Franja

bȁliti -īm
1. smrkati
2. ecmeriti se, smrkati
3. gobezdati, čenčati

bavr̀ljati -ām
1. ekspr. kolovratiti: kad ko pijan hoda, reče se da bavrlja; bavrlja kao pijana muha, kao metiljava ovca
2. postopati, potikati se, klatiti se: pitala ga žena gdje je bavrljao čitav dan
3. ekspr. čenčati, vezati otrobe

benétati bènēćēm ekspr. gobezdati, čvekati, čenčati

bunàrati -ām ekspr. čenčati, česnati, kvasiti: on je lud, bunara koješta

bunáviti bùnāvīm ekspr. čenčati, česnati, kvasiti: ne bunavi kad ne znaš

bùncati -ām
1. blesti: buncati kroz vrućicu; buncati o djevojci
2. ekspr. čenčati, česnati, kvasiti: ta idi, šta buncaš koješta

ćakùlati -ām dial. blebetati, čenčati: žene su ćakulale na pijaci

dròbiti -īm
I.
1. drobiti: drobiti kolače u bijelu kavu, u belu kafu; drobiti teškim čekićem kamen; vojska drobi sve pred sobom; drobiti misao
2. čenčati, drobiti: pričaj što ozbiljno, a nemoj drobiti
3. lomiti, slabo govoriti tuji jezik: ona drobi malko slovenski
4. tiktakati: satovi tuckaju i drobe
5. drobiti kao jare na lupatak hitro in nerazunzljivo govoriti; drobiti ćoravoj kvočki delati nekaj nesmiselnega
II. drobiti se drobiti se; drobljeni ili sitni koks

klapr̀njati -ām ekspr. čenčati: blebeće i klepeće, klaprnja i trabunja; govorušnost, kako se govori, klaprnja i trabunja, šurkuje i mudruje, neznalović smatra za jedincat, za sav narodni jezik

lúpati lûpām
1. tolči, razbijati, ropotati: lupati koga šakom; lupati nogama; lupati na vrata; srce jako lupa; lupati tanjirima; lupati glavom o zid, šakom o sto tolči z glavo ob zid, s pestjo ob mizo
2. razbijati si: lupati glavu brigama
3. ekspr. gobezdati, čenčati: šta lupaš koješta
4. ekspr. vpiti: nemoj više lupati, čuli smo već sve
5. neenakomerno udarjati: točak, kaiš lupa

naklápati nàklāpām ekspr. klepetati, čenčati: dokon narod o tome priča i naklapa koješta; naklapa kao baba u groznici

preklápati prèklāpām
1. preklapljati
2. čenčati, pleteničiti

sanàtati -ām čenčati, fabulirati, tvesti, prazne razdirati

teljùzgati -ām pog. gobezdati, čenčati

tèpsti tèpēm, oni tèpū, tèpi, tèpao tèpla tèpen
I.
1. tepsti: tepsti koga štapom; djevojke se ne smiju tepsti; tepsti koga šibom šibati; tepsti koga bičem bičati
2. mesti: tepsti vrhnje, pavlaku u stapu mesti smetano v pinji
3. ekspr. čenčati: tepsti koješta
II. tepsti se
1. potepati se, klatiti se: tepsti se po velikim gradovima
2. izgubiti se, pobrati se: tepi se ispod moga krova

trabúniti tràbūnīm, trabùnjati -ām
1. blesti: trabuniti u bolesti, u snu
2. ekspr. čenčati, kvasiti, česnati: šta trabuniš pijano po avliji

trȁčovati -ujēm (n. tratschen) nizko pog. čenčati

trúćati trûćām ekspr. čenčati: šta trućaš koješta?

zabenètati -bènećēm
1. začeti gobezdati, čenčati, čvekati
2. narediti koga za tepca, bebca

zavrzívati -vr̀zujēm
1. čenčati: ne zavrzuj, nego hajde kad ti kažem
2. ekspr. moriti, dolgočasiti: ne zavrzuj svijet po džadama ne môri ljudi na poti
3. vmešavati se: ne zavrzuj u posao u kojemu si ćorav