Franja

šévin -a -o gl. ševa: idi u ševin dalak pojdi k vragu, zgubi se

šíkati šȋkām zibati: šikati dijete u kolijevci; šikala se barka put Svetoga Marka zibala se je barka proti Svetemu Marku, proti Benetkam; na ovaj glas poče se drveće šikati

šȉlo s
1. šilo: -om probušiti kožu, dasku; vratiti šilo za ognjilo vrniti enako z enakim, hudo s hudim; izgubiti se kao šilo u vreći zgubiti se brez sledu
2. zbadljivka: razgovarajmo polako, bez šila, prijateljski
3. zool. morsko šilo, Syngnathus acus

šípak -pka m
1. bot. navadni šipek, Rosa canina
2. granatno jabolko, Punica granatum
3. rožiček: još mome volu ni šipci nisu spali
4. ekspr. figa: hoćeš sad? - smeje se tetka, turajući mu šipak pod nos in mu kaže figo; dušmanin hoće da uzmiče, ali šipak brate, stići ćemo tebe sovražnik bi se rad umaknil, toda figo, dohiteli te bomo

šljȕka ž zool. kljunač, sloka, Scolopax rusticola; šljuka kokošica zool. kozica, Capella gallinago; našla šljuka prdavca našla sta se enak z enakim

šóra ž, šóranja ž vrsta otroške igre, prim. šorati se

štâp štápa m (srvn. stap -bes) palica: pastirski, prosjački štap; maršalski, mađionički, bilijarski štap; seljaci se otimaju o kmetski štap kmetje se potegujejo za župansko palico, za župansko čast; sin joj je štap za stare dane sin ji je opora v starosti; zaraditi na štapu dobiti z beračenjem; prebiti, prelomiti, slomiti štap nad kim zloraiti palico nad kom; odnijeti gaće na štapu skupiti jo; stavljati štap u točak vtakniti, vtikati palico v kolo; štap u ruke iti na pot, oditi; ići o štapu iti ob palici; dotjerati koga na prosjački štap spraviti koga na beraško palico

štȍ čèga zaim.
1. kaj, kar: što si dužan?; čega nam je nestalo?; čemu služi ova knjiga?; na što misliš?: čime se to plaća; daj amo što si donio, doneo; čega se čovjek najviše boji, ono će mu na glavu doći; čemu zeman tome i vrijeme; a što me pitaš za mal moj, ja bih rekao; što ne znaš srpski, metni ruski; za što kupio, za to i prodao; čime se nov sud napuni, na ono uvijek zaudara; što bilo kar koli; što bolje kar najbolj; štočiji -a -e čigar koli; donesi nama ako nađeš štočiju knjigu; ako bi se o tome štogdje govorilo če bi o tem kjer koli govorili; reci štogod reci kaj; što god biste o tome čuli kar koli bi o tem slišali; što gore se situacija razvija, to bolje za nas: kolikor slabše se položaj razvija, toliko je bolje za nas; trči što igda možeš teci, kolikor moreš; bilo je na sajmu štokakvih stvari na semnju so se videle različne reči, ako bi se štoko, štotko javio če bi se še kdo oglasil; mogao bi doći još štokoji zakasnjeli gost lahko bi prišel še kakšen zapozneli gost; da idu štokuda naj gredo kamor koli; čulo se o tome štošta o te z se je marsikaj slišalo
2. ki: to je onaj što je juče došao; u nas nema čovjeka što ne zna za to; to je knjiga što sam je kupio
3. vez. ker: izvinite što dolazim prekasno
4. prisl. zakaj: što nisi došao?

šȕč-mȕć prisl. sem ter tja: šuć-muć pak prolij poskušalo se je to in ono, iz vsega pa ni bilo nič: to što vi pričate, to je šuć-muć pa prolij

šȕćur m (t. šukur, ar.) hvala, zahvala: šućur bogu, snahu dovedosmo; šućur učiniti zahvaliti se

šupljìkati -ām
1. luknjičati: meci iz mitraljeza šupljikali su oko mene
2. on se počeo šupljikati lotila se ga je osteoporoza

šȕt -a -o
1. brezrog, mulast: teško je -u s rogatim se bosti
2. gol, brez drevja
3. pohabljen: reži nevaljalcu magareće uši, viknu sluzi; i ovaj nije oklevao, u trenutku spopade debeljka i učini ga šutim do veka
4. sve mi to nekako -o izgleda to se mi nič prav ne zdi

tàbak m (t. tabak, ar.)
1. pola: autorski tabak; jedan -ima 16 strana; pet štampanih tabaka
2. list papirja: pukovnik je odvojio čist tabak i počeo pisati molbu; pisao sam bratu u Maribor, tri -a je imalo pismo
3. dial. skleda, krožnik: zadoše unositi redom tepsiju varenih krompira, rešeto jabuka, tabak u vršak oraha
4. dial. pladenj: nosi crnu kahvu na -u; presaviti tabak odločiti se za sodni postopek

tàhan-hàlva ž (t. tahan helvasy, ar.) vrsta halve (gl. halva), ki se ji primeša sok iz sezamovega semena

tȁhta ž (t. tahta, perz.) dial. deska: bir tahta eksik = fali mu jedna tahta u glavi eno kolo se mu v glavi narobe vrti

tȁknūt -a -o dotaknjen: vidi se da je jelo već -o vidi se, da se je jedi že nekdo dotaknil; taknuto-maknuto pravilo v šahu, da moraš potegniti figuro, ki si se je dotaknil

tandàrija ž v izrazu: otići u -u izgubiti se brez sledu

tȁnko prisl.
1. tanko: tanko namazati komad hljeba, kruha; tanko prevući, obložiti; tanko teče voda iz česme
2. tanko, revno, slabo: tanko zaradivati
3. tanko, visoko, z visokim glasom: tanko zapjevati, progovoriti
4. tanko svirati ekspr. tenko piskati; otkako je prešao u varoš, tanko svira mu tanka prede, se mu hudo godi

tápija ž (t. tapu) sodno potrjena listina o lastništvu nepremičnine: -e glase na mene, medutim ti mi otimaš zemlju; dati -u od glave zaupati veliko skrivnost, podati se v vediko nevarnost, lotiti se nevarne zadeve; uzeti -u na nešto, na neki položaj, na funkciju ekspr. vzeti v zakup položaj, funkcijo

taràna ž (t. tarahana, perz.) nastrgana, naribana kaša, juha z nastrgano kašo: izwći se kao tarana iz lonca po tihem se izmuzniti, po tihem izginiti; s neba -u zahvatiti biti sposoben narediti kaj nemogočega