Franja

pȍglēd m, mest. u poglédu
1. pogled: oboriti pogled zemlji povesiti oči; biti na -u biti na očeh, biti viden; gutati nešto -om požirati kaj z očmi; mjeriti, vagati koga -om meriti koga z očmi; to je jasno na prvi pogled; pogled na svijet, na svet, u budućnost; upiljiti, uprijeti, upreti pogled u koga, u što
2. razgled: odatle je lijep pogled na sve strane
3. dogled: doći gradu na pogled
4. pogled, nazor: ja se ne slažem s tvojim -ima na ovo pitanje
5. ozir: u ovom -u, u svakom -u

nȁ poglēd prisl. na pogled

àspekt m (lat. aspectus)
1. aspekt, vid: glagolski aspekt
2. videz, podoba, pogled: različiti -i društvenog života
3. aspekt, vidik: rasprava otvara nove -e na problem

glêd m
1. gledanje
2. pogled: presuditi na gled
3. tele raste na gled vidno

ȉzglēd m
1. pogled: nije loš na izgled; po -u sudeći
2. zunanja podoba: imati strog izgled; žena blagog -a; to ima sada sasvim drugi izgled
3. poza: cezarski izgled
4. razgled, pogled: s ovog brda ima divan izgled na sve strane
5. imati -a za neko namještenje imeti upanje za namestitev
6. imate zdrav izgled kaže, da ste zdravi
7. zgled: veliki su ljudi najbolji izgled
8. u -u je da ... kaže, da bo ...

ȍsvr̄t m pogled, ozir: osvrt u prošlost; napisaću kratak osvrt na vašu kritiku

sèhir m (t. sejir, ar.)
1. gledanje
2. zabava, razvedrilo
3. pogled
4. čudež

vȋd m, mest. u vídu, mn. vídovi
1. vid: čulo -a, imati dobar, slab vid
2. pogled: uperiti vid u koga
3. svetlo: večerati za -a
4. oči, pogled: imati što u -u; izgubiti što iz -a; ne puštati koga iz -a
5. podoba, oblika: sveti duh u -u goluba; u -u razgovora
6. pretveza, videz: učiniti što pod -om dobročinstva
7. vrsta, način: u atletici su razni -ovi trčanja; četiri -a računanja
8. lingv. vid, aspekt: svršeni, nesvršeni glagolski vid
9. lingv. oblika: određeni, neodređeni pridjevski, pridevski vid
10. vidilo, organ vida

vìdīk -íka m
1. obzorje: imati uzak vidik
2. pogled, razgled: odatle imamo krasan vidik
3. dogled: na -u su veliki događaji; držati što na -u; izgubiti što s -a; biti svima na -u biti vsem na očeh
4. svetlo: izići na vidik

cáka ž žarg. težko opazno dejstvo, navadno duhovito, na pogled malo pomembno, v resnici pa značilno v danih okoliščinah: otkriti komu bar jednu -u

nȁ izglēd, na ȉzglēd prisl. na pogled, za oči: to je na izgled dobro

nanìšaniti -īm
1. pomeriti: nanišaniti puškom
2. ekspr. obrniti pogled: nanišanio je pogled na onu plavušu

nȁoči prisl. na videz, na pogled: sve je naoči dobro, a u stvari je slabo

nȁoko prisl. na pogled, na videz: biti naoko ravnodušan

retrospektíva ž (lat.) retrospektiva, pogled nazaj

strémiti strêmīm (rus.)
1. težiti za čim, prizadevati si za kaj, gnati se za kaj: u fabrikama je krčila sebi put radnička klasa koja je stremila ka demokratizaciji svih oblasti života
2. hiteti: ona korača prva, stremi naprijed
3. hrepeneče upirati pogled(e): kako nam pogledi preko mora streme, kako naša usta sad od sreće neme
4. pripravljati se za napad, naskok: i kao tigar što na lava stremi, zadršće

vedúta ž (it. vedutta) razgled, pogled na kraj, na mesto, na pokrajino

povúći povúčēm, povúci, povúkoh pȍvūče, pòvūkao povúkla
I.
1. potegniti: povući kola; povući jedan dim iz cigarete; povući koga za sobom, koga u bezdan; povući kočnicu potegniti zavoro; povući vodu u klozetu; povući novčanice iz opticaja; povući kraći kraj potegniti krajši konec, biti na slabšem; povući nogu začeti, dati pobudo, pokreniti, potegniti koga za seboj; povući posmrtno zvono naznaniti smrt koga
2. preklicati: povući naredenje preklicati ukaz; povući molbu, prijedlog, predlog, optužbu, naredbu
3. ekspr. potegniti: povući koga za nos
4. ekspr. potegniti, napiti se: on je dobro povukao
5. povući jarak izkopati jarek; povući zaključak skleniti; povući okidač, oroz sprožiti; povući pogled, oči umakniti pogled, oči; povući rogove popustiti; povući koga za jezik potegniti koga za jezik, izzvati koga k besedi; to će povući dalekosežne posljedice to bo imelo daljnosežne posledice; povući koga pred sud pritirati koga na sodišče, pred sodnika
II. povući se
1. potegniti se
2. umakniti se: vojska se povukla; povući se iz javnog života; ona se na neko vrijeme povukla na selo; sasvim se povukao od svijeta čisto se je zaprl vase

zàbaviti -īm
I.
1. pozabavati: zabaviti koga čime; trudio se pjesmom da zabavi ljude
2. zadržati: zabavi me on te ne dođoh odmah
3. pritegniti: najzad je posao tako zabavi da je prestala i da misli o tome
4. pripomniti, izreči grajo, najti napako: predajem ovaj rječnik publici, i korisnici neka mi ne zabave previše; to sam čuo, i sad nemojte mi zabaviti
5. zabaviti oko, pogled na čemu zadržati oči, pogled na čem
II. zabaviti se
1. pozabavati se
2. zadržati se
3. ukvarjati se: oni su se ponovo zabavili poznatim pitanjem