Franja

kòfer m (n. Koffer, fr.) kovček: putuje kao kofer potuje brez zanimanja; sjedi na -u pripravljen je za pot

kojekȍ -kòga, kojetkȍ -kòga kdor koli: nemoj da sjediš s kojekim ne sedi s človekom, ki ga ne poznaš; ne osvrći se na kojekoga ne oziraj se za vsakomer, za komer koli

kòljeno s (ijek.), kòleno s (ek.)
1. koleno: previti koljeno; podviti -a; moliti koga na -ima; klecaju mu -a; koljeno kod cijevi, kod cevi, čunka, rijeke, reke, mašine, biljke; srodstvo do trećega -a
2. rod, generacija: to se nasljeduje s -a na koljeno; današnje koljeno
3. členek: durbin na tri -a
4. preko -a prebiti, prelomiti v naglici kaj narediti; biti do -a komu biti prvi za kom; adamsko koljeno osmi otrok; rodak u devetom -u žlahta v devetem kolenu; biti komu uz koljeno uživati naklonjenost koga

kȍrāk m mest. u koráku, na koráku, mn. kȍrāci
1. korak: ići brzim -om; držati korak s kim; ići korak naprijed, dva -a natrag, nazad; učiniti krivi korak narediti napačen korak; držati se od koga korak dalje; napredovati gigantskim koracima; ići korak po korak iti korak za korakom; njenu intrigu prozreo je na prvom koraku; pratiti koga u korak spremljati koga v korak; uhvatiti korak s kim ujeti s kom korak
2. dejanje: njihov korak može se smatrati činom očaja, izdaje
3. ukrep: učiniti potrebne -e
4. korakom prisl. korakoma: korak se približavati

krátak -tka -o, krȁtak -tka -o, krátak kràtka kràtko, dol. krâtkī -ā -ō, kràtkī -ā -ō, komp. krȁćī -ā -ē kratek: -i spoj kratki stik; kratak postupak; biti kratka vida; -a pamet; biti kratak za što, da što učini biti prekratek, nesposoben za kaj; biti kratkog veka malo časa živeti; za ovo su vam kratki rukavi temu niste dorasli, niste kos; u laži su -e noge laž ima kratke noge; ispričati što u -im crtama

kr̀čma ž, kȑčma ž krčma: krčma "Zlatna kapljica"; na njemu je ostala krčma on bo dal za nov liter; prodavati na -u prodajati na malo

krȅsīvo s
1. kresilo, kresilna priprava: najviše se govori duvandžijama koji nemaju -a
2. kresalo, ognjilo; kresivo znači ognjilo, komad čelika izraden za kresanje, pušači i pastiri imaju ga vavek
3. iskrivost: kresivo djevojačkih očiju
4. automatsko kresivo prižigač za plin

kȕća ž
1. hiša: -e nam služe za stanovanje; seoska, gradska kuća; kamena kuća kamnitna hiša; kuća brvnara brunarica; kuća pletara pletenjača, iz protja spletena hiša; kuća na sprat, na kat; jednospratna, jednokatna kuća; najamna kuća najemna hiša; božja, gospodnja kuća božja hiša; rodna kuća = kuća rodenja rojstna hiša; trgovačka kuća trgovsko podjetje, trgovska hiša; javna kuća; stambena kuća stanovanjska hiša; porodična kuća družinska hiša; alpska kuća; panonska kuća; balkanska kuća; mediteranska kuća; Bijela, Bela kuća
2. gospodinjstvo: mnogo mu treba za -u
3. dom: vladarska, kraljevska kuća
4. žarg. bajta: stara kuća študent višjega letnika, študent z visokim številom semestrov
5. jama v igri svinjka
6. biti kod -e biti doma, ekspr. biti v čem doma, spoznati se v kaki stroki; ići -i iti domov; dići čitavu -u na glavu obrniti vso hišo na glavo, vznemiriti vso hišo, vso okolico; tjerati koga do božje -e preganjati koga do skrajnosti; ne gori ti kuća nad glavom ni treba hiteti; nema -e ni kućišta nima nikjer ničesar svojega; gledati svoju -u brigati se za svoje zadeve; ugasiti, rasturiti kome -u zatreti koga z njegovim rodom vred

kȕpiti -īm
I.
1. zbirati, nabirati: kupiti vojsku, narodne pjesme
2. pobirati: kupiti klasje; kupiti prnje ekspr. pripravljati se za odhod
3. nabirati, iskati: kupiti gljive
4. vabiti: kupiti svatove
II. kupiti se
1. zbirati se: kupiti se u vijeće, u veće, na sastanak
2. nabirati se: dugo se kupilo u srcu
3. krčiti se: platno se kupi
4. gubati se: koža na cipeli se kupi
5. ekspr. pobrati se: hajde, kupi se!

kȗs m, mest. u kúsu, mn. kúsovi
1. kos: otkidati kus po kus trgati kos za kosom
2. grižljaj, zalogaj: to nije kus za tvoj zub
3. zajemanje z veliko žlico: ako se -om ne nakusa, jezikom se ne naliza če hočeš biti sit, moraš dobro zajeti
4. kratek hlod, ril: tovariti kusove iz šum

kvȁka ž
1. kljuka: vrata bez -e; objesiti nešto za -u; ekspr. stvar ima negdje nekakvu -u za tem tiči nekakšen kaveljc; govoriti kojekakve -e i burgije vezati otrobe
2. zapah: drvena kvaka na vratima
3. mn. kljuke, kvake, čirečare: nekakvim -ama bilježiti račune

l s neskl. šestnajsta črka latinične abecede in trinajsta cirilske ter štirinajsta glagolske azbuke: malo l veliko L; kratica za litar -tra m, litra ž liter (l)

lȁk -a -o, dol. lȁkī -ā -ō, komp. lȁkšī -ā -ē lahek: lak predmet, udarac; -a roba, ženska, večera, kazna, operacija; -o vino, oružje; -i metali; -i benzin; -o je njemu govoriti; -a mu domaća zemlja; lak na peru nadarjen za pisanje; lak na snu rahlega spanja; lak pod kapom ne preveč bistre pameti

lánac -nca m, mn. lânci, rod. lȁnācā
1. veriga: zlatan lanac; metnuti psa na lanac; planinski lanac
2. vrsta: streljački lanac
3. oral: lanac zemlje; sve ću prodati lanac po lanac vse bom prodal, oral za oralom
4. mn. okovi: robijaša metnuti u lance

lažòvluk m umetnost laganja, spretnost v laganju: peticu ti dajem iz -a oceno pet ti dajem za izvrstno laganje

léđa s mn. anat. hrbet: pasti kome na leđa; pregovarati, raditi iza leđa; okrenuti kome leđa; svrbe ga leđa; iza božjih leđa = bogu za -ima bogu za hrbtom; pogledati kome u leđa dočakati, da neprijeten človek, gost odide; grbiti leđa pred kim; zbaciti nečiju vlast, koga s leđa; stajati komu iza leđa stati komu za hrbtom, podpirati, podpihovati koga; oderati, oguliti nekome kožu s leđa odreti koga na meh; izvrtati se na leđa poginjati, crkavati; imati široka leđa = biti jakih leđa imeti močno hrbtenico; popeti se nekome na leđa splezati komu na hrbet; dok je leđa, biće i samara dokler človek živi, ima delo

lȅpra ž (gr. lepra) med. lepra, gobavost: oboljeti, oboleti od -e zboleti za gobavostjo

líčiti lîčīm dial. zastar.: ličiti nečiju krv na koga dolžiti koga za umor: ličimo krv našega brata i oca na kuću Jovana Mijatova, i od njega tražimo glavu; gl. tudi ličati: Kotorani su otrovali Bubića, pak mu krv ličali na Petra Kotorci so zastrupili Bubića, sedaj pa za umor dolžijo Petra

lijèčak -čka m (ijek.), léčak m (ek.) zdravilce; v prisl. rabi malo: to je rudača, a zlata u njoj ni za liječak zlata pa v njej niti za lek

lȉle-m ȉle prisl.: za žene je lile-mile, osveta je za čovjeka za ženske je božanje, za moža je maščevanje; on oko nje sve lile-mile on okoli nje samo s sladkimi besedami