Franja

zaùdarati -ām zaudarjati, imeti duh, smrdeti: zaudarati vinom; meso zaudara; zaudarati na što, čime, od čega

znȁti znâm, znádēm, oni znȁju in znádū; znâh znâše in znàdijāh -āše ter znȁdāh -āše; znȁo znȁla, znȁjūći
1. znati, vedeti: danas i svako dijete zna čitati i pisati; znati koliko i krava latinski; znati što napamet; znati za što, što o kom, o čem
2. poznati: znati koga; znam ga kao zlu paru u kesi
3. imeti navado: ne očajavaj, znala bi ga tješiti blaga žena
4. morati: ja mu ne prenoćih u vodenici, pa makar znao tucati žito u stupi
5. to se zna to se razume

žbùnati se -ā se, žbúniti se žbȗnī se rasti v obliki grma, imeti podobo grma: johe se kraj potoka žbune; oblaci se žbunaju po plavom nebu

bȁbin -a -o babin, babičin; -a dušica bot. materina dušica; -a svila gl. babinjaci; -a žila bot. krvomočnica, Geranium; -o ljeto babje poletje, toplo vreme v pozni jeseni; -o uho bot. Peziza aurantia; -i dani = -i jarci = -i kozlići = -i pozajmenici = -i ukovi nestanovitno vreme ob koncu zime, v marcu in aprilu; -e sreće biti ne imeti sreče; za -o brašno šaljiv odgovor na vprašanje: Zašto -- Odgovor: za babino brašno

balàban m (perz. palavun) dial. nahod: zaraznu kijavicu poznaje naš narod pod imenom balaban; imati, vući balaban imeti nahod

bȕbica ž
1. žužek: miran kao bubica; taj ni -u ne dira
2. sviloprejka
3. imati -e u glavi imeti čudne, smešne predstave o čem
4. porednica, malopridnica: ona se nasmjehnula, bubica jedna

budàla ž, m, zval. bȕdalo (t. budala, ar.) ekspr. norec: dvorska budala; praviti koga -om imeti koga za norca; praviti sebe -om delati se neumnega

bùha ž bolha: čovječja buha; biti pun buha biti pretkan, prebrisan; ta me buha neće ujesti to se meni ne bo pripetilo; ujedale su me te buhe to zadevo, nesrečo poznam; imati buhe u ušima biti nemiren, imeti kršelje v riti

cìcvara ž jed iz koruzne, ajdove moke, jaje, masla, smetane ali sira, cicvara: imati -u u glavi imeti prazno glavo

džȅp džèpa m, mn. džèpovi (t. džep, ar.)
1. žep: dirati u čiji džep segati komu v žep; imati pune -ove biti bogat, premožen; mašiti se u državni džep krasti iz državne blagajne; udariti koga po džepu narediti komu velike stroške; imati koga u džepu imeti koga v svoji oblasti; promatrati događaje, politiku kroz svoj džep presojati dogodke, politiko po svoji koristi; treba dublje segnuti u džep treba je globlje seči v žep
2. žep, obkolitveni manever: nacisti u sovjetskom -u kod Kurska
3. zračni, vazdušni džep zool. zračni žep.

gvôžđe s železo: liveno, kovano, valjano gvožđe baciti nešto u staro gvožđe; držati dva -a u vatri imeti dve železi v žerjavici; gvožđe se kuje dok je vruće

ȉzglēd m
1. pogled: nije loš na izgled; po -u sudeći
2. zunanja podoba: imati strog izgled; žena blagog -a; to ima sada sasvim drugi izgled
3. poza: cezarski izgled
4. razgled, pogled: s ovog brda ima divan izgled na sve strane
5. imati -a za neko namještenje imeti upanje za namestitev
6. imate zdrav izgled kaže, da ste zdravi
7. zgled: veliki su ljudi najbolji izgled
8. u -u je da ... kaže, da bo ...

jâk jáka jáka, dol. jâkī -ā -ō, komp. jȁčī -ā -ē
1. močan: jak kao medvjed; -a armija, tvrđava; -a želja za znanjem
2. bogat, trden: jak gazda
3. močan, oster: jak dokaz, članak
4. odporen: jak prema zimi
5. hud, močan: jak duhan, duvan, vjetar, mraz
6. krepek: -a promjena lingv. krepka sklanjatev
7. trpežen: -o platno
8. imati -e laktove; biti jak na peru imeti ostro pero; on je jak matematičar on je izvrsten matematik; jak tijelom, telom i duhom; jak na zubu klepetav, ujedljiv

kalèndār -ára m (lat. calendarius) koledar, pratika: novi, stari, godišnji, sportski, školski; izgubiti kalendar zmešati se v datumu; psovati čitav kalendar zmerjati brez konca in kraja; imati kalendar u nozi imeti revmo

kònac kónca m
1. nit: život mu visi o -u; udjeti konac u iglu; držati -e u svojoj ruci, u svojim rukama imeti oblast v svojih rokah; pomrsiti komu -e zmešati komu štreno; pričati s konca, s konopca pripovedovati zmedeno, brez reda; sakriti, zaturiti -e prikriti, prikrivati prave namene
2. sukanec: mosur -a
3. vrvica
4. konec: sve mora imati svoj konac; bez kraja i -a; tjerati mak na konac ne odnehati, gnati zadevo do konca; koncem godine na koncu leta

kôrda ž (it. corda)
1. vrv, vože
2. vrv, pas: bijela fratarska korda
3. vrvca, zažigalna vrvca: zapaliti šibicom -u i izazvati eksploziju
4. držati koga u -i strogo ravnati s kom, imeti koga v strahu

kȍža ž
1. koža: upala -e vnetje kože; biti krvav pod -om; biti sama kost i koža; iznijeti svoju -u na pazar dati svojo kožo na prodaj; iznijeti zdravu -u iz opasnosti; imati debelu, tvrdu -u; derati, guliti kožu kome s leda; do gole -e pokisnuti biti do kože moker; do -e opljačkati koga do golega izropati koga; krojiti kome -u imeti usodo koga v svojih rokah; ne biti u dobroj -i ne biti najboljšega zdravja; vuk u ovčjoj -i; uhvatiti se koga kao krpuša, krpelj -e
2. kožuh: dok se lisici prouče berati, ode njena koža na pazar medtem ko lisici preučujejo dokumente, je že njen kožuh na prodaj
3. usnje: koža učinjena za potplate, za gornje dijelove; cipele od crne -e
4. meh: zečja koža
5. skorja: pod ledenom -om vuče se rijeka, reka
6. smetana: koža na mlijeku

léđa s mn. anat. hrbet: pasti kome na leđa; pregovarati, raditi iza leđa; okrenuti kome leđa; svrbe ga leđa; iza božjih leđa = bogu za -ima bogu za hrbtom; pogledati kome u leđa dočakati, da neprijeten človek, gost odide; grbiti leđa pred kim; zbaciti nečiju vlast, koga s leđa; stajati komu iza leđa stati komu za hrbtom, podpirati, podpihovati koga; oderati, oguliti nekome kožu s leđa odreti koga na meh; izvrtati se na leđa poginjati, crkavati; imati široka leđa = biti jakih leđa imeti močno hrbtenico; popeti se nekome na leđa splezati komu na hrbet; dok je leđa, biće i samara dokler človek živi, ima delo

mȁče -eta s, mn. mȁčād ž mačica: gledati kao mače u žižak gledati, ne da bi trenil z očesom; ne imati ni kučeta ni mačeta ne imeti nikogar na svetu; prvi se mačići u vodu bacaju

mána ž (t. mahana, perz.) napaka, hiba: biti pod -om imeti kakšno telesno napako, hibo; vitez bez straha i -e hraber i vrl mož; srčana, tjelesna, telesna mana