Franja

tȉhan -a -o ekspr. prav tih: kraj -a vrela vilenjaka

tȉhano, tihàncē prisl. prav tiho, prav potihem: Bosiljka nam tiho, tihance otvori vrata

trȍšicē prisl. trohico, prav malo: bolesnik je uzeo trošice vode

ȕglāvu prisl. natanko, prav dobro: poznavati koga uglavu

vàljati -ām
1. veljati, biti vreden: to ne valja ni lule duhana, duvana
2. veljati, biti prav, dobro: taj ti posao ne valja; tako valja da se radi; ne valja mu posao njegovo delo je zanič; tako mu valja prav mu je

zàjamačno prisl. zares, v resnici, prav gotovo: mi se zajamačno dobro poznajemo

bôg bȍga m, mn. bògovi bog: moliti se -u; u početku stvori bog nebo i zemlju; za -a miloga za božjo voljo; kumiti koga -om rotiti za božjo voljo; bog da mu dušu prosti bog se ga usmili, bog mu grehe odpusti; bog i duša pri moji veri, prav zares; čovjek kaže, a bog raspolaže človek obrača, bog obrne; bog je prvo sebi bradu stvorio; bože sačuvaj bog obvaruj; na pravdi -a brez krivde; vjerovati u boga verovati v boga; triput bog pomaže; bože mili, čuda velikoga! moj bog, kakšno čudo!

dèsētī -ā -ō deseti: deseti dio; deo; ja joj ni -o ne vjerujem prav nič ji ne verjamem

drâg drága drágo, dol. drāgī -ā -ō, komp. drȁžī -ā -ē
1. drag, ljub: -a osoba; -i roditelji, dragi oče i draga mamo; to ću ja tebi s -e volje učiniti prav rad ti bom to storil; vratiti milo za -o
2. zastar. drag, dragocen
3. -o kamenje dragulji

gȁovica ž zool. Paraphoxinus: imotska gaovica zool. P. adspersus; hrvatska gaovica zool. P. croaticus; ohridska gaovica P. minutus; nema ni -e nima prav ničesar

ìmati īmam imádēm, imámo imádēmo, ìmajū imádū, vel. ìmāj -te, impf. ìmāh ìmađāh imàđāh ìmadijāh imàdijāh, ìmāše ìmađāše ìmadijāše; ìmao ìmala
I.
1. imeti: nije imao onde ni stope svoje zemlje; imaš li čime da platiš; djeca nemaju od čega da žive; imati više sreće nego pameti; imati volju, ugled, iskustvo, zadatak, sastanak; imati para kao pljeve, kao dubreta; imati čiju kćer za ženu
2. utegniti: imati kad; ja nemam kad da ti pišem
3. morati: tu ima da se radi tu se mora delati
4. biti: uzimajte dok ima jemljite, dokler kaj je; ima li vode? ali je kaj vode, imate kaj vode?
5. imati vremena utegniti; ima vremena ne mudi se
6. ima tome pet dana od tega je minilo pet dni
7. što ima to da znači? kaj naj to pomeni?
8. imati koga rado imeti koga rad; nema od toga ništa iz tega ne bo nič; imati pravo imeti prav; zato se je Karađorđe ovako i čuvao, i imao je pravo da se čuva; imati krivo ne imeti prav, misliti narobe; i nisu imali krivo oni koji su tražili da odmah započne borba protiv okupatora; ne imati kud ni (drugega) izhoda; i Miloš je na to pristao, nije imao kud
II. imati se
1. imeti se: on se ima dobro sa svojim prijateljima
2. biti v razmerju: tri prema pet ima se kao devet prema petnaest

ȉstī -ā -ō
1. isti: jedan te isti; upravo isti
2. enak, na las podoben: on je isti otac
3. isti istijaciti prav isti, istovetni, čisto enak

jókin ni boga -a prav nič

kànūn -úna m (ar. , gr. kanōn) gl. kanon 1. postava, zakon: nije kanun da car ustaje pred lalama ni prav, da bi sultan vstajal pred dostojanstveniki; ovako je kanun tako je prav, taka je postava, takšen je red

kêr m, mn. kȅrovi
1. pes: pas ili ker, to je jedno te isto
2. lovski pes: ker zečar, ker ptičar, ker prepeličar; ne vrijedi ni -a prav nič ni vreden; tjerati -a popivati, krokati

kȍn m dial., v izrazu: òd kona dò kona od začetka do konca; od iskona prav od začetka

krîv kríva krívo, dol. krîvī -ā -ō
1. kriv, neraven: -a linija; -e noge; ispravljati -u Drinu počenjati nekaj nesmiselnega
2. kriv, poševen, nagnjen: -i toranj u Pisi; kuća stoji -o
3. kriv, napačen: -a vjera, mjera, zakletva; -i novac ponarejen denar; pokucati na -a vrata; to si krivo uradio; slali ste na -u adresu; učiniti -i korak; ići -im putem; biti na -om putu; zavoditi koga na -i put zapeljevati koga na napačno pot; -o ogledalo
4. kriv: kriv čemu, za nešto; ti si -a što nismo na vrijeme došli; ni kriv ni dužan čisto nedolžen, prav nič kriv; ne može se reći -e na nj ničesar slabega se ne more reči o njem; gledati na što -im okom z nezaupanjem gledati na kaj; -a je lijevča (levča) gl. lêvča, lȉjevča

krîvo prisl.
1. krivo, poševno: toranj u Pisi stoji krivo
2. krivo, narobe, napačno: krivo prevoditi, razumjeti, raditi
3. krivo, vijugasto: rijeka gdje pravo gdje krivo teče
4. krivo se zakleti krivo priseči; meni je krivo što nisi odmah došao ni mi prav, ker nisi takoj prišel; krivo gledati grdo, po strani, nezaupno gledati; činiti komu krivo delati komu krivico

ljȅ členek za okrepitev nikalnice (ijek.): nitko lje zaplakat neće ako se piće istrese i lonac razmrska cijeli nikdo ne bo jokal, če se pijača razlije in lonec razbije, prav gotovo da ne

mâjka ž
1. mati: rođena, prava, sirotinjska majka; biti komu prava majka; gledaj -u, uzmi ćerku
2. časna majka častita mati, redovnica, nuna
3. majka božja
4. došao da otme imanje od naše djece, ali ga neće majci uživati toda prav gotovo ga ne bo užival