Franja

govòrnīk m, gòvōrnīk m govornik

bèsjednīk m (ijek.), bèsednīk m (ek.) govornik: poznati grčki besjednik Demosten

òrātor m (lat. orator) orator, govornik

rȇtor m (gr. rhetor) retor, govornik, učitelj govorništva

vìtija m (csl.) zastar. govornik, besednik: sad mi dođi, o vitijo, slušaj i gledaj i opiši, ako možeš, ondanje grozno pozorije naroda srpskoga

govòrdžija m slabš. govorec, gostobeseden govornik: -e su slabi radnici

nadrigòvornīk m slabš. nekakšen govornik, lažni govornik, govorun

nazòvigovōrnīk m namišljeni govornik

prȅdgovōrnīk m predgovornik, predhodni govornik

održávānje s prirejanje: održavanje konferencije odlaže se za kasnije konferenca bo pozneje; održavanje govorâ stajalo je govornika mnogo truda govornik se je s pisanjem govorov veliko trudil: za vrijeme -a zbora v času ko je bilo zborovanje