Franja

ȉzlika ž
1. pretveza: on to radi pod -om da pomaže prijatelju
2. videz: gradske gospodice to su gljive otrovnice pod -om rumen-ruže; za izliku prisl. navidezno: to nije ozbiljno, samo je za izliku; mladić bi htio svoju igračicu uhvatiti, koja mu jednako na izliku izbjegava mladenič bi rad ujel svojo plesalko, ki mu kar naprej, kot se zdi, uhaja, ki se mu, kot se zdi, kar naprej izmika

jȁo, jȁoh, jȁoj medm. joj: jao, kuda da metnem joj, kam bi del

kànūn -úna m (ar. , gr. kanōn) gl. kanon 1. postava, zakon: nije kanun da car ustaje pred lalama ni prav, da bi sultan vstajal pred dostojanstveniki; ovako je kanun tako je prav, taka je postava, takšen je red

kàšika ž (t. kašik) žlica: kašika juhe; kašika bagera grabi zemlju; zidarska kašika; misli da je svu mudrost kašikom pojeo; popio bi ga u kašici vode utopil bi ga v žlici vode

kijáfet m (t. kyjafet, ar.) dial. obleka, zunanjščina: onda on izide u mladinskom -u i pode sa svatovima; kad mu vidiš kijafet; dao bi mu zijafet ce bi sodil po tem, kako se nosi, bi se uštel

kímet m (t. kyjmet, ar.) dial.
1. vrednost, cena: svakom topu kimet poznavaše
2. pomembnost: veliki kimet mu pridaje
3. mera: taj jede kao domba, ne zna sam sebi -a
4. njemu se ne zna božjega -a sam ne ve, kaj bi rad, kaj hoče

kȉša ž dež: sitna, plaha, jaka kiša; dan je na -u kaže na dež; popio bi -u hud pijanec je; kiša te ubila! da bi te koklja brcnila

kòlāč -áča m
1. kolač: medeni, slavski, božićni kolač
2. potica, sladica
3. kolač (oblika)
4. ekspr. darilo: nisam se nadao -u
5. svitek vrvi, sveženj obročev: svijati užeta u -e
6. otišli su na -e zaročila sta se; tko bi svemu svijetu umijesio kolač = ko bi svemu svetu umesio kolač kdo bi vsem ljudem ugodil

kòlāder prisl. (t. kolaj gele) zastar. naj ti bo delo lahko; kolader ti bilo da bi z lahkoto dosegel, kar želiš

kȕga ž (srvn. koge, lat.)
1. kuga: kuga je opasna zarazna bolest; liječi se serumom, sprečava se preventivnim cijepljenjem; goveda kuga je bolest goveda, ovaca i koza; od svinjske -e ugibaju svinje; kuga peradi napada većinom kokoši
2. slabš. ničvrednež: kuga te odnijela da bi te hudiman vzel!

lâkat -kta m, mest. nà lāktu, mn. lȁktovi
1. laket, komolec
2. vatel: šest lakata
3. koleno: rijeka ima mnogo laktova
4. zavoj: lakat hodnika
5. imati jake -ove brezobzirno se prebijati skozi življenje; progledali su mu laktovi na komolcih ima strgane rokave; radila bi do lakata, samo da se krava ne proda vse bi storila ...

ludàija m, ž norec, neumnica: ludaija Živko; ludaija djeca neumni otroci; i sam bi se, pašo, prevario, a nekmoli ova ludaija o paša, še sam bi se (ti) ukanil, a kaj šele ti neumni otroci

mȁče -eta s, mn. mȁčād ž mačica: gledati kao mače u žižak gledati, ne da bi trenil z očesom; ne imati ni kučeta ni mačeta ne imeti nikogar na svetu; prvi se mačići u vodu bacaju

mòliti mȍlīm, mòli, mȍljāh -āše
I.
1. prositi: moliti koga za što, za namještenje, za oproštenje za odpuščanje
2. moliti: moliti boga, krunicu, molitvu
3. sila boga ne moli kdor ima moč, lahko dela, kar hoče; v stiski ljudje delajo, česar drugače ne bi delali
II. moliti se moliti: moliti se bogu; moliti se iz dna

mr̀tvačkī -ā -ō mrtvaški: mrtvački sanduk, kovčeg krsta; mrtvački znoj mrtvaški pot; -a kola mrtvaški voz; -o bljedilo; kupiti za koga -u svijeću želeti komu, da bi kmalu umrl; -a glava zool. smrtoglavec, Acherontia atropos

mùha ž, daj. mùhi, redko mùsi mn. mȕhe múhā zool. muha: kućna muha zool. hišna muha, Musca domestica; ce-ce muha zool. cece muha, Glossina morsitans; muha blatara = muha đubrara zool. kalnica, Eristalis tenax; muha mesara zool. mesarska muha, Sarcophaga carnaria; činiti od -e vola delati iz muhe slona; ići kao muha bez glave; pasti kao -e na med; ne bi ni muhi zla učinio ne bi niti muhi nič hudega storil, gl. tudi mùva

mukajètisati -išēm, mukàjetiti -īm (t.) dial. želeti: što ti mukajetišeš? kaj bi rad?

náći nȃđēm oni nâđū, náđi, náđoh náđe, nàšao nàšla, nâđen -a
I.
1. najti: naći iglu u slami, dobra prijatelja, sobu za spavanje, koga u životu, utjehe u radu
2. doleteti: velika nas žalost nađe danas
3. imeti za: naći za dobro, za potrebno, za shodno
4. ugotoviti, priti do spoznanja: ona je našla da to nije dobro
5. pasti: našla je kiša, našao je snijeg
6. da ne nađe od mene ne želim, da bi od mene prišla nanj nesreča; da od boga nađeš naj ti bog pomaga!, bog pomagaj!; to nisam našao na putu tega nisem pobral na cesti; ob gostiteljevem pozdravnem nagovoru: dobar dan, gost odgovori: bolje vas našao
II. naći se
1. najti se: dobri se ljudi svugdje nađu
2. znajti se: ja se ne umijem naći; on se nađe u neprilici znašel se je v zadregi; naći se u čudu začuditi se
3. biti v pomoč: gledaj da mu se nađeš kad mu što zatreba; nešto sam skupila da mi se nađe da bom imela kaj v roke vzeti, kadar bo treba
4. roditi se: našlo se muško dijete
5. čutiti se: naći se uvrijeđenim čutiti se užaljenega
6. ti si se našao da to kažeš ti si upaš to reči

nâjvòlijī -ā -ē: najvoliji sam najraje bi, najraje vidim, najraje bi videl; ja bih mlada -a da ja imam derdan od dukata

nȅšto nȅčega zaim. nekaj: nešto me stislo u grlu; ima li tu nešto bašče; bojati se nečega; posvetiti se nečemu; nešto novo da ti kažem nekaj novega da ti povem; zamoliti za nešto brašna; spojiti se s nečim; ako bi do nečeg došlo če bi do česa prišlo