Franja

ćélo m ljubk. plešec, plešeglavec

čȁk prisl. (t. čak)
1. celo: mi mu nismo to samo odobrili, mi smo ga čak i pohvalili
2. prav: čak do vrha; čak iz inostranstva

dàpače prisl. nasprotno, celo: ne samo što je za pismo znao, on je dapače i sam pisao

dȍri prisl. dial.
1. celo: dori ni zapisi nisu više od popova traženi
2. dori do prav do: uzidaše je dori do pojasa; čekaj, dušo, dori do jeseni

ȍbličkē prisl., dial. celo, brez žvečenja: meso je gutao vuk obličke, bez žvakanja

pȁče prisl. nasprotno, celo: papa ga ne pokara, pače ga pohvali

štàviše, štavȉše prisl. nasprotno, celo: on nije dao svoj prilog, štaviše, on je odbio da ga da i ubuduće; štaviše, ljudi su se čudili kako je mogla onako nevaljala mati odnegovati ovo čestito dijete

cjèlīš -íša m (ijek.), cèlīš -íša m (ek.) celota, nekaj, kar je celo

kòkōška ž
1. kokoš, kura
2. ekspr. neumna kura, ženska
3. podolgovat klobčič: smotati vunu u -u
4. celo orehovo jedrce
5. bot. rjava gnezdovnica, Neottia nidus avis
6. mn. kokoške zool. kure, Galliformes

lopàtāš -áša m
1. zool. evropski damjak, Dama dama
2. zool. navadna ali bela žličarka, Platalea leucorodia
3. zasmehljivo katoličan, ki se križa s celo dlanjo

cjeloplàtnenī -ā -ō (ijek.), celoplàtnenī -ā -ō (ek.): cjeloplatneni uvez vezava v celo platno

duž predl. z rod.
1. vzdolž: Mačva se prostire duž Drine
2. proti: oni krenuše duž sela
3. po: sinovi služahu duž cijele, cele sofre rakiju
4. prijatelji se ne vide duž cijele, cele godine se ne vidijo celo leto

pòmrčiti -ím potemniti, narediti temno, mračno: na sebi je svilu pomrčila; sve sam pismo pomrčio zapacal sem celo pismo