Franja

hȁber m (t. haber, ar.) glas, novica, sporočilo: haber učiniti obvestiti; tome sam se -u i nadao to novico sem pričakoval; slati komu haber poslati komu glas; nemati ni -a za koga ne se zmeniti za koga

háran -rna -o, hâran -rna -o, dol. hârnī -ā -ō (gr.) dial.
1. hvaležen: ja sam joj na tome haran za to sem ji hvaležen
2. voljan, pri volji: ja sam haran dugo boraviti ovdje

hàrtija ž (gr. ehartes)
1. papir: staviti, baciti svoje misli na -u; hartija za pakovanje, štampanje, pisanje; lakmusova hartija; kažu da hartija sve trpi pravijo, da papir vse prenese; pokriti kuću -om sezidati hišo za dolg, z menicami
2. mn. papirji, dokumenti: -e od vrijednosti, vrednosti; pokazati svoje -e svoje papirje, dokumente

hòditi hȍdīm, hȍđah -āše
1. hoditi: u kući se hodilo po prstima
2. ekspr. biti: to ne može više tako hoditi
3. zastar. hoditi, odhajati; ti si, bego, u Vlaško hodio
4. hodite, djeco, za mnom pojdite, otroci, za menoj; hodi sa mnom gospođi pojdi z mano h gospe; kad je bog po zemlji hodio v dobrih starih časih

hrána ž hrana: ljudska hrana hrana za ljudi; stočna hrana živalska hrana; bolesnička, slaba, duševna, duhovna, topovska hrana; hrano moja! moj zlati srček!

htjȅti hòću hȍćeš (ijek.), htȅti hòću hȍćeš (ek.)
1. hoteti: on hoće raditi on hoče, želi delati; on će raditi on bo delal; oni hoće prisustvovati svečanosti; oni će prisustvovati svečanosti; ja ću raditi bom delal; ja hoću raditi hočem, želim delati; radit ću = radiću bom delal
2. hoće mi se u varoš rad bi šel v mesto; za taj posao hoće se mnogo umješnosti za to delo je treba veliko iznajdljivosti
3. hoće sumrak, a kolo se sve srdačnije razigrava že pada mrak, kolo pa je čedalje bolj razigrano
4. nas dvoje se hoćemo midva se imava rada

hûd húda húdo, dol. hûdī -ā -ō, komp. hȕđī -á -ē
1. hud, hudoben: mnogo ste zla učinili, hudi čovječe; narodu su huđi no Turci došljaci za ljudi so hujši kot priseljeni Turki
2. ubog, nesrečen, žalosten: sad njoj sretnoj i smilje miriše, a meni -oj ni karanfil neće
3. težek: -e muke
4. pust, slab: -a zemlja

ìći ìdēm, oni ìdū, vel. ìdi, aor. ìdoh ìde ìdoše, impf. ȉdāh ȉdaše, del. ìšao ìšla
1. iti: ići pješke, peške; sada idemo kući; kada idete u grad?; skoro će ići vlak, voz; sat ide polagano; poslovi idu slabo; to ide na tvoj trošak; to joj ne ide u glavu; ići u nekoj stvari suviše daleko; ići čijim stopama, čijim tragom iti po stopinjah nekoga; ići s duhom vremena; ići u korak s modom; ići kome uz nos kljubovati komu; ići kome na živce; ići od sebe iti na stran; ići trbuhom za kruhom; idi mi s očiju! izgubi se mi spred oči!; to mi ne ide iz glave; ide mu karta ima srečo v igri, pri kartanju; ide joj san na oči drema se ji; ići dokraja gnati zadevo do konca; ići za svojim očima, za svojom glavom samostojno se odločati; to mu je išlo za rukom to se mu je posrečilo; ići kome na lijepak iti komu na limanice; to mu ne ide od ruke to mu ne gre od rok; ići na tanak led lotevati se negotove stvari; ići svojim putem brigati se za svoje zadeve; ta idi, molim te! beži no, beži!; što ne ide, ne ide kar ne gre, ne gre
2. potovati, peljati se: ići vozom, vlakom na more; ići parobrodom, avionom
3. iti, padati: čitav dan ide kiša
4. prihajati, približevati se: već ide proljeće, proleće
5. vreti na dan: suze joj idu na oči
6. prodajati se: ova roba dobro ide (na pijaci)
7. prizadevati si: on ide za tim da se okoristi situacijom
8. voditi: ova ulica ide kroz čitavu varoš
9. biti: odmah iza mosta, iza kuće ide željeznička pruga
10. hoditi, družiti se: kaži s kim ideš i ja ću ti kazati ko si
11. tikati se: ove riječi tebe idu
12. iti, biti: koliko puta ide pet u deset?
13. nanašati se: na težak zločin ide težak zakon
14. iti, pripadati: sve ćeš dobiti što te ide
15. spadati: Mažuranić ide u red najvećih pjesnika naših
16. dogajati se: sve to ide i dan-danas
17. idi u peršun! pojdi k vragu!; idi u bestragiju! izgini, da ne slišim več o tebi!

ìskajati se -jēm se spokoriti se: iskajati grijehova spokoriti se za grehe

ìskukati -ām
I.
1. nehati žalovati: još brata iskukala nisi nisi še nehala žalovati za bratom
2. izmoledovati: iskukati što od koga, dozvolu
II. iskukati se nehati žalovati, tožiti

ȉstina ž
1. resnica: reći po -i; doznati -u; nastupiti dokaz -e; gola istina
2. resničnost: objektivna istina
3. otići bogu na -u umreti: u hatar -e za voljo resnice

ȉzašto prisl.: Ilija ne upita za brata, ni za drugu snahu, niti izašto Ilija ni vprašal za brata in ne za drugo snaho, sploh za nič; taj dečak hoće u glumce, dođoh da ga vidim, pa ako je izašto da mi ga date če je sploh za kaj, mi ga dajte

izbrijávati -brìjāvām izbrijati: izbrijavati koga bez sapunice ekspr. voditi, vleči koga za nos

ìzbrinuti -nēm poskrbeti: on će sve izbrinuti on bo za vse poskrbel

izdòbriti ìzdobrīm dobro se končati: Ja vam kažem da ne valja što diraju u ćupriju, i neće izdobriti, vidjećete in ne bo se dobro končalo, boste videli; siromaštvo seljaka ne može nikom izdobriti ni trgovcu, ni zanatliji, ni radniku da je kmet reven, to za nikogar ni dobro, ne za trgovca, ne za obrtnika in ne za delavca

ȉzglēd m
1. pogled: nije loš na izgled; po -u sudeći
2. zunanja podoba: imati strog izgled; žena blagog -a; to ima sada sasvim drugi izgled
3. poza: cezarski izgled
4. razgled, pogled: s ovog brda ima divan izgled na sve strane
5. imati -a za neko namještenje imeti upanje za namestitev
6. imate zdrav izgled kaže, da ste zdravi
7. zgled: veliki su ljudi najbolji izgled
8. u -u je da ... kaže, da bo ...

ìzjesti ìzjedēm (ijek., ek. tudi izesti)
I.
1. pojesti: dok čovjek s čovjekom tovar soli ne izjede, ne može ga poznati; ribe su ga u moru izjele; dosta sam ja u vas soli i hljeba izio (i hleba izjeo); u slast izjedoh ovaj komad pogače
2. odjesti, utrgati: izjede mi od zarade
3. izčrpati: ranije su mislili da kukuruz izjede zemlju gore od drugoga žita
4. razjesti: rda s vremenom i gvožde izjede
5. opikati: izjedoše nas komarci, buhe
6. izjesti batine biti tepen; izjesti vatru biti hudo ozmerjan; kuga ga izjela, da bog da daj bog, da bi ga kuga pobrala; izjeo vuk magare volk je raztrgal osla = zgodilo se je nekaj hudega, toda za to se nikdo ne zmeni, nikomur ni mar
II. izjesti se
1. pojesti se, požreti se: najbolje bi bilo sve pauke stjerati u veliku prostoriju, neka se medusobno izjedu
2. obrabiti se: šta vi radite kada se poluga na koturu izjede
3. ekspr. sunce se izjelo sonce je mrknilo

ìzlaz m
1. izhod: izlaz iz avlije, iz dvorane, iz neprilike; sresti se na -u iz grada; biti blizu -a; imati dozvolu za izlaz u varoš
2. vzhod: izlaz sunca
3. prvi nastop: prvi izlaz na pozornicu ako pode uspješno za rukom, obezbijeden je uspjeh cijele večeri
4. rešitev: tu nema -a
5. odijelo za izlaz obleka za na ulico, za v mesto

ȉzmuža ž molža: dati kravu na -u dati kravo v rejo za molžo

ìzor m: dati volove na izor posoditi komu vole za oranje in dobiti za plačilo žito