Franja

izíći ìzīdēm, izídi, izídoh ȉzīde, izìšao izìšla
1. iti: izići u šetnju; izašli su u bioskop, u kino
2. iti (ven, iz), oditi iz: otac je izišao iz sobe vrlo oprezno, gotovo na prstima
3. iziti: izišla je knjiga iz štamparije; izišlo je sunce; mjesec će skoro izići
4. izbruhniti: izišle su boginje
5. končati se: sve će se dobro izići; sve će na dobro izići
6. postati: iz njega je izišao dobar dak; krivo ne može nikad na pravo izići
7. zbledeti: izišla je boja
8. nastati: odatle bi mogao izići veliki istočni rat
9. zrasti: Stojan je izišao lep i ugledan mladić
10. stopiti: žene su izišle na prozore
11. stopiti pred oči: kad sam prolazio ulicom, izicde mi slika vojvodanskih sela
12. miniti: izišla je godina dana; od onoga dogadaja izišlo je deset godina
13. izgubiti se: ovo je izišlo iz običaja
14. izstopiti: izići iz manastira; zbog slabog materijalnog stanja morao je izići iz škole; igrač je morao izići iz igre
15. opraviti s kom: izići s kim na kraj; s njim ću lahko izići na kraj
16. priti: kad je izišao sa robije, čekali su ga novi zadaci ko je prišel iz ječe ..., ko je odsedel ...; izići s kim na mejdan sprejeti s kom dvoboj; izišao je na glas nadaleko na daleč je zaslovel; već su po stranama gdje je bio pijesak i slabija zemlja izišli sa srpom že so v krajih ... začeli žeti; dune vjetar i odnese galiju bogzna kuda, da za tri mjeseca nije mogla izići na svoj pravi put se ni mogla vrniti na pravo pot; ti izidi na visoku kulu povzpni se na visok stolp; izići s predlogom predlagati; izići pred narod stopiti pred ljudstvo; kula je izišla iz svoga temelja stolp je zrasel iz temelja; izići iz noći preživeti noč; koliko izide to sve skupa koliko znaša to vse skupaj; ako bi se ostalo pri usvojenoj praksi, onda bi izašlo da nosioci zemaljskih kandidatskih lista ne mogu učestvovati pri senatorskim izborima če bi se ostalo pri sprejeti praksi, bi to pomenilo, da ...; on je izišao iz naroda on izhaja iz ljudstva

ìzjesti ìzjedēm (ijek., ek. tudi izesti)
I.
1. pojesti: dok čovjek s čovjekom tovar soli ne izjede, ne može ga poznati; ribe su ga u moru izjele; dosta sam ja u vas soli i hljeba izio (i hleba izjeo); u slast izjedoh ovaj komad pogače
2. odjesti, utrgati: izjede mi od zarade
3. izčrpati: ranije su mislili da kukuruz izjede zemlju gore od drugoga žita
4. razjesti: rda s vremenom i gvožde izjede
5. opikati: izjedoše nas komarci, buhe
6. izjesti batine biti tepen; izjesti vatru biti hudo ozmerjan; kuga ga izjela, da bog da daj bog, da bi ga kuga pobrala; izjeo vuk magare volk je raztrgal osla = zgodilo se je nekaj hudega, toda za to se nikdo ne zmeni, nikomur ni mar
II. izjesti se
1. pojesti se, požreti se: najbolje bi bilo sve pauke stjerati u veliku prostoriju, neka se medusobno izjedu
2. obrabiti se: šta vi radite kada se poluga na koturu izjede
3. ekspr. sunce se izjelo sonce je mrknilo

izradùkati -ām ekspr. nekako, počasi izdelati, narediti: malo danas, malo sutra, ja sam izradukao ovo malo kolibe; ova moja bradvica lijep je krajcar ljetos izradukala ta moja bradljica (sekirica) je to poletje lepe krajcarje zaslužila

ìzun m (t. izin, ar.) dial. dovoljenje: uzeti izun od majstora prositi mojstra za dovoljenje; je li to izun ali je to dovoljeno; ušao Švabo u Bosnu, a ni Sultan ni Ćesar ne upita nas, je li izun, begovi i turska gospodo

jâd m
1. žalost, skrb, trpljenje: svaki svoje jade najbolje znade; u ovim kućama sve jad i nevolje
2. težava: to mi zadaje mnogo jada
3. nesreča, revščina: olakšati komu bijedu i jad
4. ubožec, ubogo ljudstvo: to malo -a što je ostalo poslije kosovskoga boja, ta raja, to smo mi
5. učiniti od koga trista -a hudo kaznovati koga, uničiti koga; ni po -a ako je samo to še dobro, če je samo to; na jedvite -e z veliko težavo; šaka -a nekaj malega, neznatnega: to će o nama odlučiti veliki, mi smo tu mali, šaka -a

jàgma ž (t. jagma, perz.) grabljenje, plenjenje, plenitev: ova se roba prodaje na -u za to blago se ljudje tepejo

jego (csl.): to je preko jego to presega vse meje

jȅtra jȅtārā s mn., jêtra -e edn. anat. jetra: to mi ide na jetra to me jezi, draži; ekspr. izjesti kome jetra hudo koga zdelati; ekspr. znati koga do jetre poznati koga v dno duše; lijevi, levi i desni režanj jetre; jetra ima mnogobrojne funkcije

kȁmo prisl.
1. kam: kamo da bježim; kamo ću stići ako idem ovim pravcem
2. kamor: idi kamo ti je naredeno
3. kje: kamo ključevi od riznice
4. kamo god kamor koli: kamo pogledaš, svugdje ravna polja
5. kȁmogod kam, nekam: gledaj da se kamo izgubiš
6. kȁmoli kaj šele, kako: ni meni nije dobro, kamo će biti tebi
7. kȁmo li kam: ne znam gdje je, kamo li je otišao
8. kamo sreće da se to nije dogodilo kakšna sreča da se to ni zgodilo

kao vez. kakor, kot: lijep kao upisan lep kot namalan; pravi se kao da ne zna; on je kao uplašen dela se, kot da je prestrašen; kao bajagi je i to pitanje baje, menda je tudi to vprašanje; kao da je to zanat kakor da je to obrt; kao god kakor koli

kȅsim m (t. kesim) najem, najemnina: primati kesim; dati kravu pod kesim dati kravo v rejo in za to prejemati del dohodkov, mlečnih izdelkov

kobajági prisl. gl. bajagi: Zenon, kobajagi znameniti grčki filozof, bio je neki matematički ludak Zenon, baje, kot pravijo, znamenit grški filozof; leži i kobajagi dremucka leži in se dela kot da drema, podremava; to je kobajagi dobar čovjek to je pravijo, dober človek

kòštati -ām, kóštati kôštām (srvn. kosten, lat. costare) pog. stati, veljati: to ništa ne košta; doktori su mnogo koštali; to će ga koštati glave, života to te bo glave, življenja stalo; koštati kao svetoga Petra kajgana veliko stati

kúca ž
1. psička: ne laje kuca sela radi nego sebe radi; što maci to i -i kar mački, to tudi psički, vsem enako
2. slabš. žena: neka osjeti kuca da je skrivila

kúdjelja ž (ijek.), kùdelja ž (ek.)
1. kodelja: dade mi čitav tovar -e da je ispredem; nećeš iz te -e uhvatiti niti to k nobenemu uspehu ne vodi; osjetiti, namirisati kakva se kudjelja prede zaslutiti, kaj se pripravlja; sad ćemo drugu -u presti sedaj bomo druge strune napeli
2. preslica, koželj: mi smo starice s -om u osjencima
3. pazderje
4. konoplja, Cannabis sativa

kùkov -a -o: to ćeš mi vratiti o -u dne, ljetu to mi boš vrnil, ko bo vrana imela dva kljuna

Kùlin bân Kulin ban, bosenski vladar ob koncu 12. in v zač. 13. st.: pričati što od Kulina bana pripovedovati kaj od najstarejših časov, na dolgo in široko; to je bilo za Kulina bana to je bilo v davni preteklosti; Kulinova isprava (19. VIII 1189)

kuvètli neskl. prid. močan, silen: bio je kuvetli momak; kuvetli hrana; jaja, meso, sir, to je kuvetli to je močno, močna hrana

lála ž (t. lâle, perz.)
1. tulipan
2. kao bela lala će učiniti to to bo moral narediti brez odlašanja

lèžati lèžīm
1. ležati: ležati u krevetu, na postelji, na leđima, na zemlji, na samrti; grad slikovito leži; roba leži na skladištu; njiva leži na ugaru njiva je v prahi; ležati nasuprot, tvoja budućnost mi leži na srcu; u tom grmu leži zec za tem grmom tiči zajec
2. ležati, biti bolan za: ležati pjegavi, pegavi tifus
3. počivati: ovdje leži moj pokojni otac
4. biti: ležati u zatvoru; pivo leži u buradma
5. mirovati, biti neaktiven: vojska je ležala pod tvrđavom više tjedana
6. sedeti: kokoš leži na jajima
7. ležati (v zemljepisnem pomenu): grad leži na Dunavu
8. to mi ne leži to mi ne gre, ne prija