriš, a ovdje ne smiješ ni štucnuti

učìniti ùčinīm
I.
1. storiti, narediti: učiniti svoju dužnost, komu što na volju, komu uslugu; tko te je učinio starješinom
2. izkazati: učiniti komu počast
3. ustrojiti: učiniti kožu
4. reči: riječ ne učini ni besedice rekel; iskapi čašicu, namršti se malo i učini
5. učiniti duši mjesta narediti dobro delo; učiniti volju, po volji komu ubogati koga; učiniti očima na koga dati komu znamenje, pomigniti komu; učiniti od sebe (sebi) štogod izvršiti samomor; učiniti koga sretnem gl. usrećiti koga
II. učiniti se
1. narediti se: učiniti se bolesnim
2. zazdeti se: učini mi se da si ti stariji; taj mi se prijedlog učini dobar
3. učiniti se ašik zaljubiti se

vèljeti vèlīm vèlīš oni vèlē, impf. vèljāh vèljāše; veléći in vèlēći (ijek.), vèleti vèlīm (ek.) dejati, reči: ja vam velim ozbiljno

zakázati zàkāžēm
1. reči: zakaži ljudima da ću doći
2. napovedati: zakazati sjednicu odbora, komu sastanak; zakazana sjednica
3. dati ime: krstiše ga i lepo mu ime zakazaše, lepo ime Nahod Simeon
4. odpovedati, ne sprožiti: puška mu je zakazala

dàhnuti dȁhnēm
1. dihniti, zadihati: dahnuti hladan zrak; slobodno dahnuti
2. oddahniti si: čekaj da dahnem
3. dihniti, tiho reči: ona dahne: "Dobro veče! "
4. zapihati, zaveti: dahnuo je vjetar, vetar od mora
5. zasopsti: čisteći čizme dahnuo je na kožu
6. puhniti: iz mehane dahnu smrdljiva para

dòlāp -ápa m, dòlap m (t. dolap)
1. leseno kolo za črpanje vode pri namakalni napravi: velika količina vode vadi se dolapima, koje okreće stočna snaga
2. dial. vrsta mlinskega kolesa
3. dial. priprava za dviganje bremen
4. v haremih in ženskih samostanih vrtljiva omarica v steni med dvema prostoroma za pošiljanje raznih reči, na primer hrane, v drug prostor, da oseba, ki pošilja, ostane skrita
5. kavni pražilnik

dróbež m drobiž, drobež, nepomembne reči, nepomembni ljudje: poslije asova i aristokracije slijedi neobični drobež i sitnež

đȍrnuti -nēm
I.
1. udariti, usekati: đornuti koga po glavi
2. reči grdo besedo, užaliti
3. požreti, pogoltniti: đornuo je kilo smočanog kačamaka
II. đornuti se
1. nasekati se ga, napiti se: kad bi se đornuo, pretio je svima
2. spričkati se: najzad se malo đornuše
3. popraviti se: bio je bolestan, sad mu je bolje, đornuo se malo

iscijèditi ìscijedīm (ijek.), iscéditi ìscēdīm (ek.)
I.
1. izcediti, precediti: iscijediti sir, med
2. iztisniti, izžeti: iscijediti sok iz limuna
3. izmozgati: iscijediti koga
4. počasi, narejeno kaj reči: iscijediti rečenicu, dvije kroz zube
II. iscijediti se izcediti se

istr̀čati -īm
1. pribežati, priteči: on je iz svoje kolibe istrčao pred nas
2. pustiti, da se izdirja: istrčati konja
3. prihiteti: ona istrči na kapiju
4. naglo vprašati, naglo reči: dok ja govorim, istrča neko s pitanjem; tada istrča njegova žena

išapùtati išàpućēm šepniti, šepetaje reči: pred kućom mi je nešto išaputao