Franja

bȉti bȉjem, oni bȉjū vel. bîj, bȉjāh -āše, bȉo bȉla, bìjen bijèna
I.
1. biti, tolči: biti koga štapom, palicom; srce bije u grudima
2. brcati: konj bije nogama
3. obstreljevati: aga naperio topove na bedeme i bije ih sa svih strana
4. pobijati: on nas bije citatima iz latinskih pisaca
5. nesti: ova puška daleko bije
6. sikati, švigati: vatra bije iz kuće
7. kipeti: mladost bije iz njega
8. biti: ura bije
9. bobnati, igrati: biti u doboš, u harfu
10. pobijati: grad bije vinograde
11. zadeti: bio je junak mimo ljude, a nije ga bila ni puška ni sablja
12. klati: daću ti slanine kad budem bio svinje
13. treti: biti lan, konoplju
14. bije ga baksuz ima smolo, zasleduje ga nesreča; bije ga maler spremlja ga nesreča; bije ga glas o njem se slabo govori; to mi bije u oči to me bode v oči; biti žicu žarg. poskušati kaj doseči z laskanjem, prilizovanjem; biti koga kao vola u kupusu neusmiljeno koga pretepati
II. biti se
1. bojevati se: biju se dobro, ali pucaju zlo
2. tolči se, trkati se: biti se u grudi
3. pretepati se: nemoj se biti s drugom djecom
4. drstiti se: od maja do avgusta šaran se bije

bȉti bȕdēm in jèsam, sam, oni bȕdū i jèsu, su, vel. bȕdi, bȉjāh -āše, bȅjāh -āše, bȉh bȋ, bȉo bíla, bȕdūći
1. biti: ne zna se šta će biti od njega; srećan bio!; bit će, biće kiše deževalo bo; on ne bude lijen i skoči na mene on ne bodi len skoči name; on nije znao kako se to zove; juče si bila u gradu, je li? jesi li rado u školi - Jest, rado sam u školi; kad budeš gotov sa zadatkom, dođi k meni u sobu; noćas nisam dobro spavao; preko ljeta bijahu često veliki pljuskovi
2. biti, eksistirati: mnoge stvari jesu i bivaju, ma da mi o njima ništa ne znamo
3. dogajati se: šta bi dolje, čovječe?
4. biti podoben: nešto je na tebe, a nešto ima od mame
5. postati: od šugava praseta zdravo svinjče bude
6. tikati se: što je do mene, ja sam uvijek spreman da pomognem
7. napovedovati, slutiti: ako se krušac soli znoji, opet je to na kišu
8. bilo kako bilo v vsakem primeru; bilo pa prošlo to je bilo, pa sedaj ni več, pa je sedaj končano; biti komu trn u oku biti komu trn v peti; biti s kim na dobroj nozi biti si s kom dober, biti si s kom v komolce; biti s kim na rđavoj nozi grdo se s kom gledati; biti naodmet biti odveč; neka bude tvoja volja zgodi se tvoja volja; biti načistu biti si na jasnem; biti u svakoj čorbi mirođija povsod vtikati svoj nos; još je on bio u riječi, kad se otvore vrata ravno je on govoril, ko so se odprla vrata

besposličáriti -ìčārīm, bèsposličiti -īm biti, živeti brez dela, postopati brez dela

bìtisati -išēm biti, živeti, eksistirati: mi ćemo prestati bitisati individualno; ja ne mogu bitisati bez nje; u krševima crnogorskim bitiše, udaljen od tekovina kulture

bȉtkovati -ujēm redko eksistirati, obstajati, biti: po Platonu ideje bitkuju u vječnom miru

bívati bȋvām
1. bivati, prebivati: ali to valjda jer u drvenu dvorcu bivate
2. večkrat, trajno biti: Daničić je bivao prijek i nemilosrdan u svojim kritikama
3. dogajati se: zgledaju se bake što s momcima biva
4. eksistirati, obstajati, biti: te se stvari ne diskutuju, one jesu i bivaju
5. nastajati, postajati: bivalo je tamnije, a mir nad vodama bijaše dublji; od djece ljudi bivaju
6. pomožni glagol za tvorbo trpnika: koji zlo rade, bivaju osuđeni
7. prihajati, biti posledica: otud biva da se nitko ne javlja dobrovoljno

bivstvòvati bìvstvujēm bivati, biti, eksistirati, živeti: u 11. i 12. vijeku su bivstvovali zapadni spomenici glagoljskoga pismenstva; bivstvovati i trpjeti dvije su riječi za jedan pojam

brȅcati -ā
I.
1. zveneti, doneti: srebrno je zvonce brecalo
2. zvoniti: telefonsko zvonce breca
3. biti plat zvona
4. biti, utripati, kljuvati: nešto mu breca u temenu i sljepoočicama; život bujno breca
II. brecati se
1. zadirati se: brecati se na koga
2. plašiti se: dijete se u snu breca

cȍpkati -ām dial. rahlo udarjati, biti, tolči: kaput mi je sprijeda istegnut, njegovi me peševi copkaju po krakovima

čȕkati -ām
I.
1. tolči, biti: čukati u glavu
2. zabijati z batom
3. trkati, pritrkavati: je li zvonilo za liturgiju? Čukalo je
II. čukati se trkati: čukati se čašama

dèrati dȅrēm, vel. dèri -ite, impf. dȅrāh -āše, dèrao dȅrāla, dȅrān -a
I.
1. dreti, iz kože devati: derati konja; dobroga je pastira posao ovce strići, a ne derati; stric je običavao derati ubijene zečeve
2. lupiti, guliti: ne deri kore da ne bude gore
3. trgati: derati cipele; derati hlače na školskim klupama
4. tolči, biti: viče na volove r dere batinom kud stigne
5. dreti: voda dere cestom
6. odirati: derati kožu s tuđih leđa, mušterije
II. derati se
1. trgati se: samo se jedra deru lupajući usled debela mora
2. dreti se: dere se kao da ga paraju
3. mučiti se, trpeti: derao se u carskoj službi dvanaest godina

dohòditi dòhodīm
1. prihajati: k meni mnogi dohode; što ti dohodi na pamet, čovječe!
2. izvirati, biti: svaki kašalj ne dohodi od zime; uzmi svijet kakav dohodi

dòhvaćati -ām, dòhvatati -ām
I.
1. jemati, prije mati: sve što se djetetu daje da dohvata treba da se bira
2. segati po, za: ona dohvata, dohvaća kuke i motike
3. zajemati: dohvaćati vode
4. dosegati, segati: haljina dohvaća, dohvata do vrata obleka sega do vratu
5. grabiti: dohvaćati kandžama
6. dotikati se: sjenka je, sve više rasla, izgledalo je da dohvata, dohvaća nebo
7. sekati, biti, tolči: dohvaćati sabljom, topovima
8. dražiti, nagajati: dohvaćati koga zbog kukavičluka
II. dohvaćati se
1. spoprijemati se: junački se dohvaćati s neprijateljima
2. oprijemati se: vojnici se za bedem rukama dohvataju, dohvaćaju
3. dotikati se: rakija kroz vodu ide, vode se ne dohvata, dohvaća
4. zadevati: to se ne dohvata, dohvaća tvoga srca

dòlaziti -īm
1. prihajati: dolaziti poslom u grad; vlak, voz dolazi na stanicu; dolazi mi želja za jelom
2. postajati: zdravlje mi dolazi slabije
3. pripadati: tebi dolazi prema računu još hiljadu dinara
4. veljati: to dolazi na tisuću dinara
5. naraščati: voda dolazi
6. izvirati, prihajati: dolaziti iz otmjene, otmene kuće
7. biti: on mi dolazi brat od strica on je moj bratranec po očetu

dumbàrati -ām
1. grmeti: topovi dumbaraju u daljini
2. razbijati, biti, utripati: srce mu dumbara kao malj

hòditi hȍdīm, hȍđah -āše
1. hoditi: u kući se hodilo po prstima
2. ekspr. biti: to ne može više tako hoditi
3. zastar. hoditi, odhajati; ti si, bego, u Vlaško hodio
4. hodite, djeco, za mnom pojdite, otroci, za menoj; hodi sa mnom gospođi pojdi z mano h gospe; kad je bog po zemlji hodio v dobrih starih časih

hr̀dati hȑdām dial.
1. biti, tolči
2. glodati: stoka je hrdala stabla

ìći ìdēm, oni ìdū, vel. ìdi, aor. ìdoh ìde ìdoše, impf. ȉdāh ȉdaše, del. ìšao ìšla
1. iti: ići pješke, peške; sada idemo kući; kada idete u grad?; skoro će ići vlak, voz; sat ide polagano; poslovi idu slabo; to ide na tvoj trošak; to joj ne ide u glavu; ići u nekoj stvari suviše daleko; ići čijim stopama, čijim tragom iti po stopinjah nekoga; ići s duhom vremena; ići u korak s modom; ići kome uz nos kljubovati komu; ići kome na živce; ići od sebe iti na stran; ići trbuhom za kruhom; idi mi s očiju! izgubi se mi spred oči!; to mi ne ide iz glave; ide mu karta ima srečo v igri, pri kartanju; ide joj san na oči drema se ji; ići dokraja gnati zadevo do konca; ići za svojim očima, za svojom glavom samostojno se odločati; to mu je išlo za rukom to se mu je posrečilo; ići kome na lijepak iti komu na limanice; to mu ne ide od ruke to mu ne gre od rok; ići na tanak led lotevati se negotove stvari; ići svojim putem brigati se za svoje zadeve; ta idi, molim te! beži no, beži!; što ne ide, ne ide kar ne gre, ne gre
2. potovati, peljati se: ići vozom, vlakom na more; ići parobrodom, avionom
3. iti, padati: čitav dan ide kiša
4. prihajati, približevati se: već ide proljeće, proleće
5. vreti na dan: suze joj idu na oči
6. prodajati se: ova roba dobro ide (na pijaci)
7. prizadevati si: on ide za tim da se okoristi situacijom
8. voditi: ova ulica ide kroz čitavu varoš
9. biti: odmah iza mosta, iza kuće ide željeznička pruga
10. hoditi, družiti se: kaži s kim ideš i ja ću ti kazati ko si
11. tikati se: ove riječi tebe idu
12. iti, biti: koliko puta ide pet u deset?
13. nanašati se: na težak zločin ide težak zakon
14. iti, pripadati: sve ćeš dobiti što te ide
15. spadati: Mažuranić ide u red najvećih pjesnika naših
16. dogajati se: sve to ide i dan-danas
17. idi u peršun! pojdi k vragu!; idi u bestragiju! izgini, da ne slišim več o tebi!

ìmati īmam imádēm, imámo imádēmo, ìmajū imádū, vel. ìmāj -te, impf. ìmāh ìmađāh imàđāh ìmadijāh imàdijāh, ìmāše ìmađāše ìmadijāše; ìmao ìmala
I.
1. imeti: nije imao onde ni stope svoje zemlje; imaš li čime da platiš; djeca nemaju od čega da žive; imati više sreće nego pameti; imati volju, ugled, iskustvo, zadatak, sastanak; imati para kao pljeve, kao dubreta; imati čiju kćer za ženu
2. utegniti: imati kad; ja nemam kad da ti pišem
3. morati: tu ima da se radi tu se mora delati
4. biti: uzimajte dok ima jemljite, dokler kaj je; ima li vode? ali je kaj vode, imate kaj vode?
5. imati vremena utegniti; ima vremena ne mudi se
6. ima tome pet dana od tega je minilo pet dni
7. što ima to da znači? kaj naj to pomeni?
8. imati koga rado imeti koga rad; nema od toga ništa iz tega ne bo nič; imati pravo imeti prav; zato se je Karađorđe ovako i čuvao, i imao je pravo da se čuva; imati krivo ne imeti prav, misliti narobe; i nisu imali krivo oni koji su tražili da odmah započne borba protiv okupatora; ne imati kud ni (drugega) izhoda; i Miloš je na to pristao, nije imao kud
II. imati se
1. imeti se: on se ima dobro sa svojim prijateljima
2. biti v razmerju: tri prema pet ima se kao devet prema petnaest

iskucávati iskùcavam
1. iztrkavati, izbijati
2. biti, odbijati: satovi u sobama iskucavaju ponoć
3. iztrkavati: kad pčele neće da se roje na vrijeme, onda ih valja iskucavati