Franja

a vez.
1. in: sjedi u bašti i oštri brijače, a pjevucka kroz zube
2. pa: ja mu govorim, a on ne sluša; dođi mi sutra, a ne opodne
3. ali, toda: udarali su ga na muke, a on tajne nije odao; to ne može da prođe, a da ne izazove otpor to ne more miniti, da ne bi izzvalo odpora

ako
I. vez. če, ako: ako poginem, mene će okajati majka Kozara; ako bih ti i usuo vina, za te nisu čaše pozlaćene
II. v zvezi s prislovi: jedva ako komaj da; tek ako največ, v najboljšem primeru; oni su još mladi, tek ako su navršili dvadesetu godinu; već ako razen da; ne znam šta ćemo mu, već ako ga oženimo
III. medm. čeprav, dobro: rana će te boljeti! - pa ako!

b s neskl., druga črka latinične abecede ter druga črka cirilske in glagolske azbuke; malo b, veliko B; črka b ali B označuje, da je nekaj drugo po vrsti: razred b, tačka b, hotel kategorije B; abonma reda B; vitamin B; v algebri znamenje za splošno število (b), v geometriji znamenje za daljico (b) in točko B lika ter stranico (b), v glasbi pomeni ton b za polton znižani ton h; B-dur, b-mol; v šahu b-linija; v fiz. znamenje za bel, v kem. simbol za element bor (B)

bába m, zval. bȃbo, bábo m, zval. bȃbo, bàbaja m, bàbājko m (t. baba, perz.) oče, očka: šta želiš, sine, da kupi babo kaj želiš, sinko, da ti kupi očka

begènisati -išēm (t. begenmek)
I.
1. vzljubiti, čutiti simpatije do koga: koji koga begeniše, s onim i jegleniše kogar kdo rad vidi, z njim rad govori, se pogovarja; već cio sokak zna da moj Mladen tvoju Jelku begeniše da mu je tvoja Jelka všeč, da jo rad vidi
2. ljubiti, marati, rad imeti: ne uzimaj onu koju ne begenišeš; ne begenišem za svojim stolom ljudi koji su tako čvrsto zakopčali dugmeta svoje uniforme da im ne vidiš srcu do dna
3. odobriti, odobravati, pohvaliti: ne begenišem što si uradio
II. begenisati se vzljubiti se, rad se imeti: kad se momak i djevojka begenišu, ne pazi se na godine

bèjān -ána m (t. bejan, ar.) izjava, izpričevalo: otići bogu na bejan umreti, stopiti pred božjo sodbo; crn joj obraz bio na divanu, kao što će joj biti na -u kakor bo trpela ob smrtni uri; tko će ponijeti zelenog barjaka, nek se junak na bejan istakne naj pride na svetlo, naj se pokaže, da ga bomo videli

bôk bȍka m, mest. na bòku, mn. bòkovi bòkōvā in bȍci bókā
1. bok, stran: prevrtati se s -a na bok; napasti s -a; bok lađe, broda
2. pobočje: u daljini modre se bokovi Kozare
3. iz oka iz boka da spremiš glej da pripraviš, kakor veš in znaš; stajati uz bok kome pomagati komu

budibóksnama
1. prisl. radi sve nešto budiboksnama dela nekaj, da bogpomagaj; što si danas nekako budiboksnama kaj si danes nekam čuden, bog te nima rad
2. sam.: uzeo ga budiboksnama na svoju ruku vzel ga je sam bognasvaruj na svojo roko

cifràrija ž (madž. cifra)
1. lišpanje
2. lišp
3. kad se pije i jede, onda ne trpim nikakve -e pri mizi ne trpim, da bi se kdo branil

čârka ž čarovnija: kao da si me -om opčinila kot da si me urekla

čȉm
1. vez. kakor hitro: čim pokrenem nogu, osjetim bol
2. prisl. kolikor: čim prije to bolje; požuri da čim prije na brdo stigne pohiti, da bo kar se da krnalu na hribu

čȉst -a -o
1. čist, snažen: -a kuća, voda; -e ruke
2. jasen: -o nebo, oko, staklo
3. sam, gol, čist: -a zavist
4. čist, brez primesi: -i ton, šećer, koks, cink; -a boja, cijena, dobit, težina, tvar; -a znanost, nauka; -o zlato, željezo; -a krv, rasa
5. biti na -u biti si na jasnem; činiti što iz -a mira delati kaj, ne da bi bil izzvan; ne biti čist ne biti pri pravem; primiti nešto za -u monetu sprejeti kaj kot čisto resnico; prepisati što na -o
6. -a nedjelja prva postna nedelja

ćȍk m (t. kok)
1. korenina
2. rod, prednik: od tebe ne ostalo traga, ćok ti se iskopao! da bi ostal brez potomcev!

dȁti dâm, dádēm, mi dámo dáte dȁju; nē dāmo in ne dámo, nè dāte in ne dáte; dádēš dádē in dȁdnēm dȁdnēš dȁdnē; aor. dȁh dȁ dȁsmo dȁste dȁdoše in dȁdoh dȁde dȁdosmo dȁdoste dȁdoše; vel. dâj -te, dȁo dála, dân dâna dâno in dána dáno ter dât dâta in dâta
I.
1. dati: dati komu dar, poklon, kuću u zajam, zadovoljenje, pare na račun, ostavku na službu, poticaj, znak, pravac, priliku; dati komu posao dati komu delo; dati stručno mišljenje, signal, znak; dati damama prednost
2. dovoliti: ne dadu mi s tobom govoriti, razgovarati
3. poslati: dati koga na zanat poslati koga, da se uči obrti; dati na škole
4. pripisati: dobro se drži, ne bih mu dao više od pedeset godina
5. roditi: ti ćeš mu dati djece
6. prirediti: dati koncert, predstavu
7. dati (poštenu, časnu) riječ; dati (tvrdu, božju) vjeru trdno obljubiti; dati zalogaj iz usta, krvi ispod grla biti zelo dober; dati komu za pravo pritrditi komu; dati pleća, leđa pobegniti, odkuriti jo; dati komu na znanje, do znanja; dati ruku onome koga voli dati roko tistemu, ki ga ljubi; dati aber dati glas, sporočilo; dati vjeru za nevjeru obljubiti, pa obljubo prelomiti; dati kome rog za svijeću ukaniti, prevarati koga
II. dati se
1. posvetiti se: dati se nauci, znanosti; dati se na posao
2. dati se, pustiti se: ne daj se!
3. obrniti se: bolest se dala na bolje
4. ljubiti se: ne da mi se jesti
5. roditi se: dalo se muško
6. dati se, vtakniti se: upravo bješe tu, a sad ne znam kud se dade
7. to mi se dalo na žao to me je užalostilo; u danim, datim prilikama v danih razmerah

dávalo s dajalo: davalo uzimalo zmerjajo otroci tistega, ki najprej da, potem pa vzame nazaj; kontaktno davalo

dèlijīnskī -ā -ō, dèlījskī -ā -ō: Miloš, videći da se Srbi ljuljaju pred navalom delijskom, isuče sablju i poleti ko je Miloš videl, da Srbi omagujejo ob napadu junakov, je potegnil sabljo in poletel

dȍba s (v edn. tudi neskl.) doba, čas, obdobje: u naše doba mnogo se raspravlja i o jeziku; ledeno doba Zemljina razvitka ledena doba Zemljinega razvoja; kameno doba kamena doba: gluho doba noći globoka tiha noč; u sretno, srećno doba naše mladosti; zlatno doba zlata doba, zlati časi; u poodmaklo doba v poznejših letih; žensko doba prvi mrak; godišnje doba letni čas; ručeno doba dial. čas kosila; neko doba dana enkrat podnevi; u neko doba noći enkrat ponoči; doba je da se i o tome govori, progovori čas je, da se tudi o tem govori, spregovori

dodirívati -dìrujēm
I. dočikati (se): dodirivati škakljiv slučaj; čini nam se kao da nebo dodiruje zemlju kot da se nebo dotika zemlje
II. dodirivati se dotikati se: kuće se dodiruju

dòmašiti -īm, domášiti dòmāšīm
I.
1. doseči: pogodak je domašio neprijateljski rov
2. pograbiti, zagrabiti: on domaši knjigu sa stola; skoči mlada na noge lagane i domaši ruho Momčilovo
II. domašiti se
1. doseči: s prednje strane kuće mogao bi se visoki čovek domašiti strehe bi lahko segel da kapu
2. zagledati: gleda u daljinu ne bi li se domašio oaze
3. biti pri roki; bije praćkom, ciglom i bricom, čega se prije domaši kar mu je prvo pri roki

dòsjetiti se -īm se (ijek.), dòsetiti se -im se (ek.)
1. domisliti se: dosjetiti se čega; ne mogu se dosjetiti tko, ko bi to bio
2. spomniti se: sad ste se dosjetili nekakvoga gospodstva
3. dosjetio se jadu, pogibelji zazdelo se mu je, da ga bo zadela nesreča, poguba