Franja

dȍlje (ijek.), dȍle (ek.) prisl.
1. spodaj: dolje i tu zvijezde sjaju
2. dol: pogleda prvo gore, pa zatim dolje; gledati na koga odozgo dolje; hodati dolje-gore (gore-dolje) hoditi gor pa dol
3. dol: dolje takva politika; dolje s takvom politikom; dolje vlada
4. dolje potpisani spodaj podpisani

dȕd dùda m (t. dut) bot. murva: bijeli, beli dud crni dud; na dud objesiti, okačiti zanemariti, v nemar pustiti; boriš se za slobodu zbora i dogovora, a škola na dud šolo pa si zanemaril

dulvèdū (t. dujulmak): ja mu govorim, a on ni u dulvedu njemu pa še mar ni

džèvāp -ápa m (t. dževap, ar.) dial. odgovor: lasno je kavgu zametnuti, ali je teško kavzi dževap dati lahko je začeti prepir, težko pa je sprte pomiriti, sprte spraviti

frâtar -tra m (lat. frater)
1. redovni brat, frater, menih
2. zool. špar, Sargus annularis; pa makar -i s neba padali pa če bodo ošpičene prekle padale

fùtrōl -óla m, futróla ž (n. Futteral) tok: svirači spremiše svoje instrumente u futrole; turiti, zabiti nos u futrolu umakniti se, skriti se; larmate, a kad dode da se radi, a vi šmug, pa nos u futrol vpijete, ko pa se je treoa lotiti dela, vas ni nikjer

gdjȅ (ijek.), gdȅ (ek.)
1. vprašalni prisl. kje: gdje stanuješ?; gdje se ti usput zadržavaš?; gdje radi tvoj otac?
2. nedol. prisl. kje: usput se morao gdje zadržati; gdje bilo kjer koli; gdje mu drago kjer koli; gdjègdjè, gdègde ponekod, tu pa tam; gdjègod, gdègod nekje; gdje gȍd, gde gȍd kjer koli; gdjèkad, gdèkad včasih; gdjètko, gdèko nekdo; gdjèkojī, gdèkojī -ā -ō nekateri; gdjèno, gdèno kjer; gdjèšto, gdèšto nekaj; ma gdjȅ, ma gdȅ kjer koli

glȁgol m, glágol m (stsla.)
1. lingv. glagol
2. ime csl. črke g
3. stolovi su namešteni dva na "glagol", a tri na "pokoj" dve v obliki cirilske črke g, tri pa v obliki cirilske črke p

grèsti grèdēm, grésti grédēm grêm (samo sed. č., aor. in impf.) zastar. iti, hoditi: kuda gredeš (greš); obnoć grede, a obdan počiva ponoči hodi, podnevi pa počiva; osam dana, osam noći gredu; ona gredijaše tiho paunovskim korakom; tud ja gredoh kući; život i kletva zajedno gredu

htjȅti hòću hȍćeš (ijek.), htȅti hòću hȍćeš (ek.)
1. hoteti: on hoće raditi on hoče, želi delati; on će raditi on bo delal; oni hoće prisustvovati svečanosti; oni će prisustvovati svečanosti; ja ću raditi bom delal; ja hoću raditi hočem, želim delati; radit ću = radiću bom delal
2. hoće mi se u varoš rad bi šel v mesto; za taj posao hoće se mnogo umješnosti za to delo je treba veliko iznajdljivosti
3. hoće sumrak, a kolo se sve srdačnije razigrava že pada mrak, kolo pa je čedalje bolj razigrano
4. nas dvoje se hoćemo midva se imava rada

ispèći ispèčēm
1. speči: ispeći hljeb, hleb, kruh, meso, ribu
2. dožgati: ispeći ciglu, vapno, kreč, kavu, kafu
3. ekspr. dobro se naučiti: ispeći svoj zanat; prvo ispeci, pa onda reci najprej premisli, pa potem govori!

išćúćati -īm dial. izhlapeti: rakija je išćućala; ostareo sam pa išćućao ostarel sem pa oslabel

izlòviti ìzlovīm
1. poloviti: ko sve u jedan dan izlovi, taj drugi put neće imati šta da ulovi; izlovljena šaranska mlad prenošena je buradima u Moravu
2. poloviti, pobiti na lovu: ovdje je izlovljeno ogromno zečeva; lako se utopiti, a mučno izloviti lahko se je potopiti, težko pa rešiti

izvijátiti izvìjātīm dial. zleteti iz, popihati jo: brzo je izvijatio iz moje sobe; ako ne begenišeš, a ti izvijati, širok je i dug carski drum če ne ljubiš, če nimaš rad, pa pojdi ...

jȁdac jȁca m, jádac jáca m ptičja kobilica, furkula: lomiti jadac komu staviti s kom; udariti komu jadac ogoljufati koga; znam za jadac ne boš me opetnajstil; spolja gladac, iznutra jadac zunaj vse lepo, znotraj pa največja grdobija

kàkav-tàkav kàkva-tàkva kàkvo-tàkvo kakršen koli, kakršen že, nekakšen, za silo: nadnica im uz nešto zemlje i stoke osigurava kakavtakav opstanak; Ličanin ima kakvu-takvu njivicu vsaj nekakšno njivico; stari ne mogu biti bez obličja kakvog-takvog pa naj bo takšno ali drugačno

kévati se kêvāmo se dial. igrati se neko otroško igro (gl. keva): jeste li se opet klisali i kevali, a blago u šteti, a? živina pa v škodi

klȉnac klînca m
1. klin: objesiti šešir na klinac na zidu
2. klinec, žebelj: čekićem ispravljati stare klince
3. ekspr. nedorasel fant: moji drugovi varošani, klinci u kratkim gaćicama, rugaju mi se iza ćoškova; klincima ispod 16 godina zabranjen je ulaz u salu
4. ni -a neću maknuti ne bom s prstom mignil; kog -a mi možeš kaj mi pa moreš

kȍpnuti -nēm usekati z motiko, rovnico: kopni de koji budakom!; ekspr. on se samo prostre na zemlju, pa i ne kopne nogom pa ni več zganil z nogo

kȕrjāk m, zval. kȕrjāče, mn. kȕrjāci
1. zool. volk, Canis lupus: kurjak dlaku mijenja, a ćudi nikada; kurjaci siti i ovce na broju; tjerao lisicu pa istjerao -a; kurjak svojom kožom plaća volk s svojom kožo plačuje; mi o -u, a kurjak na vrata; ne pokazuj -u puta u šumi; s kurjacima treba urlati z volkovi moraš tuliti; na -a vika, a lisice meso jedu ljudje vpijejo na znanega zločinca, glavni krivci pa ostanejo skriti
2. ekspr. grabežljivec, krvolok
3. junak: hajduk kurjak u planini
4. zool. velika voščena vešča